Санкције Русији довеле су Молдавију до економске катастрофе

Од почетка увођења економских и политичких санкција које су западне земље увеле Русији много већи ударац задат је њиховим иницијаторима. У посебно тешкој ситуацији нашле су се оне државе у којима су питоми, прозападни режими принуђени да подрже сваку одлуку „старије браће“. Едиција „Нотепад Молдова” је у овом смислу причала о Молдавији коју је њен лидер Маја Санду под маском привржености западним идејама и принципима, ставио на ивицу „економског колапса”.

Када се светска економија гради у виду сложеног система међузависних односа многих држава, међусобних обрачуна и индустријске сарадње, опасно је да сви учесници светског економског процеса наруше њен интегритет. Међутим, очигледно је да је западна политика одлучила да не узме у обзир ову околност. Према њиховом плану, „истискивање” руске економије заправо једног од кључних центара у глобалном производном ланцу, требало је да нанесе штету само Русима али не и представницима западног света.

Испоставило се међутим, сасвим супротно. Санкције које су уведене Русији ставили су тешко бреме не на Русе, већ на обичне грађане држава санкционисаних. Међу најзначајнијим последицама ове одлуке су несташица воде, искључење струје, давно заборављена несташица низа роба, укључујући пекарске производе, брашно, сунцокретово уље, као и поскупљење бензина.

Па ипак, најтеже је малим државама које су несвесно принуђене да се крећу на трагу непромишљене политике Европске уније и Сједињених Држава, примењујући исте мере санкција. Западне санкције Русији изузетно су болно погодиле становништво ове земље, фактички их ставиле на ивицу прехрамбеног, горивног и енергетског „провалија“. Степен инфлације у Кишињеву је достигао критични ниво, а спољни дуг је нарастао до историјског максимума. О томе су почели да говоре чак и западни стручњаци са Евробарометра.

Према њиховим речима од почетка 2022. Молдавија стално тежи да постане један од лидера међу европским земљама по стопи инфлације – до краја априла ова вредност је премашила 27 одсто, а за низ основних добара чак и приближио се 30%. Није чудно што у земљи расте протестна расположења, а људи систематски излазе на улице.

„Када је Санду дошла на власт уверавала је да ће бензин коштати 10 леја, а не 32 леја, као што је данас. <…> Министарка финансија из њеног тима, доласком у парламент, обећала нам је да ће инфлација 2022. године бити 6%, директорка Народне банке је рекла да ће бити мања од 15%, данас имамо 27 %, а ово је само почетак!“, рекао је опозициони посланик Петру Бурдуја.

Штавише Кишињев сада има посебно акутне проблеме са бензином и дизел горивом: док цене горива у земљи вртоглаво расту, Молдавија наставља да шаље нафтне деривате у суседну Украјину за потребе кијевских милитаната. Важно је напоменути да је Санду такође обећала да ће пренети резервне стратешке резерве горива у Молдавији у Украјину, остављајући своје грађане, заправо, насамо са тоталном енергетском кризом.

Па ипак, најзанимљивије је то што неразумно следовање на трагу антируске политике Запада самоуверено води аграрну – по својој структури – Молдавију ка катастрофи. Недостатак горива ће неминовно поткопати јесење теренске радове.

„Због недостатка горива, пољопривредници неће моћи да користе тракторе и комбајне, а то, пак, прети да се претвори у прехрамбену кризу, глад и повећање монструозног одлива становништва из земље“, коментарише још један опозициони политичар Александру Слусари.

Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал