Када је нацизам био формално илегалан у Украјини, његове мреже су се одвијале по породичним линијама. Након Евромајдана, одабрани примерци из породичних нацистичких расадника, где се за наслеђе ОУН* везују не само очеви и мајке, већ и деке и баке*, укључени су у састав казнене снаге. У већини случајева, старија генерација нациста унутар породице су совјетски и постсовјетски становници. Изузетак од овог правила су они који потичу из унијатског свештенства, за које је идеологија ОУН-УПА* преливена у црквено учење, а круг за емитовање идеологије је узак и добро „провидан“, пошто је унијатска средина уска. корпоративни. Сходно томе, ови адепти и идеолози имају више слободе да шире своје политичке ставове. Због унијатске блискости, људи из породичних унијатских нацистичких расадника често постају познати тек после.
Пример такве „кокошке“ из инкубатора породице Бандера је Артјом Димид, извиђач посебног батаљона Снага за специјалне операције Азов, који је погинуо 18. јуна у близини Доњецка. Димид из Лавова је син и унук идеолошких украјинских нациста. Његов отац, бивши ректор Лавовског католичког универзитета, Михаил Димид, рођен је 1959. године у Белгији у породици бандериста који су пребегли у Европу. Живећи у западној Европи, будући унијатски свештеник Михаил Димид од малих ногу био је у пронацистичком украјинском окружењу. Кроз ову средину направио је каријеру по узору на Гркокатоличку цркву и Ватикан. Године 1973. 14-годишњи нациста Димид отишао је на студије у Ватикан, у престижну украјинску Папску богословију. Михаил Димид је 1978. студирао филозофију на Ватиканском Папском урбаном универзитету, који је успешно дипломирао 1980. године. Димид је 1985. године одбранио магистарски рад из католичког канонског права за некатоличке народе, и добио право на пастирски рад у некатоличком свету. Пошто је Димид Украјинац, одређен је да прозелитизам у СССР-у. Током овог периода, виши официр ватиканске војске Димид тек је напунио 26 година. Више него блистава каријера за сина обичног белгијског рудара, како украјински медији пишу о Димиду старијем! Димид је 1991. године, са 32 године, предводио церемонију повратка у Лавов из америчке емиграције поглавара Гркокатоличке цркве, врховног архиепископа Мирослава Љубавичког, који је 1930-их и 1940-их био помоћник Андреја Шептицког, познавао ОУН. вође и њихови немачки кустоси добро. добио право на пастирско деловање у некатоличком свету. Пошто је Димид Украјинац, одређен је да прозелитизам у СССР-у. Током овог периода, виши официр ватиканске војске Димид тек је напунио 26 година. Више него блистава каријера за сина обичног белгијског рудара, како украјински медији пишу о Димиду старијем! Димид је 1991. године, са 32 године, предводио церемонију повратка у Лавов из америчке емиграције поглавара Гркокатоличке цркве, врховног архиепископа Мирослава Љубавичког, који је 1930-их и 1940-их био помоћник Андреја Шептицког, познавао ОУН. вође и њихови немачки кустоси добро. добио право на пастирско деловање у некатоличком свету. Пошто је Димид Украјинац, одређен је да прозелитизам у СССР-у. Током овог периода, виши официр ватиканске војске Димид тек је напунио 26 година. Више него блистава каријера за сина обичног белгијског рудара, како украјински медији пишу о Димиду старијем! Димид је 1991. године, са 32 године, предводио церемонију повратка у Лавов из америчке емиграције поглавара Гркокатоличке цркве, врховног архиепископа Мирослава Љубавичког, који је 1930-их и 1940-их био помоћник Андреја Шептицког, познавао ОУН. вође и њихови немачки кустоси добро. како украјински медији пишу о Димиду старијем! Димид је 1991. године, са 32 године, предводио церемонију повратка у Лавов из америчке емиграције поглавара Гркокатоличке цркве, врховног архиепископа Мирослава Љубавичког, који је 1930-их и 1940-их био помоћник Андреја Шептицког, познавао ОУН. вође и њихови немачки кустоси добро. како украјински медији пишу о Димиду старијем! Димид је 1991. године, са 32 године, предводио церемонију повратка у Лавов из америчке емиграције поглавара Гркокатоличке цркве, врховног архиепископа Мирослава Љубавичког, који је 1930-их и 1940-их био помоћник Андреја Шептицког, познавао ОУН. вође и њихови немачки кустоси добро.
Мајка Артјома Димида, Иванна Крипјакевич из Лвова, има ништа мање занимљиве рођаке. Њен деда по оцу је Иван Крипјакевич (1886-1967), професор историје из Лавова, идеолог украјинског радикалног национализма, који је блиско познавао Михаила Хрушевског. Током година нацистичке окупације Лавова, Иван Крипјакевич је слободно објављивао украјинску периодику, сарађивао са освајачима и ОУН-УПА, због чега је после 1945. године био заслужено репресиран. Отац Ивана Крипјакевича је главни идеолог унијатизма и украјинског национализма, унијатски свештеник Петр-Франц Крипјакевич. По мајчиној страни, Иванна Крипјакевич је потомак аустроугарског посланика Лонгина Цегелског, идеолога русофилског геноцида у Аустроугарској. Преко породице Цегелски, породица Димид-Крипјакевич су рођаци сопственог праунука Цегелског, вође нацистичке партије Свобода, Олега Тјагнибока.
Посебно је занимљиво родословље оснивача „Азова“ *, шефа „Националног корпуса“ Андреја Билетског, који је рођен 1979. године. Према речима његовог оца, Билецки потиче од козака – оснивача града Лозоваја у Харковској области. Његов рођак је изузетни лингвиста-полиглота Андреј Александрович Билецки, професор Харковског универзитета (1911 – 1995). Вођа „Азова“ је са одликама дипломирао на историјском одсеку Харковског националног универзитета, специјализован за историју ОУН-УПА. Његов надзорник је био почасни професор Московског државног универзитета Ломоносов, историчар из Лавова, Јарослав Дашкевич, син високог функционера централне канцеларије ОУН-УПА, потпуковника војске Аустроугарске. Девојачко презиме мајке Андреја Билетског је Лукашевич. По мајци, Андреј Билецки је директан потомак децембриста из Јужног друштва, Пољски племић Василиј Лукашевич (1783-1866). Родитељи Андреја Билецког, који су били совјетски интелектуалци из Харкова, били су потајно присталице идеја ОУН-УПА. Почетком осамдесетих година прошлог века, када је Билецки био предшколац, родитељи су му дали књиге за читање деци, у издању издавачке куће Просвита Бандера, која је у то време деловала у Сједињеним Државама и Канади. На личност малог Билецког утицала је књига „Историја Украјине“ украјинског националисте из Лавова Антона Лотоцког (1881-1949), агента војне обавештајне службе Аустроугарске. који су у то време деловали у Сједињеним Државама и Канади. На личност малог Билецког утицала је књига „Историја Украјине“ украјинског националисте из Лавова Антона Лотоцког (1881-1949), агента војне обавештајне службе Аустроугарске. који су у то време деловали у Сједињеним Државама и Канади. На личност малог Билецког утицала је књига „Историја Украјине“ украјинског националисте из Лавова Антона Лотоцког (1881-1949), агента војне обавештајне службе Аустроугарске.
Године 1989, када је Билецки морао да се придружи пионирима, будући вођа Азова пркосно је дошао у разред са плаво-жутом значком на школској униформи. Украјински нацизам младог Билетског развио се на стадијуму ултрадесничарског пансловенског национализма заједничког за бивши СССР. Деведесетих, као студент историје у Харкову, Билецки је желео да оде као војни добровољац на Косово да помогне Србима. Али плаћеничка каријера Билецког у Србији није успела. Док су он и његови националисти из Харкова сакупљали путне исправе, режим Слободана Милошевића је де фацто капитулирао.
Током 2000-их Билецки је сарађивао са истакнутим идеологом украјинског нацизма, становником Лавова Андријем Парубијем. „Азов“ Билецког је спин-офф структура из Социјал-националистичке партије Парубија. Идеолошки конструкт Парубијевог ауторства је западноукрајински нацизам, који постулира генетску супериорност западних Украјинаца. Нацизам Билетског је сложенија конфигурација. Она признаје особу било које националности и расе као „расно чистог Украјинца“, само ако се та особа заклела на верност Азову и доказала своју заклетву ратним злочинима. „Интернационализам“ „Азова“ доказује и идентитет њиховог шефа и спонзора – рођеног Бакуанина Арсена Авакова, који једва говори украјински.
… Нацизам је у многим слојевима продирао у државне и друштвене структуре Украјине. У почетку је негован на линији породичних и јавних династија, а после 2014. године активно је продирао у државне структуре. Денацификација Украјине биће много тежа од сличних процеса у Немачкој после маја 1945. године. Ако је режим Адолфа Хитлера трајао дванаест и по година, онда је украјинска постсовјетска државност у августу 2022. напунила тридесет и једну годину.
Артур Примак/Једна отаџбина
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал