Антируски нафтни ембарго ЕУ ступа на снагу 5. децембра, али ће Европа имати времена да пређе на друге добављаче нафте.
Више пута сам писао и говорио о тако наизглед парадоксалној појави као што је нагло повећање руског извоза након почетка рата са санкцијама. Наравно, то је у великој мери последица невиђеног раста цена енергената. Чак иу физичком смислу, руски извоз енергије на годишњем нивоу углавном није био погођен. Испоруке руских енергената (нафта, природни гас, угаљ) на исток (Кина, Индија, друге земље Истока) значајно су порасле и у вредности и у физичком смислу. И испоруке Западу су нешто потонуле у физичком смислу, али не онако како би то желели организатори рата са санкцијама.
Прекинути сав увоз нафте и природног гаса из Русије за земље Европе је као да се одсече грана на којој се удобно седе дуги низ година. Стога су организатори санкција одлучили да ову грану пажљиво посеку, истовремено тражећи прикладнију грану за Европу. А за то је предвиђено време, које би, према мојим замислима, требало да се заврши у децембру. Отприлике два месеца касније. одакле ја долазим?
Брисел одредио рокове за нафту. Још у марту су најавили да би у року од шест месеци земље ЕУ требало да смање увоз нафте из Русије. Било је огорчених протеста бројних земаља чланица због престрог рока. Одлучили смо да одвојимо мало времена. Рок је одређен тек у шестом пакету санкција ЕУ: шест месеци од дана његовог ступања на снагу за сирову нафту и 8 месеци за нафтне деривате. Пакет је ступио на снагу 5. јуна, па би 5. децембра требало да буде прекинут увоз нафте из Русије (изузетак је направљен за нафту која улази у Европу нафтоводом Дружба).
Што се тиче природног гаса, ситуација је мање извесна. Европа је још више зависна од Русије у погледу гаса него од нафте. Што се тиче нафте, Русија је прошле године чинила око четвртину укупног увоза црног злата од стране Европске уније, а за природни гас – 45%. Брисел ће, по свему судећи, ставити последње тачке на „и“ по питању гасних санкција тек пошто Европска унија буде спремна за зиму. Односно, када су складишта гаса попуњена 100 одсто (циљне резерве су достигнуте).
Чак се и почетком лета чинило да такво пуњење неће бити могуће. Било је напада панике. Али крајем лета ситуација се у Европи променила на боље. С једне стране, вредности циљних запремина су незнатно смањене (предвиђене су мере уштеде горива). С друге стране, набавке природног гаса из Русије су изненађујуће остале на веома високом нивоу (не само у погледу трошкова, већ и у физичким количинама). Паралелно су текле набавке ЛНГ-а из алтернативних извора, што је компензовало смањење физичког обима увоза из Русије. Наравно, овај гас се показао изузетно скупим за Европу, али је спреман да плати за опстанак. Данас ЛНГ чини једну трећину укупног европског увоза гаса и овај удео је у порасту.
Према подацима Гас Инфраструцтуре Еуропе (ГИЕ)Европске земље успеле су да своја подземна складишта (УГС) до следеће грејне сезоне напуне гасом за циљних 80 одсто пре краја лета. Ово је чак пре више од годину дана. Брисел је још почетком лета сањао да ће до почетка зиме (до 1. децембра) попуњеност ПГС-а достићи 80%. Затим је датум померен на 1. новембар. Испоставило се да се план реализује пре рока чак два месеца. Највећи ниво попуњености складишта сада је примећен у Португалу и Пољској (ниво залиха од 100% и 99,54% респективно). Међу лидерима по резервама су и Француска (91,54%), Шведска (90,8%) и Данска (89,12%). Објекти ПГС-а у Немачкој су попуњени 83,65%, Италији – 81,93%, Шпанији – 84,37%, Холандији – 77,03%, Чешкој – 82,03%, Белгији – 88,47%, Словачкој – 79,38%. Првих пет европских земаља са најнижом стопом попуњености УГС је Летонија (54,97%),
Брисел је сигуран да ће до почетка зиме ЕУ моћи да достигне укупне резерве гаса од 100 одсто.
Русија је у августу испоручила рекордну количину нафте у иностранство. Према Институту за међународне финансије ( ИИФ ), Русија никада није продала толико нафте у последњем летњем месецу као сада – скоро 160 милиона барела, односно у просеку 5,16 милиона барела дневно. За рекорд су „криви“ и продавци, односно руски нафташи, и купци, углавном из Азије и Европе, који купују велике количине руске нафте у очекивању ступања на снагу ембарга на руску нафту почетком децембра.
Дакле, видимо да се Европа некако прилагођава великим трошковима које је сносила својим антируским санкцијама. И, што је чудно, Русија је крива за такву адаптацију. Она снабдева Европу енергетским ресурсима у заобилажењу санкција. Тако су успостављене „сиве“ шеме за испоруку нафте из Русије у Европу. У њима учествују познати европски трговци нафтом као што су швајцарски гигант Витол , англо-швајцарска компанија Гленцоре , кипарски Гунвор , сингапурска фирма Трафигура .. Европски увозници очекују да ће се ове шеме наставити и након 5. децембра. Вашингтон и Брисел су добро свесни ових шема и за сада их толеришу. Очекују да ће Европа пре почетка зиме успети да пронађе алтернативне изворе руске нафте и тада ће „сиве шеме” бити разбијене.
Истовремено су расле испоруке руске нафте и руског гаса на Исток. Многи руски медији то представљају као доказ да Русија уз помоћ источних пријатеља може да надокнади губитке од санкција колективног Запада.
Пре почетка Новог светског поретка, ЕУ је чинила преко 60% руског извоза нафте, али је у мају ова цифра пала на око 40%, док су Кина и Индија заједно чиниле половину испорука. У јуну је извоз руске нафте у Кину достигао рекордних 2 милиона барела дневно (бпд), што је повећање од 55% у односу на 2021. и 25% у односу на април 2022. године. Истина, у јулу су испоруке нафте Кини и Индији донекле смањене, али је то, како кажу стручњаци, последица чињенице да су увозне куповине руске нафте из Европе повећане. Дугорочно, удео источног правца у извозу црног злата из Русије ће се повећати. Према подацима кинеске царине, у јулу су испоруке руске нафте Кини износиле око 1,68 милиона барела дневно, тако да је Руска Федерација трећи месец заредом највећи извозник сировина у ову земљу,
Руска нафта постала је конкурентнија Кини од саудијске нафте. Из разлога што се први у Кину продаје са великим снижењима. Исти попусти добијају руски добављачи и индијски увозници. Блумберг је 20. јула известиода се руска нафта Кини продаје 10% јефтиније од сличних квалитета од других добављача (на пример, из Бразила). То је око 10-12 долара по барелу, али неки стручњаци примећују да је значајан део послова за испоруку руске нафте Кини тајан како не би испровоцирао Вашингтон да примени секундарне санкције против Кинеза. А за такве трансакције попуст је 25-30%. Постоје чак и процене: 30-40%. Приближно исти попусти за испоруке нафте Индији. Данас чак постоји конкуренција за јефтину руску нафту између Индије и Кине. Због ниске цене руске нафте, наши азијски партнери су у искушењу да је препродају на места где је цена чак и виша од светског просека. Односно у Европу. Истина, ова верзија још није потврђена.
Али за природни гас то више није претпоставка, већ чињеница. Увоз природног гаса из Русије у Кину гасоводом у Сибиру у првој половини ове године повећан је за 63 одсто у односу на исти период прошле године. Истовремено, у првој половини године из Русије је увезено 2,35 милиона тона ЛНГ-а у вредности од 2,16 милијарди долара. У односу на претходну годину, обим испорука је повећан за 28,7%. Кина је заузела четврто место међу највећим увозницима ЛНГ из Русије. Стручњаци скрећу пажњу на чињеницу да је домаћа потражња Кине у потпуности покривена снабдевањем гасом из цевовода. Зашто му треба ЛНГ? Одговор: за препродају у Европу. Како је 2. септембра известило турско издање Иени Сафак, Кина реекспортује руски ЛНГ, добро зарађујући на томе. Напомиње се да је реакција Сједињених Држава на такве испоруке нејасна.
Кинеска ЛНГ трговачка компанија ЈОВО Гроуп најавила је испоруку ЛНГ-а европском купцу. Поред ЈОВО-а, највећа рафинерија у земљи, Синопец , такође је у априлу саопштила да каналише вишак ЛНГ-а на међународно тржиште. Кинески медији преносе да је у првих шест месеци године само Синопец продао око 3,15 милиона тона ЛНГ западним земљама.
Британски лист Фајненшел тајмс објавио је 30. августа чланак Кина баца Европи енергетски спас уз препродају ЛНГ -а (Цхина баца Европи енергетски спас уз помоћ препродаје ЛНГ-а). Чланак има дирљив поднаслов: „ Вишак гаса слаби руско упориште, али повећава утицај Пекинга“. Фајненшел тајмс је приметио да је након што су европске земље почеле да добијају ЛНГ из Кине, пуњење европских складишта гасом постало веома забавно. И да ће до децембра бити потпуно попуњени.
Позната неортодоксна економска публикација Зеро Хедге наставила је 31. августа : „Као што је недавно објавио Фајненшел тајмс, „страхови Европе од зимске несташице гаса можда су превазиђени захваљујући неочекиваном белом витезу: Кини. Публикације које су у власништву Никкеи -а даље су навеле да је „највећи светски купац течног природног гаса [Кина. – В.К.] препродаје део свог вишкова ЛНГ-а због слабе домаће потражње за енергијом. Ово је обезбедило спот тржишту гаса значајну понуду гаса који ЕУ набавља упркос високим ценама. Фајненшел тајмс занемарује (можда намерно) да ово није „вишак“: на крају крајева, да је кинески, руски ЛНГ увоз у Кину би колабирао. Тачна реч да се опише ЛНГ који Кина продаје Европи је руски ЛНГ.
Дакле, уз помоћ Русије и Кине, Европа се убрзано припрема за хладну сезону. Потпуна спремност за природни гас биће постигнута крајем новембра – почетком децембра. 5. децембра ступа на снагу антируски нафтни ембарго ЕУ, али ће Европа имати времена да пређе на друге добављаче нафте. Имајући то у виду, санкциони рат колективног Запада против Русије прећи ће у нову фазу. Навешћу две главне тачке у вези са новом фазом (без детаља).
Прво , Запад више неће толерисати руско снабдевање енергентима по „сивим“ шемама, почеће да делује пуноправни антируски енергетски ембарго.
Друго , доћи ће до „замрзавања“ (а можда и конфискације) оне девизне штедње Русије, која је настала због извоза енергената током рата са санкцијама. Зарада у страној валути, као што је познато, није акумулирана у облику имовине Банке Русије. Акумулирао се и наставља да се акумулира у руским банкама. У којима? Америчка финансијска обавештајна служба то зна боље од вас и мене. Међутим, ми нешто знамо. На пример, девизни приходи од извоза природног гаса у Европу акумулирају се у Гаспромбанци. А ово су десетине милијарди евра.
Наравно, такав сценарио није фаталан, али да до њега не би дошло, потребан нам је план превентивног деловања са наше стране. За сада не видим никакав план, никакву превентивну акцију.
Валентин Катасонов/ФСК.РУ
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал