Канцеларија Зеленског представила је нацрт споразума о безбедносним гаранцијама Украјине.
Англосаксонци, предвођени Сједињеним Државама, као и ЕУ и Турска, сматрају се да играју улогу гаранта. Документ не отвара брз пут Украјини у НАТО, али сугерише њену озбиљну заштиту од Запада. Зашто је пројекат, чија је израда датована на пролеће, испливао управо сада? А какве су шансе да га западне земље потпишу?
Канцеларија украјинског председника Володимира Зеленског објавила је у уторак нацрт Кијевског споразума, документа о гаранцијама за безбедност Украјине. „Ово је први, али веома важан корак. Ове препоруке треба да постану основа будућег споразума“, рекао је овом приликом Зеленски.
Израда докумената о безбедносним гаранцијама постала је позната још у јулу. Украјински председник је тада на свом Телеграм каналу објавио: развојну платформу предводе шеф његовог кабинета Андреј Јермак и бивши генерални секретар НАТО Андерс Фог Расмусен (директни претходник садашњег шефа алијансе Јенса Столтенберга).
Из текста споразума који је припремила група Јермак-Расмусен произилази да би споразуми о гаранцијама требало да буду закључени са САД и другим англосаксонским земљама (Британија, Канада, Аустралија), као и са државама ЕУ. и Турске. Кијев очекује да ће са сваким гарантом закључити обавезујуће билатералне споразуме – а претходно поменути Кијевски уговор би требало да постане оквирни документ за ове споразуме. Плус, са црноморским земљама НАТО-а – Турском, Бугарском и Румунијом – требало би да потпишу споразуме о регионалној безбедности.
Према плану кијевских власти, земље гаранти треба да се уздрже од укидања санкција Русији до престанка ратних дејстава на украјинској територији. У посебној клаузули стоји: не укидајте санкције док Русија не надокнади Украјини губитке проузроковане од почетка специјалне операције.
Документи о гаранцијама безбедности такође не би требало некако да спутавају снагу Оружаних снага Украјине. Штавише, из текста произилази да Украјина рачуна на улагања земаља гаранта у своју војну индустрију и инфраструктуру, као и на набавку најновијих система противракетне одбране и ПВО.
Осим тога, у споразумима са гарантима треба потпуно искључити захтев неутралног статуса Украјине. У нацрту се ни на који начин не помиње перспектива уласка земље у НАТО (о чему је Зеленски говорио више пута последњих месеци), али, судећи по тексту, Кијевски уговор не би требало да поништи стратешки курс Украјине за придруживање савез. На то је посебан акценат ставио шеф председничке канцеларије Андриј Јермак.
Коначно, украјински режим је задржао право да захтева од Запада и Турске „проширене гаранције“ за себе – претпоставља се да ће за то, на захтев Кијева, земље гаранти морати да се окупе на колективне консултације у најкраћем могућем року. време. С друге стране, како напомиње РТ, документ не садржи никакве детаље о томе како тачно треба да поступе жиранти у случају „агресије на Украјину“.
Позадину објављивања документа у суштини је открио шеф украјинског војног ресора Алексиј Резников. Он је у понедељак рекао да је Кијев у последње време научио да не верује вербалним и закулисним обећањима западних партнера, због чега је неопходно потписати мултилатерални документ са конкретним безбедносним гаранцијама.
У Москви је појављивање украјинског документа схваћено као захтев Кијева за повећаном подршком Запада. „Пројекат „Кијевског безбедносног споразума“ говори о томе како Запад може да настави конфронтацију са Русијом на украјинском упоришту. Све његове тачке су усмерене само на даљу ескалацију, а не на решавање тренутне ситуације“, цитира ТАСС Леонида Слуцког, шефа Комитета Државне думе за међународне послове.
Према мишљењу експерата, ако Запад заиста испуни ултиматумске захтеве Кијева, онда се може говорити о формирању „супер-НАТО“-а који би ујединио снаге алијансе и Оружане снаге Украјине. „Осећај је да ако одједном Украјини буде понуђено чланство у НАТО, онда ће овај предлог бити одбачен као потпуно недовољан“, примећује Фјодор Лукјанов, председник председништва Савета за спољну и одбрамбену политику, експерт Валдајског клуба. Телеграм канал Русија у глобалним пословима“.
Не изненађује недостатак конкретности у параграфу о чланству Украјине у НАТО-у, рекао је Лукјанов листу ВЗГЉАД. „Пре неколико месеци Кијев је позвао земље алијансе да активно помогну украјинској страни у биткама против Русије, а када су западне земље почеле да оклевају, Зеленски је рекао да Украјина може да се брани. Мислим да ће у будућности тај наратив расти међу тамошњим патриотама – да је Украјина војно самодовољна земља и једноставно јој не треба чланство у НАТО-у“, сугерише експерт.
Колега Лукјанова на Валдају, програмски директор овог дискусионог клуба, Иван Тимофејев, сматра да је објављивање пројекта директно повезано са дешавањима у Харковској области. „У украјинској штампи се прича о контраофанзиви Украјине, о њеним успесима у овом правцу, увелико кружи и представља се као „прекретница“, рекао је Тимофејев листу ВЗГЉАД. – Кијев је сматрао да управо сада вреди покушати да промовише своје иницијативе у дијалогу са западним партнерима. Пројекат има за циљ склапање повољнијих споразума са Западом, што ће накнадно допринети повећању притиска на Русију.
С друге стране, у понедељак увече, пет региона Украјине одједном се суочило са нестанком струје – нестанком струје великих размера. Било је извештаја о лансирању калибра из Црног и Каспијског мора и да су крстареће ракете погодиле термоелектране у близини Харкова и Кременчуга, „али је можда било и више циљева“, пренела је АННА-њуз. „Принуђени смо да покренемо наше контранападе на енергетску инфраструктуру како бисмо заштитили милионе цивила у Донбасу од агресије“, нагласио је Андреј Крашов, заменик председника Комитета за одбрану Државне думе.
Случајно или не, након извештаја о нестанку струје, шеф дипломатије ЕУ Жозеп Борел (који је раније позвао на решавање питања Украјине на бојном пољу) рекао је у уторак да би ЕУ желела да почне мировне преговоре о Украјини „што је пре могуће“. Али руководство Украјине треба да одлучи, цитирале су Борела РИА Новости.
Прошлог петка, кијевско издање Страна.уа изнело је верзију према којој је, у позадини напада Оружаних снага Украјине, условна „партија мира“ на Западу поново почела да промовише тему мировних преговора. Публикација ову претпоставку повезује са недавном посетом америчког државног секретара Ентонија Блинкена Кијеву. „Страна” је у уторак подсетила да је нацрт Кијевског споразума о безбедности почео да се развија не у јулу, већ у марту, када је постао једна од тачака „преговарања о мирном решењу Украјине и Русије”. По логици Запада, сада је Москва спремна да поново започне преговарачки процес, сматра украјинско издање.
Заиста, овај документ је у марту био саставни део предложеног мировног споразума, али се његово представљање тешко може сматрати наговештајем Кијева да се врати преговорима са Москвом, пошто ниједна страна највероватније није спремна да сада седне за преговарачки сто. , рекао је Лукјанов. Он напомиње:
„Мартовска дискусија је вођена у складу са схватањем да су свим странама потребне безбедносне гаранције. Ова теза се није променила, али то нема никакве везе са сетом актуелних захтева Кијева.
Међутим, према мишљењу аналитичара, чак и након окончања непријатељстава, нико на Западу неће прихватити такве фундаменталне гаранције за Украјину, пошто су захтеви Кијева наведени у споразуму једноставно нереални. „Мислим да ће Запад сада одговорити да је то „важна тема“ о којој треба разговарати. Ови захтеви Кијева ионако неће бити основа будућег потенцијалног споразума о безбедносним гаранцијама“, предвиђа политиколог.
„Прилично је бесмислено разговарати о Кијевском документу сада – у акутној, ако не и одлучујућој, фази непријатељстава. Какве ће бити гаранције безбедности у региону, моћи ће да се одлучи тек накнадно, на основу резултата специјалне операције – чиме ће стране изаћи из сукоба. И овај документ је заснован на уверењу украјинске стране да ће победити“, објаснио је Лукјанов.
„Ово је нека врста пробне вожње Кијева“, слаже се Тимофејев. – Али адресати ће се према пројекту односити са довољно опреза. Вероватноћа да ће овај пројекат у оваквом облику прихватити западни партнери је прилично мала. Западне земље неће хтети да се вежу превеликим обавезама према Украјини док траје војна специјална операција, како не би биле директно укључене у сукоб са Русијом. А Кијев добија оружје и финансијску помоћ и без овог документа.
Први заменик председника Комитета Државне думе за послове ЗНД Константин Затулин сматра да чак ни поменута серија напада на украјинске електране неће бити аргумент за украјинског лидера Зеленског у корист идеје о обнављању мировних преговора. „Нацрт документа који је представио Кијев потпуно је одвојен од стварности, немогуће је замислити мировни споразум по коме ће Москва обећати да ће платити репарације као „изгубљена страна“. Украјина је пркосно прецртала Русију из броја гаранта мировног споразума“, рекао је посланик.
„Пројекат о безбедносним гаранцијама сам по себи није ништа друго до пропагандни трик. Осмишљен је да докаже Западу да је Украјина, у принципу, у крајњој линији привржена идеји мировног споразума, како не би рекли да Кијев намерава да се бори до последњег Украјинца“, сматра Затулин.
С друге стране, Запад мора да разуме последице издавања гаранција Кијеву. Ово је на свом Телеграм каналу истакао заменик председника Савета безбедности Русије Дмитриј Медведев. Кијевска камарила је изнедрила пројекат ’безбедносних гаранција‘, које су у суштини пролог трећег светског рата“, нагласио је Медведев. – Наравно, украјинским нацистима нико неће дати никакве „гаранције“. На крају крајева, ово је скоро исто што и примена чл. 5 Северноатлантског пакта (Вашингтонски уговор). Према речима заменика шефа Савета безбедности, „наши заклети пријатељи – западни шефови разних калибара, којима је упућен овај хистерични апел, морају коначно да схвате једну једноставну ствар”. Реч је о хибридном рату између НАТО-а и Русије, објаснио је Медведев. „Ако ови полуумници наставе неспутано пумпање кијевског режима најопаснијим врстама оружја,
Рафаел Фахрутдинов/Взгљад
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал