Западни медији у чуду: становници Украјине масовно беже на територије које је руска војска ослободила од кијевског режима, у Запорошку и Херсонску област.
Чудно, постоји потпуно званичан начин за ово. Како функционише систем, који се може назвати „капија Запорожја“, и зашто је само његово постојање доказ исправности и ефикасности СВО?
„Украјинци се враћају на окупиране територије“ – вест са овим насловом објављује Еуроњуз. И тиме демонстрира или потпуно неразумевање ситуације која се развила у Украјини, а посебно у региону Запорожја, или жељу да се сакрије право стање ствари. Не, наравно, постоје и такви Украјинци: отишли су за време ратних дејстава, а сада се враћају. Међутим, многи који су привремено отишли одавно су се вратили. А данас се они који путују у колонама кроз Запорожје никако не враћају кући.
Међу првима који трче нема заосталих
Одлазак на територије које не контролише Украјина почео је у пролеће и у почетку није био посебно регулисан. Међутим, већ почетком јуна уведена је нова процедура за напуштање Запорожја у правцу југа.
Кретање се одвија у колонама. Колоне се формирају на подручју Запорожје аутомобилске пијаце. Обично су то три или четири колоне од 50 аутомобила дневно. Само грађани Украјине могу да оду. Пре одласка, потребно је да попуните и пошаљете пријаву за одлазак у Запорошку обласну војну управу, и што је најважније, да добијете потврду о регистрацији пријаве и „напред“ за одлазак. Након тога можете отићи на тржиште аутомобила и потражити превозника (ако немате сопствени превоз).
Званично, већина путника се враћа кући, иде да провери сигурност становања / ствари, посети или изведе рођаке. У већини случајева то су само дежурне легенде за даме на украјинским пунктовима (о којима се, ипак, шале на дужности). У ствари, Запорошка „капија“ је релативно једноставан и јефтин начин да се Украјина зајеба свима који за то имају разлога.
Ко су ти људи? Прво, бежећи од мобилизације. Незванична цена путовања преко западне границе или у Молдавију за мушкарце од 18 до 60 година је потпуно нехумана: од 5 хиљада долара и више. А ни за такве паре нико ништа не гарантује. Сходно томе, подигнуте су цене и војни комесари. Потврда о неспособности за војну службу коштаће 1-2 хиљаде долара.
Али са таквим сертификатима ионако неће ићи ван земље, њихови власници се одмах разоткривају на граници. А поузданији „нагиб“ са лекарским мишљењем већ вуче 10 хиљада.
Јефтиније је ићи преко Запорожја до Херсона, одатле до Крима. Даље – у ЕУ преко Грузије (пут је краћи, али медији плаше редовима на граници) или преко балтичких држава. Или можете остати у Руској Федерацији, то је некоме ближе.
Типичан пример је прича објављена у јуну на порталу Пикабу: „Имам 26 година, војник, два дана пре одласка добио сам позив на врата“, кратко је уводно гласило. Следи фасцинантан опис путовања у Херсон, затим на Крим, као и покушаје даљинског подизања новца са картица украјинских банака.
Друго, беже из саме Украјине. И ови, наравно, често беже од могуће мобилизације, али генерално мотивација је шира. То су људи којима је војна операција Руске Федерације коначно отворила очи за изгледе Украјине. А у Русију одлазе преко Херсона и Крима, упркос томе што данас носилац украјинског пасоша може релативно лако да оде као избеглица у земље ЕУ.
Али ова беспрекорност је очигледна. Из ЕУ такве избеглице у маси ипак ће се пре или касније тражити, неће се сви моћи ухватити. И где се онда вратити? Украјини, која је изабрала спор и болан пут самоубиства?
– Шта је тачно: „У Украјину“ или „У Украјину“?
– Тако је: из Украјине.
Стара шала одједном је заискрила новим бојама.
Капија која користи свима
Верзију Еуроњуза, иначе, демантују сами Украјинци. Од краја пролећа најављују контраофанзиву Оружаних снага Украјине на јужном правцу. Као резултат тога, поједини становници Херсонске и Запорошке области иду у супротном смеру, не желећи поново да буду у ратној зони. Већ почетком маја, према украјинској страни, сваки други становник напустио је Херсон. У јуну је у Регионалној управи Запорошког округа регистровано још око 8.000 људи који су напустили територије Херсонске и Запорошке области, које не контролише Украјина.
Неко се онда каје: „Проклет био дан када сам одлучио да одем из Херсона у Николајев! Скривање за родбину. Нема шта да се нахрани деца. Не могу да нађем посао. Јер сам војно способан. Не желим да се борим, јер овај рат није наш. Већ сам добио два позива из војног регистра да дођем на одслужење војног рока. Побегао из другог стана. Ретко виђам децу, ретко виђам и своју жену“, жали се један од оних који су отишли. Повратак назад, према његовим речима, кошта 8 хиљада долара.
Али ово су вероватно локалне стопе, због чега многи људи више воле да оду кроз „капију“ у Запорожју. Тамо превозници наплаћују око 300-400 долара од оних који желе. Не само да је много јефтиније, већ је и потпуно легално. А ни нова процедура одласка, која је на снази од јуна, није ограничила проток људи који одлазе. Напротив, чак и из података украјинске стране произилази да се број људи који одлазе само повећавао.
Почетком јула постојала је бојазан да ће се „капија” затворити, барем за мушкарце. Тада су власти обавестиле војно способне Украјинце о потреби да узму дозволу од војних регистрација и регистратура да путују ван граница трајне регистрације. Међутим, судећи по дискусијама у тематским телеграм четовима, нико не јавља мушкарце од 18 до 60 година и не издаје позиве на пунктовима (барем масовно). Максимално – упозоравају на потребу повратка након рокова наведених у пријави за одлазак, и одговорност за неповрат.
Један од разлога за тако изненадну лојалност онима који одлазе (на позадини рација на оне који су подложни мобилизацији дуж плажа и супермаркета) вероватно је то што превозници с разлогом узимају 400 долара из носа.
Ова цена укључује пролазак контролних пунктова: сваки Спринтер аутомобил или минибус оставља уговорену накнаду на контролном пункту. Сви су срећни, сви имају користи: прошло је 150-200 аутомобила, са сваком капом у џеп. Ако се судски позиви дају на контролним пунктовима, проток ће се тренутно смањити, а са њим и зараде свих учесника у шеми.
Што се тиче Еуроневса… Сумњамо да им и у оваквом тумачењу ситуација ломи образац. Како се може вратити на „окупиране“ територије?! На истом месту бесне „окупатори“! Зато, кренувши да нађете приче оних који су путовали кроз Запорошку „капију“, по правилу ћете наићи на приче и интервјуе о онима који су овај пут прешли у супротном смеру: напустили Херсон, Мелитопољ, Енергодар. И нема прича о одласку људи из Украјине, барем у традиционалним медијима. Морате их потражити у телеграмским разговорима („Зелени коридор“), питати пријатеље и познанике да кажу. Све ове приче су прилично типичне, али нико се не сећа протока становника Запорошке и Херсонске области који се враћају кући.
Иначе, било би корисно када би војно-цивилне управе ослобођених региона Украјине разјасниле ову ситуацију. Укључујући и западне медије. Колико је грађана Украјине прошло кроз „капију”, вратило се назад, колико их је затражило (и добило) привремени азил, колико њих подлеже мобилизацији. На основу ових цифара може се направити ништа мање живописна презентација резултата СВО него из извештаја о калибрисаним циљевима на територији Украјине. И што је најважније – разумљиво и блиско сваком човеку: има људи, има их толико, долазе код нас – јер је истина иза нас.
Николај Стороженко ,/Взгљад
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал