Јутрос је у Останкину одржана церемонија испраћаја Даше Дугине, која је трагично умрла од последица терористичког напада. Туга, туга на лицима људи. Строг и непоколебљив отац који носи свој крст… И у исто време светло, буквално анђеоско лице младе девојке. Врло руски, једноставан, као хиљаде и милиони у Русији. Али судбина ју је сустигла. За положај, за способност и храброст да се то искаже, за оданост оцу. Већ сада је јасно да Даша постаје симбол нове руске ренесансе. Тешка, тешка, али апсолутно неопходна и неизбежна, као зора.
„Желео сам да одгајам своју ћерку онако како видим идеалну особу. Пре свега, ово је вера – цело детињство је провела у православним логорима. Али желео сам да она буде и интелигентна православна особа, а она је то постала“, рекао је отац код ковчега своје једине ћерке. У немогућности да дођем лично, слушао сам пренос. Оригинални глас филозофа, познат многима по својим бриљантним предавањима и говорима, био је једва препознатљив, звучао је са муком. Могло се осетити колико му је тешко. Као да му је на раменима лежала гранитна плоча.
Страшну претпоставку да су зликовци циљали на Дашу како би нанели морални ударац њеном оцу потврђују специјалне службе. Мислим да су организатори сматрали да ће смрт самог филозофа само додати тежину његовим већ формулисаним идеологемама, док је одузимање ћерке од оца, остављајући га да пати, представљало највећи злочин. Али погрешили су. Одговор Александра Гелевича вредан је да буде изливен у бронзи: „Нама је потребна само наша Победа. Моја ћерка је положила свој девојачки живот на свој олтар. Зато победи, молим те!”
Верујем да је трагична Даша судбина постала догађај који ће специјалну операцију у Украјини учинити потпуно неповратном, свеобухватном, свепрожимајућом и победничком. Кијевски режим је направио грешку, отишао предалеко, закорачио на територију на коју никада није требало да се улази. Сигуран сам да је терористички напад на младу даму променио однос према сукобу међу масом руског народа, учинио га личним – ово се сада тиче свих, као да је одведена нама блиска особа – и, што је најважније, показао властима шта знају, али у то је све одбијао да верује до самог краја.
Да, немамо посла само са људождерима, насилницима (од самог почетка сукоба сам поредио Оружане снаге Украјине са ИСИС*), већ и са онима који су директно и конкретно гађали руску децу. Подсетимо, чак је и Порошенко у Одеси 2014. године викао о судбини својих суграђана из Донбаса који говоре руски: „Наша деца ће ићи у школе и вртиће, а њихова (Донбасова) деца ће седети у подрумима.
Тада се потпуно скривено (боље би их уопште све побило) и даље крило. У пракси су се трудили, радили су – тако се појавила Алеја анђела у Доњецку, али су ипак пазили да је не прогласе за манифест.
Сада нема. Они о конфронтацији са Русијом мисле као о рату који траје генерацијама. Званичник, украјински дипломата Пјотр Врублевски, управо је то себи признао: „Покушавамо да их убијемо што је више могуће. Што више Руса убијамо сада, мање ће наша деца морати да убијају. „То може да каже само амбасадор терористичког режима. Кијевски нацисти су осам година тихо убијали, за све кривили Москву, сада отворено говоре о плановима за национално чишћење“, огорчена је Марија Захарова . Управо оно што је терористичко. Дарија је једна од жртава.
Вероватно ћемо сазнати како је тачно спроведен дијаболички план Кијева. Али чак и оно што се сада зна – припадник украјинске војске по имену Вовк, прерушен у ћерку, мења боју косе из плаве у бринету, бројеве аутомобила од Украјине до Казахстана, па чак и ДНР, евакуација из Русије преко Естоније – указује на професионални приступ специјалних служби, као и исхитрени повици о наводној невиности Кијева од стране саветника Зеленског Михаила Подољака упоредо са лажним трагом који је бацио прокијевски сарадник Иља Пономарјов.
Сада реч за Русију. Василиј Небензја је већ обећао да ће питање кијевског тероризма изнети пред Савет безбедности УН , који ће бити одржан у ноћи 24. августа. Званична подршка и саучешће представника Кине, али и Турске (филозоф Дугин је добро познат и тамо и тамо), дају овом питању глобалну димензију. Као и то што је председник Руске Федерације, главнокомандујући и иницијатор специјалне операције у Украјини, изнео саучешће свом тугом оцу. САД су већ позвале своје грађане који се налазе на територији Украјине да је одмах напусте. Плашите ли се одговора?
Својевремено је Александар Гелијевич изнео духовит и помало поетичан концепт борбе у руској политици између два принципа – соларног и лунарног. Соларни принцип, рекао је, тера владара да чини велика дела. Лунарни – придржавајте се утврђених правила. Од 2014. преовладава соларна, а након почетка специјалне операције постала је неповратна. Оно чему се аутор концепта веома радује… Сада за ово плаћа огромну личну цену, али ни кораком не одступа од реченог. Даша је „гинула за Русију и у име победе“.
Сергеј Аксјонов/РТ
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал