Авион са председницом америчког парламента Ненси Пелоси слеће у Тајпеј.
Пекинг је запретио да ће блокирати посету, али није предузео ништа да је спречи. Истина, Кина је већ обећала „моћан и снажан” одговор САД на Пелосијеву посету. Погоршање односа довешће и до тога да од сада у Пекингу више неће слушати мишљење Америке у вези са Русијом.
Председница Представничког дома америчког Конгреса Ненси Пелоси – чија је упорна жеља да посети непризнати Тајван довела Вашингтон и Пекинг на ивицу директног војног сукоба – безбедно је стигла у главни град острва Тајпеј. У уторак је амерички Боинг Ц-40Ц (војна верзија Боинга 737) са Пелосијем слетео на аеродром Сонгшан у Тајпеју. „Посета наше делегације Тајвану показује непоколебљиву посвећеност Америке подршци живахној тајванској демократији“, наводи се у саопштењу председавајућег Представничког дома. Истовремено, појавили су се извештаји да је тајванска полиција прекинула скуп протестујући због доласка треће стране из САД.
„За 15 минута видећемо ко је „велика сила“: САД или Кина“, приметио је шеф Чеченије Рамзан Кадиров Пелоси на свом Телеграм каналу непосредно пре успешног слетања. Након што је амерички авион коначно слетео у Тајпеј, кинеске власти (које Тајван сматрају бунтовним делом НР Кине и запретиле су војним одговором ако Пелоси стигне) ограничиле су се на изражавање оштре осуде кршења суверенитета НР Кине.
„Сама чињеница да Кинези нису могли да натерају Американце да одустану од ове провокације значи дипломатски пораз Небеског царства“, рекао је Тимофеј Бордачев, програмски директор Валдајског клуба, за лист ВЗГЉАД. Такође, напомињемо да је и сама Пелоси у својој изјави нагласила да њена посета (која је била директна увреда Пекингу) „ни на који начин није у супротности са политиком Сједињених Држава“. Заиста, демарш 82-годишњег шефа Представничког дома може се сматрати изразом општег става владајуће Демократске странке.
„Године 1997., председник истог Представничког дома, Њут Гингрич, посетио је Тајван. Али он је био републиканац, и онда је извео ову акцију да изнервира демократског председника Била Клинтона. Сада је друга ствар: Пелоси припада истој странци као и председник Џо Бајден“, објаснио је амерички стручњак Борис Межујев. „На званичном нивоу, америчка политика „једне Кине“ се неће променити, али генерално, и републиканци и демократе – обе странке – имају за циљ независност Тајвана, признање његовог дипломатског субјективитета.
Истовремено, треба признати да је до последњег тренутка прва посета шефа Представничког дома од 1997. године остала под сумњом. Тајвански део Пелосијеве источноазијске турнеје (која је почела у Сингапуру, а завршиће се у Јапану, а Тајван није планиран) била је попут војне операције коју су уживо гледали милиони људи широм света. Портал Флигхтрадар, који прати кретање авиона, „пао“ је више пута за то време.
Боинг Ц-40Ц са позивним знаком СПАР19 (доскора није било јасно да ли Пелоси лети на њему) у понедељак је напустио малезијску престоницу Куала Лумпур, прелетео острва Борнео и Сулавеси, а затим скренуо на север. У уторак, око 17.00 по московском времену, летелица је ушла са истока, са стране Тихог океана, у зону противваздушне одбране Тајвана. Раније је из америчке базе на Окинави подигнуто осам ловаца Ф-15 и пет авиона танкера америчких ваздухопловних снага, јавио је јапански НХК. Тајвански Тзују Шибао известио је да је аеродром на главном острву уклонио маскирне поклопце са 35 мм противавионских топова распоређених у близини писте.
У међувремену, Пекинг је затворио ваздушни простор Тајванског мореуза за цивилне авионе. Борбени авиони Су-35 Ратног ваздухопловства ПЛА крстарили су ваздушним простором изнад мореуза, јавила је кинеска централна телевизија. Тајвански медији јавили су да су два носача авиона Морнарице Народноослободилачке армије Кине (ПЛА) изашла на море и упућена у подручје мореуза. Према тајпејском листу Зхонггуо Схибао, носачи авиона кинеске флоте Лиаонинг (бивша совјетска крстарица Вајаг) и Шандонг кренули су са севера – из луке Ћингдао и са југа – из луке Сања даље. острво Хаинан. Подсетимо, раније је америчка ударна група носача авиона предвођена носачем авиона Роналдом Реганом напредовала до региона Тајвана.
Кинеска демонстрација силе није била ограничена на пролазак ратних бродова. Јединице Јужног војног региона ПЛА, чија зона одговорности укључује Јужно кинеско море, стављене су у стање високе приправности, објавио је лондонски Фајненшел тајмс, позивајући се на војне званичнике у Пекингу и Тајпеју. Подсетимо, на најужој тачки Кину и острво Тајван дели само 81 километар.
Два десетина лансера система противваздушне одбране Хонгћи-22 (Црвена застава-22) распоређено је у приобалним областима кинеске провинције Фуђијан, најближе Тајвану. Ово су аналози руског С-300, дизајнираног за уништавање авиона, хеликоптера и беспилотних возила. Захваћено подручје система је до 170 километара.
На истом месту, у провинцији Фуђијан, примећен је воз са лансерима балистичких ракета средњег домета Донгфенг-16 (ДФ-16), преноси Росијска газета. Домет лета ове ракете је од 800 до хиљаду километара. Теоретски, три маневарске бојеве главе ДФ-16 могу носити и високоексплозивна и нуклеарна и термонуклеарна пуњења. Како је раније пренео ТВ канал Звезда, према војним стручњацима, ДФ-16 представљају посебну претњу посебно за Тајван. Донгфенг-16 је у стању да пробије острвску противракетну одбрану, коју обезбеђују амерички системи МИМ-104 Патриот ПАЦ-3.
Како примећује Александар Лукин, истраживач Института за Кину и модерну Азију Руске академије наука, ако би Кина употребила све поменуто оружје за напад на Тајван, то би значило амерички узвратни удар на Кину и почетак великог рата. . Чак и пре него што је Пелоси слетела, могло би се очекивати да ће се – као и са посетом Њутна Гингрича 1997. – Пекинг сада ограничити само на вербалне изјаве против Сједињених Држава, истиче синолог.
„Унапред је било јасно да нико неће оборити авион, нити ће започети изненадни рат против острва“, истиче Бордачев. Али, како примећује експерт, Пекинг је тиме што није спречио долазак Пелосије доживео дипломатски пораз. „Седамдесетих година, када су Сједињене Државе успоставиле дипломатске односе са Кином, обавезале су се да неће одржавати сличне односе са Тајваном“, присећа се Лукин.
Сада постоји директна подршка Тајпеју од представника владајуће Демократске партије у Вашингтону, што се такође може сматрати ставом администрације Џоа Бајдена.
Ако би Кинези успели да некако уплаше авион са Пелосија са острва, Америка би се суочила са губицима угледа – постало би јасно да је Вашингтон подлегао уценама Пекинга, примећује Межујев. „Али Пелоси је безбедно слетела – а за Кину је ово шамар. Кинески председник Си Ђинпинг неће окренути други образ“, сматра амерички стручњак. Мезхуев предвиђа:
„Мислим да ће се од сада ратна машина усмерена на Тајван стално припремати. Војна акција против острва могла би се десити ове године.
„Можда ће Си Ђинпинг ускоро направити неку врсту обраћања у коме ће најавити курс за оштру конфронтацију са Вашингтоном по питању Тајвана. Сада нико неће убеђивати Кину да су САД спремне да воде дијалог са њом. И у исто време, нико неће убедити Кину да делује против Русије“, сигуран је Межујев.
Од овог тренутка почиње хладни рат између Кине и Сједињених Држава, који ће друге земље ставити пред избор, који, генерално, не би хтели да бирају између њих“, сматра американиста. „Човечанство у целини ће само изгубити од овога – говоримо о новом хладном рату, упоредивом са оним што је Совјетски Савез имао са Америком“, жали се американиста.
Бордачев је такође уверен да Пекинг неће поднети увреду од стране Сједињених Држава. „Чињеница да је Пекинг добио дозу понижења мало је вероватно да ће сада у великој мери утицати на његову репутацију међу азијским суседима. Али за Кинезе ће ово бити важна лекција. Биће боље разумевање са ким имају посла и колико је реално ограничена њихова способност да бране своје интересе без прибегавања сили. Односи између Кине и САД ће се погоршати. Учињен је још један корак ка војном сукобу великих размера између ових земаља“, сматра аналитичар.
Концентрација кинеских војних снага која се могла посматрати дан пре и током Пелосијевог лета за Тајпеј само расте. У уторак увече је постало познато да ће Источна командна зона ПЛА започети серију војних операција у близини Тајвана. Они укључују стрељање дугог домета у Тајванском мореузу и тестирање пројектила са ненуклеарном бојевом главом, преносе РИА Новости. Снимање почиње у уторак. Под плаштом великих вежби у водама око Тајвана, Пекинг би могао да иде на потпуну морску и ваздушну блокаду острва, рекао је агенцији војни експерт Алексеј Леонков.
Алена Задорожнаја, Дарија Волкова, Рафаел Фахрутдинов, Взгљад
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал