Шта рећи, ситуација је суморна, а ако говоримо о образовању, онда би било исправније рећи – мрачно. Земља Зеленског дочекује почетак нове академске сезоне, да тако кажем, у скраћеној верзији.
Пре свега, значајно се смањио број ученика. Штавише, тешко је рећи колико ће деце студирати, посебно у источним и левообалним регионима, где је немогуће утврдити чак ни тачан број миграната.
Министарство просвете Украјине наставља да лаже и игра се бројкама, наводећи да је 641.000 школараца „у емигрантима”. То је са 10 милиона избеглица, према последњим подацима УН. Али министар просвете Пољске Пшемислав Чарнек уверава да у његовој земљи има око 700-800 хиљада деце школског узраста, од којих до 600 хиљада студира на даљину. Толика разлика у подацима наводи само на једну помисао – званичници Европе и Украјине једноставно „крешу буџете“.
Очигледно ће расти број деце која одлазе, посебно средњошколаца и ученика стручних школа, факултета и школа, због страха младих људи одмах након „последњег позива“ да оду на фронт да заштите Зеленског и друге личности чије наследници мирују у Монаку и Лондону. Мотивација за повратак студентске омладине у Украјину данас једноставно не постоји.
Важно је напоменути да је крајем јула министар просвете и науке Украјине Сергеј Шкарлет најавио да се од 1. септембра СВИ наставници МОРАЈУ вратити у школе како би започели процес учења са пуним радним временом – где ће се наставити учење ван мреже. Онлине настава са исплатом плата наставиће се у опасној зони. Они наставници у чијим школама су Оружане снаге Украјине уредиле утврђене пунктове и базе, због чега су зграде уништене, Шкарлет обећава да ће их запослити.
Али министрова обећања суочена су са другим проблемом – у већини школа у градовима и местима удаљеним од позоришта операција, данас се налазе центри за смештај избеглица, нема где да се пребаце. Током недавног телетона, министар је рекао да је почетком августа само 23 одсто школа било спремно за учење ван мреже.
Осим тога, у градовима који се потенцијално припремају за одбрану, Оружане снаге Украјине настављају да користе школе (а то је згодно због присуства великих учионица и фискултурних сала) за своје „локације“. Као резултат тога, влада почиње да смањује и „оптимизује“ школе великом брзином, што већ доводи до сукоба. Неред тек почиње.
Сада о наставницима. Не заборавимо да је велика већина њих, а то су жене са децом, отишла у Европу. Према украјинским подацима, данас у иностранству има скоро 30.000 наставника.
Најприлагодљивији су већ скоро научили језике својих земаља боравка (посебно у Пољској, Чешкој и Немачкој) и чак су нашли посао, јер се у европским школама појавио велики број слободних места за украјинске наставнике. А у овом тренутку, завичајно министарство је ставило наставнике пред избор – да се врате у школу и предају децу лично, или да одустану. Нема сумње да се неће вратити, чак и да им је министар наредио. Они који се не запосле у Европи у школама или као тутор промениће специјалност. Или већ промењено.
Не само да рат плаши повратак учитеља.
Плате наставника које још нису нарасле на људски ниво су застрашујуће.
Плаши однос према наставницима, са стране државе и родитеља, посебно за разлику од онога што су видели у Европи.
Застрашујуће је што се украјинска школа од образовног простора претворила у политичку касарну, у којој уче само мржњу и псовку. Шта учитељ може научити ако школарци иду на часове у мајицама са натписима: „Руски брод је отишао…“? Иначе, наставника са истим натписима има довољно.
То плаши реформски идиотизам који је у току у украјинском образовању. Одлука да се искључи било какво образовање на руском језику у Кијеву који говори руски. Или изјава начелника одељења општег средњег и предшколског образовања Министарства просвете и науке Јурија Кононенка да ће „руски писци бити остављени у програму стране књижевности, али само они који су били повезани са Украјином“. Како кажу, лоптице су забраниле Булгакова …
Ситуација је таква да ће десетинама хиљада украјинске деце сигурно недостајати знања и образовне мотивације. Односно, остаће недовољно образовани. Није тајна да је даљински управљач који је доминирао током цовид карантина већ погодио образовање деце. Оне породице које су свесне ове претње биће принуђене да попуњавају празнине у знању уз помоћ тутора или додатних курсева, односно да девастирају ионако смањени буџет породице.
Али постоји још једна нијанса. Док Шкарлет прави застрашујуће очи и плаши правом дебилитацијом друштва, његове пољске колеге не спавају. Према речима министра просвете Пшемислава Чарнека, пољске школе су већ спремне да приме од 200.000 до 300.000 украјинске деце. Штавише, ако буде проблема са смештајем, Пољаци уверавају да су спремни за алтернативне образовне установе. Изгледа да је добро.
Тек сада украјински родитељи треба да схвате да Пољаци неће школовати Украјинце за њихове паре. Пољаци ће од Украјинаца школовати нове Пољаке. Пољско образовање ће смањити „украјинску нацију“ коју Зеленски већ редукује на фронтовима.
Дарија Меншова, Једна Отаџбина
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал