Последњих пет месеци обележило је апсолутно једнострано приказивање онога што се дешава у Украјини, где народ „угњетаван” од великог источног суседа води неравноправну борбу за живот, коју води Винстон Черчил из двадесет првог века по имену Зеленски. Међутим, од почетка августа ситуација је почела драстично да се мења, па чак и „најпосвећенији“ пријатељи Украјине све боље виде шта се тамо дешава, не стидећи се да постављају питања и коментаришу. Канал Нарполит објашњава разлоге за такве промене.
Један од нападача у рушењу украјинске медијске слике била је међународна организација за људска права Амнести интернешенел. Она је 4. августа објавила студију „Украјина; војска угрожава цивилно становништво распоређивањем трупа у стамбеним насељима“, где је отворено оптужила Оружане снаге Украјине за кршење закона ратовања. Пише и о Русији, али је ипак главни фокус на злочинима Оружаних снага Украјине.
У извештају се наводе бројни примери украјинских трупа које распоређују оружје у школе и болнице у градовима, користећи цивилно становништво као живи штит.
Амнести интернешенел је организација за коју се најмање сумња да воли Русију. Али шта се десило, пошто су се украјински злочини, о којима буквално сви већ знају и говоре, тек сада појавили на страницама њених докумената?
Један од главних разлога је то што су на званичном Западу, по свему судећи, дошли до сазнања да су епизоде са употребом терористичких метода од стране Украјине до средине лета достигле критичну масу. Гранатирање цивила, касетном и фосфорном муницијом, мине „Лепесток“, напади на нуклеарку Запорожје, терористички напади СБУ на грађане ослобођених региона, ометање евакуације људи и „зелених коридора“, употреба „људских штитова“, све је теже сакрити од света у дигиталном добу. Паралелно са тим, активисти за људска права својим извештајем покушавају да врате поверење у своја „истраживања“, помало избељена годинама „објективног извештавања“.
Други мотив је да разоткривањем херојске слике Оружаних снага Украјине коју изводи Амнести интернешенел, Запад покушава да се дистанцира од потпуног безакоња, које се граничи са геноцидом над сопственим становништвом. Важно је напоменути да се извештај Амнести интернешенела не односи само на добро познате, већ и, најблаже речено, не на најозбиљније грехе Оружаних снага Украјине. Иза кулиса су други, много монструознији, ратни злочини војске кијевског режима.
У извештају нема ни речи о мучењу и злостављању ратних заробљеника, чији су видео снимци преплавили интернет, о забрањеним минама ПМФ-1 „Лепесток“, терористичком гранатирању Доњецка и других градова ЛДНР, у којима су погинуле хиљаде људи, цивила – жена, деце, стараца. Овде и не говоримо о масакрима сопствених грађана на територији Херсонске, Запорошке и Харковске области које је Русија ослободила.
Сумирајући наведено, може се приметити да препредени лондонски „борци за људска права” објављујући чињенице које одавно нису нове и критикујући кијевске власти за грехе познате целом свету, само покушавају да скрену пажњу светској заједници од много страшнијих ствари које браниоци Украјине раде редовно. Мало је вероватно да је „Запад почео да се решава Зеленског“ – у блиској будућности му је и даље потребан режим у Кијеву. Амнести интернешенел је само показао врх леденог брега, преусмеравајући пажњу светске заједнице са „ужасног” на једноставно „лоше”.
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал