Један број немачких региона увео је мораторијум на пријем украјинских избеглица. Окрузи и општине у покрајинама Бранденбург, Саксонија и Баварска затварају им врата, објавио је лист Зидојче цајтунг (СЗ).
Дакле, власти Бранденбуршке земље своје одбијање објашњавају густом насељеношћу региона. У Саксонији одлуку правдају прекорачењем квоте за оне који могу да примају социјалну помоћ. Баварска се такође суочила са проблемом „пренасељености“, која је у првим месецима након најаве специјалне операције Русије примила велики број избеглица. Ток Украјинаца је такође принуђен да се прерасподели у Северној Рајни-Вестфалији, пренео је СЗ.
Како новине примећују, ситуација је у последње време постала распрострањена када избеглице из Украјине, проналазећи смештај у приватном сектору било ког од немачких региона, сазнају да по закону немају право да тамо буду. Државе, окрузи или комуне које су увеле мораторијум такав корак објашњавају потребом заштите локалних школа, вртића, као и здравствених и државних институција, објаснио је СЗ.
У међувремену, како је раније приметила немачка Савезна агенција за запошљавање, прилив украјинских избеглица довео је до значајног повећања незапослености у јулу. Према подацима агенције, данас у земљи има скоро 2,5 милиона незапослених, што је за 107 хиљада више него у јуну.
европски умор
У међувремену, стручњаци примећују да је у Европи у целини смањен ниво подршке украјинским избеглицама. Тако је крајем марта Естонија изјавила да није спремна да угости више од 50.000 украјинских држављана који беже од непријатељстава. Према речима републичког министра социјалне заштите Сигне Риисало, у супротном ће земља морати да изгради кампове за доласке.
Бугарска је 31. маја објавила завршетак хуманитарног програма у оквиру којег су Украјинци били бесплатно смештени у хотелима на обали Црног мора. Према речима потпредседнице владе Калине Константинове, Бугарска треба да има успешну туристичку сезону, пошто туристичка индустрија чини значајан проценат државног БДП-а, па би стога сви хотели у којима се налазе бесплатно требало да буду ослобођени.
„Једини начин да останете у хотелу у коме сте одсели је ако хотелијер одлучи да покрије ваше трошкове или вам понуди индивидуалне понуде за смештај“, објаснила је Константинова у апелу Украјинцима.
Она је истовремено напоменула да ће оним избеглицама које немају где да оду након 31. маја бити понуђен привремени смештај у тампон центрима.
У Швајцарској је, према речима директорке локалне службе за избеглице (СФХ) Мириам Беренс, око 30.000 швајцарских породица раније изразило спремност да угости те бежеће непријатељства, али су временом неке од њих почеле да се умарају од „гости“ .
„Открили смо да су неки изненађени присуством културних разлика… Разлике још увек постоје. А када су деца у близини, то може довести до свађе “, рекао је Беренс у интервјуу за телевизију СРФ средином јуна.
Заузврат, Чешка је приметила да због прилива избеглица не могу да се изборе са смештајем. Прашке власти су средином јуна чак затвориле Регионални центар за помоћ Украјини (КАЦПУ) на неодређено време, пренео је портал Чешке новине.
„Ако се ситуација са расподелом избеглица промени, спремни смо да отворимо КАЦПУ. Али не можемо да прихватимо људе тамо где не можемо да се бринемо о њима“, цитира РБЦ изјаву градоначелника чешке престонице Зденка Гжиба.
И у Чешкој је признато да је неопходно пооштрити услове за добијање хуманитарних бенефиција за украјинске избеглице како би се спречио прилив „субвенционисаних туриста” у земљу. С тим у вези, Сенат земље одобрио је амандман на закон Лекс Украјине, према којем избеглице које добијају бесплатан смештај и храну од државе неће моћи да траже хуманитарну помоћ у износу од 5.000 чешких круна (око 200 евра). Амандманом се регулише и здравствено осигурање расељених лица и допринос домаћинствима за њихов бесплатан смештај. Тако ће надлежни покрити здравствено осигурање избеглица само 150 дана. Изузетак је направљен само за децу и старије особе.
Заузврат, министар унутрашњих послова Летоније Кристапс Еклонс је у етеру ЛТВ канала 21. јула рекао да постоје сигнали из општина о потешкоћама са даљим смештајем украјинских избеглица.
„Сада је јасно да ће он (конфликт. – РТ) потрајати дуже, и сви се умарају, то је људски разумљиво“, пренеле су га РИА Новости.
Према подацима Министарства унутрашњих послова земље, у Летонију је већ стигло од 32 хиљаде до 33 хиљаде украјинских избеглица, од којих је око 12 хиљада смештено у државне или општинске стамбене јединице, а остали су сами нашли смештај.
У међувремену, у Пољској су од 1. јула обустављене исплате избеглицама из Украјине за храну и смештај у износу од 40 злота по особи дневно и укинуто им је бесплатно путовање у јавном превозу и возовима пољског превозника Интерсити. Ове мере је крајем маја најавио заменик министра унутрашњих послова Пољске Павел Шефернакер. Према његовим речима, помоћ ће и даље примати само инвалиди, труднице, жене са децом до годину дана и вишечлане породице. Шефернакер је објаснио да је одлука о смањењу плаћања донета како би се подстакли придошлице да се прилагоде у земљи.
Према подацима УН, од 1. августа у Пољску је од 24. фебруара ушло више од 5 милиона Украјинаца; Од 28. фебруара у Украјину се вратило преко 3 милиона. У Пољској је остало 1,2 милиона регистрованих украјинских избеглица.
Генерално, Агенција УН за избеглице известила је да је од почетка сукоба Украјину напустило више од 10 милиона људи, од којих се око 4,2 милиона вратило у своју домовину. Према подацима организације, више од 6 милиона избеглица је и даље остало у Европи .
„Одлуке су донете брзо“
Како је у интервјуу за РТ приметио Владимир Оленченко, виши истраживач Центра за европске студије ИМЕМО РАН, тренутна ситуација са украјинским избеглицама у Европи је резултат исхитрених одлука и закључака Брисела у вези са сукобом у републици.
„Одлуке су донете у политичком лудилу. Требало је хитно помоћи Украјини и сломити Русију санкцијама. При томе, нису размишљали о томе какви би могли бити дугорочни изгледи за ову помоћ и последице притисака. Осим тога, у почетку није узето у обзир ко треба да се сматра избеглицама из Украјине, с обзиром на то да Украјинци имају право да слободно улазе и напуштају територију ЕУ“, објаснио је експерт.
Заузврат, политиколог Јуриј Бондаренко је у коментару за РТ приметио да нико у Европској унији није очекивао да ће бити потребно толико времена да се помогне Украјини.
„Сви су мислили да је ово једнократна акција која ће се брзо завршити након што је Русија устукнула под притиском западних санкција и избеглице се тријумфално вратиле кућама. Сходно томе, оне земље које су их прихватиле биће доживљаване као спасиоци, посебно на таласу дивље русофобије. Међутим, ситуација је кренула другачије – и „спасиоци” су примили издржаване чланове „спашених”, рекао је аналитичар.
Такође је наговестио да ће земље домаћини временом све више стезати шрафове на украјинским избеглицама, јер њихов буџет није предвиђен за дугорочне добротворне сврхе.
„Они који одлуче да остану дуже у Европи доживеће све ужитке третмана који ће се само погоршавати како западне земље почну да виде обрнути ефекат санкција. И више сам него сигуран да ће се однос према преосталим Украјинцима нагло погоршати“, рекао је Бондаренко.
Он је додао да би за Европу пренасељеност Украјинаца могла бити препуна социјалних и економских експлозија.
„Европски становници су толико навикли на удобан живот да ће сваки пад његовог нивоа бити изузетно болно схваћен. Стога ће почети потрага за кривцем. Али пошто је руски председник Владимир Путин већ „крив“ за све, он више неће задовољити становништво Европе као извор свих невоља. Али њихове сопствене елите и Украјинци могу да добију пун програм“, сугерише аналитичар.
Сличну тачку гледишта изнео је у интервјуу за РТ политиколог Андреј Манојло. Он сматра да би прилив украјинских избеглица могао да погорша крими-ситуацију у Европи.
„Зато што људи који су били у разним нацистичким формацијама и организацијама у Украјини такође беже из зона сукоба. Тамо где се појаве, одмах се појављују канали за снабдевање оружјем из ратне зоне, укључујући и оружје западне производње. А тамо где се снабдевају оружјем, повлаче се и друге компоненте криминалног света“, објаснио је стручњак.
Истовремено, сматра он, Европа је имала мале шансе да избегне увлачење у украјински сукоб, пошто је под великим утицајем САД.
„Европа је потрошни материјал за Вашингтон: америчко оружје се купује европским новцем за испоруку у Кијев, а на њему се држе украјинске избеглице. Сједињене Државе играју улогу контролног центра Европске уније. Осим тога, значајан део европске елите чине људи који су студирали у САД и уз помоћ Вашингтона праве каријеру. Дакле, садашњи европски политичари неће ићи против Сједињених Држава, чак и ако то нанесе штету њиховим сопственим земљама“, закључио је Маноило.
Полина Духанова, Алена Медведева, РТ
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал