Како се заоштрава економска криза у Турској, тако расте нерасположење грађана према избеглицама и то ће бити централно питање у кампањи за изборе који се одржавају за десет месеци. Последње анкете најављују да би председник Тајип Ердоган могао после две деценије непрекидне владавине да изгуби власт ако не реши горуће привредне проблеме које многи грађани осећају у свом џепу.
„Влада нема стратегију за решење избегличког проблема. Ми ћемо када дођемо на власт директно разговарати с председником Башаром ел Асадом како бисмо се договорили о повратку миграната у Сирију”, кажу у Националној алијанси, која окупља опозиционе странке.
У влади су коначно схватили да морају да сарађују с режимом у Дамаску с којим годинама нису имали контакте. „Циљ Турске није да поразимо режим Башара ел Асада. Ми желимо да успоставимо мир и безбедност на источним границама наше земље. Ми немамо претензије да заузмемо сиријску територију пошто су Сиријци наша браћа, ми се тамо боримо против терориста”, изјавио је Ердоган најављујући дијалог с Дамаском.
Процес помирења сигурно неће ићи без трзавица иако су већ успостављени први контакти шефова дипломатија и обавештајних служби. Анкара ће покушати да нормализацију односа услови враћањем избеглица и неутралисањем „курдских терориста” који су нашли уточиште у Сирији, као што је то некада радила влада Хафеза ел Асада, оца садашњег председника. Дамаск ће, како се сазнаје, захтевати да успостави контролу на граничним прелазима и међународним саобраћајницама које сада на северу земље контролише опозиција. То такође подразумева враћање цивилне управе у Идлибу, провинцији која је још под контролом опозиције коју је годинама подржава Анкара. Тај процес подржавају Техеран и Москва иако од почетка стоје иза режима у Дамаску.
Председник Ердоган је досад играо на једну карту: за једанаест година није се срео са Ел Асадом. До марта 2011, када је у Сирију стигло „арапско пролеће”, они су били блиски, упућенији тврде – кућни пријатељи. Али у политици љубави нема. После размене тешких оптужби и повремених војних упада у Сирију Ердоган је сада први пут наговестио спремност да преговара с режимом у Дамаску, који је све доскора прозивао за сва зла у том делу света.
„Ти си касапин свог народа…”, оптуживао је Ел Асада. „Ти се понашаш се као османски освајачи…”, узвраћали су из Дамаска.
У Анкари су, као и у Америци, у почетку погрешно процењивали да су његови дани одбројани, да ће он преко ноћи завршити као Хосни Мубарак у Египту и Муамер ел Гадафи у Либији. Али, захваљујући подршци Русије и Ирана, Ел Асад се одржао на ногама и сада је незаобилазан фактор у тражењу политичког решења кризе.
Анкара је све до пре неколико дана громогласно најављивала нови велики војни упад у Сирију како би се тамо обрачунала с „курдским терористима” и створила предуслове за „добровољан” повратак избеглица. Више се та војна операција не помиње. Заокрет није случајан, он је очигледно уследио после недавног вишесатног разговора Ердогана с председником Путином, који се, као и Техеран, противи турској војној интервенцији .
Војислав Лалић/Политика
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал