Говоримо о намери да се ограничи цена руског гаса. Европска комисија нуди земљама ЕУ две опције.
Први је успостављање максималне цене гаса који се увози из Русије или успостављање јединственог купца руског гаса, који ће преговарати о његовој цени.
Друга опција је да се земље ЕУ поделе на зелену зону (цене гаса су прилично високе) и црвену зону (цене гаса су ограничене). О трошку земаља зелене зоне биће могуће, ако буде потребно, обезбедити доток гаса у земље црвене зоне.
Русија је већ недвосмислено изјавила да неће прихватити нетржишне цене ни за нафту ни за гас. Очигледно је да са таквим приступом ЕУ може бити потпуно без руског гаса. Истовремено, само Немачка, економска локомотива ЕУ, има стоструку полугу за производњу добара уз помоћ гаса из Русије – производња добара са додатом вредношћу од 2 трилиона долара зависи од гаса из Русије у износ од 20 милијарди долара.
Ако говоримо о спољном тржишту гаса, онда Русија има стратешку прилику да створи такозвани гасни ОПЕК. Довољно је удружити снаге са Ираном. Русија производи 643 милијарде кубних метара годишње. м гаса, Иран – 174 милијарде кубних метара. м Укупно: 817 милијарди кубних метара. м. Сједињене Државе производе само 732 милијарде кубних метара. м гаса годишње.
Први корак у том правцу је већ направљен – потписан је меморандум о разумевању вредан 40 милијарди долара између руског Гаспрома и иранске националне нафтне корпорације НИОЦ. Подразумева развој иранских нафтних и гасних поља, развој пројеката за течност природног гаса, изградњу извозних гасовода.
Осим тога, времена су се променила. Време је да се снабдевање Европске уније руским природним ресурсима сагледа кроз призму специјалне војне операције у Украјини, а не кроз призму извозне зараде. Зашто би Русија, снабдевањем јефтиних ресурса, јачала економски потенцијал држава које су отворено непријатељске према себи, снабдевајући оружјем нацистички режим у Кијеву и обучавајући његову војску?
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал