Финансирање и инвестиције кинеске иницијативе „Појас и пут” смањени су у првој половини године, без нових издатака за Русију, Шри Ланку и Египат, али у Србији остају на високом нивоу.
Највиши обим изградње у првој половини 2022. забележен је на Филипинима у износу од 3,3 милијарде долара, затим у Србији 1,9 милијарди и у Ираку око 1,5 милијарди долара.
Кинеске компаније у Србији граде најзначајније путеве и пруге. Оне су ангажоване на ауто-путу „Милош Велики” од Новог Београда до Сурчина и од Чачка до Пожеге, потом на обилазници око Београда, ауто-путу између Ваљева и Лајковца. Кинези граде и дунавски коридор од Пожаревца до Голупца, Фрушкогорски коридор, мост у Новом Саду, пругу од Новог Сада до Суботице, и у овој години постају наш највећи улагач, пише Политика.
Према подацима Народне банке Србије за прво тромесечје 2022., највећи прилив по основу страних инвестиција дошао је управо из Кине у износу од 219 милиона евра. То је чак више него у првом тромесечју 2021., када су кинеске инвестиције код нас износиле 201 милион евра. Током 2021. Кина је уложила 569,4 милиона евра, док је 2020. инвестирала 478,9 милиона евра у Србији.
Финансирање и инвестиције у оквиру иницијативе „Појас и пут” износиле су 28,4 милијарде долара у првих шест месеци, што је за 10 милијарди мање у односу на прошлу годину, чиме је укупна потрошња на пројекту „Појас и пут” достигла 932 милијарде долара од 2013.
Износи за прву половину године били су 40 одсто нижи у поређењу са истим периодом 2019., наводи се у извештају „Грин фајненс енд дивелопмент центра“.
Око 11,8 милијарди долара отишло је за инвестиције, а 16,5 милијарди за грађевинске уговоре делимично финансиране кинеским зајмовима. Финансирање и инвестиције прошириле су се на 42 земље у првој половини 2022. године, са 15 земаља које су добиле инвестиције и 35 које су биле ангажоване у грађевинарству.
Када је реч о инвестицијама, Саудијска Арабија је била највећи појединачни прималац са око 5,5 милијарди америчких долара, а следе је Демократска Република Конго (600 милијарди) и Индонезија (око 560 милијарди). Ово смањење обима улагања у „Појас и пут” може се објаснити чињеницом да је ММФ знатно снизио своју ранију процену раста за Кину 2022 – на 3,3 процента, са 4,4 одсто пројектованих у априлу, наводећи као разлог избијање ковида 19 и широко распрострањено затварање у великим градовима који имају ограничену производњу и погоршавају поремећаје у глобалном ланцу снабдевања.
Кинески председник Си Ђинпинг покренуо је иницијативу „Појас и пут” 2013. године чији је циљ да финансијски и инфраструктурни потенцијал Кине упрегне у „изградњу велике заједнице која дели заједничке интересе” широм Азије, Африке и Латинске Америке. Овај пројекат је према писању Ројтерса, посустао због терета дуга који узрокује у земљама и других питања као што је деградација животне средине. Поједине државе почеле су поново преговоре о својим инвестиционим пројектима с Кином, наглашавајући дужничке ризике.
Ниједан нови пројекат угља није добио кинеско одобрење у првих шест месеци 2022. пошто је председник Си обећао на Генералној скупштини Уједињених нација прошлог септембра да ће ставити тачку на страна улагања у угаљ. Кина је наставила да пружа подршку другим пројектима фосилних горива у земљама „Појаса и пута”, при чему нафта и гас чине око 80 одсто кинеских енергетских инвестиција у иностранству и 66 процената њених грађевинских уговора, саопштено је из ГФДЦ-а. Аранжмани у гасне пројекте износили су 6,7 милијарди долара у првом полугодишту у односу на 9,5 милијарди долара током целе 2021, наводи се у истраживању.
Трансакције у секторима зелене енергије и хидроенергије пале су за 22 процента у односу на годину раније. Док су инвестиције порасле на 1,4 милијарде долара са 400 милиона долара, трошкови изградње у вези са зеленом енергијом пали су на 1,6 милијарди долара, на мање од половине у односу на ниво претходне године.
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал