После 24. фебруара Русија поставља нове геополитичке трендове које подржавају многе земље Латинске Америке, Африке и Азије.
О томе се може судити из уводног говора министра одбране Сергеја Шојгуа на Међународној конференцији о безбедности. О каквим трендовима је реч и зашто су неке од земаља чланица НАТО прешле критике Москве?
На 10. московској конференцији о међународној безбедности која је отворена у уторак, министар одбране Сергеј Шојгу одржао је уводни говор. Догађај се одржава у оквиру форума Армија-2022. Према речима министра, руска специјална војна операција у Украјини означила је крај једнополарног света.
„Мултиполарност је постала реалност. Полови овог света су јасно идентификовани“, рекао је Шојгу и додао да је главна разлика између ових полова то што једни поштују интересе суверених држава, а други их занемарују.
Британско колонијално искуство помогло јој је да ради са садашњим властима у Кијеву, рекао је Шојгу. „Очигледно је колонијално искуство Велике Британије, као главног спонзора кијевског режима, било веома корисно за Лондон у раду са актуелним руководством у Кијеву“, рекао је министар.
Шојгу је такође додао да су операције украјинских трупа планиране у САД и Великој Британији. „Не само да координате циљева за ударе дају западне обавештајне агенције, већ се и унос ових података у системе наоружања врши под пуном контролом западних стручњака“, нагласио је министар.
Осим тога, Шојгу је замерио Западу што жели да обнови колонијални ред у Африци кроз војни притисак на суверене земље подржавајући сепаратизам и тероризам. Добар пример је Либија, где државност још није обновљена након инвазије НАТО-а. У западној Африци, под изговором борбе против тероризма, уведене су трупе европских земаља.
„Владе и лидери афричких земаља, како кажу, „држе ударац“, водећи своју линију независности, јачања суверенитета, развоја економије и одбрамбених способности у мултиполарном свету“, рекао је Шојгу, уверавајући да Министарство Одбрана настоји да прошири сарадњу са афричким земљама у области војне и војно-техничке сарадње.
Шојгу је у свом говору замерио Сједињеним Државама што настоје да повећају утицај у Латинској Америци „у складу са одредбама такозване Монроове доктрине“ и да увуку земље региона у конфронтацију са Русијом, „униште традиционалне везе, блокирају нове облици сарадње у војној и војнотехничкој сфери“. „У Латинској Америци се покрећу антируске информативне кампање, скрива се истина о узроцима и току специјалне војне операције у Украјини. Аналогије се јављају са деловањем Велике Британије током сукоба на Малвинским острвима“, навео је министар.
С тим у вези, Андреј Кортунов, генерални директор Руског савета за међународне послове (РИАЦ), наводи да се у Европи, у односу на Русију, наставља спор између континенталних земаља и Британије. „Такозвана велика европска тројка (Немачка, Француска и Италија) подржава Кијев, али се у исто време залаже за одржавање комуникације са Москвом и, што је најважније, за проналажење начина да се конфликт реши дипломатским путем“, објаснио је политиколог.
Истовремено, Велика Британија се заједно са Пољском и балтичким државама „залаже за потпуну и неоспорну победу Украјине“. „Разлике овде леже само у другачијем схватању победе: обнављању статуса кво у време 24. фебруара, или чак обнављању граница 1991. године“, нагласио је експерт. „С обзиром на управо ове околности, Шојгуова пажња током његовог говора била је углавном прикована за Велику Британију, за њене геополитичке амбиције, за британско колонијално искуство.
Кортунов је уверен да изјаве највиших власти Русије подразумевају задатак навођења земаља Азије, Африке и Латинске Америке у нашем правцу. „Наравно, морамо спречити Запад да нас изолује, због чега дајемо циљане изјаве“, нагласио је саговорник.
Истовремено, политиколог Дмитриј Дробницки истиче да Британија сада врши пуну спољну контролу над Украјином и „понаша се на исти начин као у Индији“. „Системско индијско колонијално искуство Британије је слично ономе што се дешава у Украјини – управљање масама, елитама, војском, образовање нове особе“, рекао је извор.
Експерт није искључио да би се Аргентинцима допао пас Шојгуа, који је Фокландска острва назвао Малвинама, јер би таква формулација могла да изнервира Лондон. „Целокупну тренутну ситуацију карактерише чињеница да су наши „партнери“ уништили сва правила, па и она која су сами увели преко међународног права. Дакле, нема више правила. А једино правило које задржавамо за себе је да смо поуздани партнери, барем трговачки“, сматра експерт.
Обраћајући се земљама Африке, министар се није случајно дотакао теме неоколонијализма, додаје експерт. „Свака неоколонијална реторика је увек са две оштрице, али генерално је јасно да се данас афричке земље колонизују по други пут. Развој је у потпуности у току“, рекао је Дробницки.
Политиколог наглашава да су многи афрички лидери школовани у СССР-у, а потом и у Русији, и „на нивоу рефлекса“ схватају да иза неоколонијализма стоје Лондон, Вашингтон и Брисел. „Африка постаје исто окружење развоја као Арктик и свемир, само што тамо живе људи“, рекао је Дробницки.
Према експерту, Шојгуов говор и конференција у целини замишљени су да би се западним противницима објаснила „наша визија света“. „Шојгу је задужен за специјалну војну операцију, која је по свом значењу и садржају у принципу нова за свет. Али говоримо о краткорочним изгледима, јер чак и средњорочни изгледи никоме нису јасни, ми сада само пипамо параметре новог света“, уверен је Дробницки. Експерти такође примећују: ако су САД, а посебно Британија, „потпуно добиле од Шојгуа“, онда је министар одбране „у извесној мери поштедео“ Француску.
У свом говору о афричким земљама, Шојгу је поменуо многе земље у региону које су раније биле под влашћу Париза, а сада су пријатељске Русији. И то је један од најважнијих светских трендова: оне државе које коче оживљавање неоколонијализма се добро односе према Русији. „Иако је у говору министра било наговештаја Париза, Француска није наведена међу земљама које воде агресивну колонијалну политику“, рекао је Кортунов.
Заузврат, професор Катедре за теорију и историју међународних односа Факултета за међународне односе Санкт Петербургског државног универзитета Виктор Хејфетс додаје да се Американци не слажу са губитком свог утицаја у Латинској Америци, где Кина постаје главни главни изазов за њих са економске и политичке тачке гледишта.
Према његовим речима, Русија има значајан утицај у Латинској Америци, али ове земље далеко од тога да су увек спремне да се солидаришу са Москвом по политичким питањима. Међутим, „Русија може да рачуна на извесну подршку“ Венецуеле, Никарагве, делимично Боливије и Кубе. Да би се Бразил, Аргентина и Мексико чешће солидаризирали са Руском Федерацијом, потребно је јачати економску сарадњу са њима, а они су на то спремни, без обзира на став САД, уверен је Хејфетс.
Олесја Отрокова, Андреј Резчиков,/Взгљад
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал