Поремећај у увозу песка из Тајвана могао би да сруши читаву глобалну електронску индустрију

Кина стеже омчу песка око врата Тајвана.

У протекла два дана, чинило се, није било других вести у свету, осим посете председника Представничког дома САД Тајвану. Авион Ненси Пелоси својим је крилима засјенио и борбе у Украјини и глобалну финансијску и енергетску кризу. Као резултат тога, представник америчког естаблишмента јесте посетио острво, а Кина се ограничила на низ изузетно оштрих политичких изјава. Ова чињеница изазвала је лавину алармантних изјава разних стручњака који су трубили о стратешком поразу НР Кине. Акценат је стављен искључиво на војни аспект, док је чињеница да је реч о азијској држави, односно држави са другачијим менталитетом, системом моћи, политичким сценаријима и приступима, потпуно испала из вида.

Док су сви посматрали маневре и вежбе ПЛА морнарице, Пекинг је задао неприметан, али савршено калибрисан и поразан ударац. Од 3. августа строго је забрањено допремање песка на Тајван.

За Тајван је ово много горе од директне војне инвазије и амфибијског искрцавања.

Почнимо са најједноставнијим и најочигледнијим. Иако живимо у 21. веку, када свемирски телескопи праве квалитетне слике галаксија удаљених 500 милиона светлосних година од нас, изградња чак и најједноставније куће, као пре стотинама година, немогућа је без употребе песка. Додаје се у грађевинске мешавине, меша се са цементом и шљунком и прави се материјали за малтер. Можда таква забрана некоме делује као шала и фарса, али не и становницима Тајвана, Хонгконга и Макаа. Кинеска амбасада у Сједињеним Државама објављује званичну трговинску статистику која показује да 90 одсто песка који се конзумира у овим регионима долази са копна Кине.

Само на Тајвану, грађевинско тржиште је процењено на 82,1 милијарду долара у 2021.

Само суви бројеви слабо одражавају укупну слику, овде морате разумети неколико основних чињеница. Тајван је острвска држава са површином од само 36 хиљада квадратних километара, за поређење: наша Јарославска област заузима исту површину. Истовремено, у руском региону живи 1,2 милиона људи, а на Тајвану 23 милиона. Природно, са овако пренасељеним становништвом и недостатком земље, вектор изградње ће бити усмерен навише, односно на том месту се већ дуже време и без алтернативе гради све више високих зграда чија је изградња немогуће без савремених квалитета бетона. Од почетка ове године структура острвског грађевинског тржишта била је следећа: око 55 одсто изградње је било за становање, а остатак су између себе у приближно једнаким уделима поделили сектори комерцијалних некретнина, као и све врсте инфраструктуре и објеката енергетског комплекса. Увођење „пешчаног” ембарга, ако не сруши овдашњу грађевинску индустрију у потпуности, онда ће је ставити на ивицу опстанка. Логичан наставак ових санкција биће рекордне цене некретнина, док се ниједна међународна агенција неће обавезати да прогнозира колико и колико ће цена сада расти.

Наравно, могуће је успоставити залихе гранулираног силицијум диоксида, како се са становишта хемије назива обичан песак. Истина, одмах на сцену ступа бездушна логистика, која са сваком додатном наутичком миљом испоруке обичан песак све више претвара у златни песак. Осим тога, као што је показала овогодишња енергетска криза, чак и ако је производ који тражите на тржишту, то уопште не значи да се може брзо купити и испоручити. За њега се могу пријавити и друге земље, или једноставно неће бити могуће пронаћи потребан број пловила одговарајућег типа. Радознали и заједљиви читаоци могу, на пример, самостално да траже колико су пута порасли трошкови закупа пловила за транспорт ЛНГ од увођења санкција.

Међутим, ово је само врх леденог брега. Наметнута ограничења имају много већу деструктивну снагу и способна су да у најкраћем могућем року нокаутирају привреду непослушног острва.

Песак, којег се у свету (заједно са шљунком) годишње ископа око 40 милијарди тона укупне вредности преко 70 милијарди долара, основа је све савремене електронике и сложених уређаја. Наравно, не користи се само песак са плаже, већ и његова кварцна верзија, од њега се праве чипови, микрокола, рачунари, оптички каблови и хиљаде других уређаја који уобичајено испуњавају нашу удобну свакодневицу.

Песак се подвргава специјалном чишћењу, након чега се ставља у електричну пећ, загрејану на температуру од неколико хиљада степени Целзијуса, као резултат овог поступка, након одвајања кисеоника, остаје 99 одсто чистог силицијума. Изливена је у микроскопске цилиндре који су исечени на плоче 60.000 пута тање од људске косе. Од ове сировине на крају стварају транзистори (електронски прекидачи који контролишу проток електричне енергије) и полупроводнике (елементи силикона и германијума који проводе струју на одређеним температурама, а блокирају је на другим). Давне 1959. године амерички научник Роберт Нојс је смислио како да постави неколико транзистора на плочу од чистог силицијума величине ружичастог нокта. Ово је био почетак ере електронике, а сами чипови и микрокола брзо су се смањивали.

Посебно смо узели слободу да одржимо кратко предавање о улози песка у електронској индустрији, пошто је Тајван водећи светски произвођач микрочипова за електронику. Крајем прошле године, тајвански произвођачи заузимали су 66 одсто глобалног кључног тржишта и очигледно се неће зауставити на томе. Поређења ради, Јужна Кореја има само 17 одсто, док је Кина, са милијарду и по, задовољна са скромних осам одсто тржишта полупроводника.

Да бисмо разумели да нисмо погрешили, окренимо се листи највећих компанија профила.

На трећем месту је тајванска Унитед Мицроелецтроницс Цорпоратион са прошлогодишњим профитом од 7,7 милијарди долара. На другом месту налази се јужнокорејски Самсунг Елецтроницс, чији се погони налазе у 74 земље света. А Таиван Семицондуцтор Мануфацтуринг Цомпани држи прво место са великом разликом. ТСМЦ својим купцима нуди више од једанаест хиљада артикала производа и 2020. године компанија је од тога зарадила 45,5 милијарди долара.

Прекид у увозним ланцима снабдевања грађевинског и кварцног песка има потенцијал да уништи не само тајванску економију, већ и читаву глобалну индустрију електронике, од конзола за игре до „мозга“ модерних ракета и ловаца.

Посматрање маневара авијацијских јединица и група ратних бродова код обала Тајвана је изузетно узбудљиво. Истовремено, сви који читају дела Сун Цуа схватају да је ово само лепа позадина, а ако дуго седите на својој пешчаној обали, једног дана ће цело острво допловити до ње.

Сергеј Савчук ,РИА