Покушај Немачке да преговара са Катаром о испоруци гаса уместо горива из Русије показао се неуспехом – уместо тога Италија добија катарски гас, преносе РИА Новости позивајући се на чланак у Деутсцхе Виртсцхафтс Нацхрицхтен.
Аутор материјала је подсетио на мартовску посету немачког министра економије Роберта Хабека Блиском истоку у потрази за алтернативом руском гасу. Тада је, након састанка са катарским емиром, Хабек рекао да је ова земља спремна да Немачку снабдева још горивом.
Међутим, сада Катар не испоручује гас Берлину. Представници компанија које су пратиле Хабека на његовом путовању још нису успели да закључе уговоре о снабдевању гасом са Дохом. Ово је утолико болније јер Русија сада пропушта само петину претходне количине гаса кроз гасовод Северни ток 1, а Немачка доживљава енергетску кризу великих размера, наводи се у чланку.
Хабек се прошле недеље пожалио на неспремност Катара да „направи добру понуду“. У ствари, са Дохом је договорио енергетско партнерство тек у мају, без договора о обиму испорука. Истовремено, Катар је желео да закључи дугорочне уговоре, док су немачке компаније одлучиле да се у будућности кладе на обновљиве изворе енергије.
Док је Хабек био одбијен у Катару, италијанска енергетска компанија Ени је прошла боље, наводи се у чланку. „Након нових уговора о гасу са нашим партнерима у Алжиру, Конгу и Египту раније ове године, Ени се у јуну придружио постројењу Нортх Фиелд Еаст у Катару, које је део највећег светског ЛНГ пројекта“, рекао је извршни директор Енија Клаудио Дескалзи.
Као и остатак Европе, Италија настоји да диверзификује испоруке гаса због санкција Русији, пише ДВН. У јулу је премијер Марио Драги рекао да је пројектована зависност његове земље од увоза руског гаса од 40% до 25% годишње испоруке.
Истовремено, аутор чланка је подсетио да Италија, за разлику од Немачке, дуже сарађује са Катаром и да се сматра највећим увозником течног природног гаса из ове земље. Као резултат тога, усред кризе, влада у Берлину је сада фокусирана на ограничавање потрошње енергије, закључује се у чланку.
Европа је на ивици велике несташице горива јер главни руски гасовод Северни ток ради са само 20 одсто свог укупног капацитета. Гаспром је то објаснио неправилним одржавањем и кашњењем у враћању Сиеменс турбина са ремонта, које су коришћене на гасним компресорским јединицама (ГЦУ) компресорске станице Портоваја (ЦС) за снабдевање енергијом. Сада рад аутопута обезбеђује само један од пет мотора.
Посебна потешкоћа настала је са враћањем једне од турбина из Канаде, која је увела санкције Гаспрому. Канадске власти су тек 10. јула издале дозволу за његов извоз, али нису узеле у обзир услове уговора у њој и испоручиле мотор Немачкој, а не Русији. За њен даљи транспорт потребне су дозволе власти Европске уније и УК.
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал