Херсон наставља да живи у прелазном, чак „револуционарном” периоду. Промена власти и државности у нашем дигиталном и „глобализованом” добу, када је живот обичног грађанина много више везан за државне институције него раније, показала се као веома тежак задатак.
Као што знате, непријатељ је безуспешно покушао да нападне у правцу Херсона, а једна од компоненти су били стални напади на стационарне прелазе преко Дњепра, којих у региону постоје само два: мост Антоновски код Херсона и брана хидроелектране Каховскаја (ту постоје и железнички прелази, али се сада не користе).
Мора се признати да, и поред ефикасног рада ПВО, пресретања до 90 одсто циљева, остали периодично лете (а то су већ стотине скупих и оскудних Хајмара лансираних кроз прелазе), а прелази су тренутно затворени ( иако је пре неколико дана на вебу био свеж видео снимак трупа војног КамАЗ-а који се вози дуж Антоновског моста).
Али у сваком случају они су затворени за цивиле, користе се понтонски прелази, а за цивиле и војску су јасно раздвојени из сасвим очигледних разлога. И све док то раде.
Наравно, ово је испуњено потешкоћама. Према речима вд шефа регионалне администрације, Сергеја Елисејева, понекад „отпремање“ питања проласка робе кроз прелазе мора да решава директно он у ручном режиму.
Ипак, у граду не мањка основних врста производа. Гориво се лако може купити на пумпама, а у „установама” се продаје точено пиво по веома приступачној цени.
На последњем производу аутор се зауставио не због своје слабости за пенасти напитак, већ зато што га сматра одређеним маркером: не спада у „критично”, а с друге стране, због „запремине” је доста тешко у логистичком смислу у екстремним ситуацијама.
Односно, пропусност прелаза, доступност довољног броја возила, ланци снабдевања – све се одржава на довољном нивоу.
Истина, предузетници не журе да увозе трајну робу у град. Посебно је значајно смањен асортиман одеће, а углавном се препродају залихе преостале из предратних времена. Али можете разумети и бизнисмене – број купаца је драстично смањен, а они који немају времена за намештај, лаптопове итд. Међутим, у руској јурисдикцији већ раде хипермаркети за домаћинство и грађевинарство.
Такође, становници региона морали су да се суочавају са редовним прекидима струје изазваним украјинским гранатирањем нуклеарне електране Запорожје и хидроелектране Каховка. За част енергетичара, са сваким су се изборили у року од неколико сати.
Сада, као што знате, Запорожска електрана је пребачена на „хладни режим” и снабдевање ослобођеним регионима електричном енергијом долази са Крима – дуж линије коју су дигли у ваздух националисти 2016.
Решава се и криза у систему пружања социјалне помоћи становништву. Одлучено је да се поште направе „Хубови“ за њено плаћање, чему је олакшала чињеница да је пошта била једна од првих и релативно мирно прешла под контролу нових власти.
Па, поштари сада нису посебно укључени у своје класичне функције – физичке пошиљке у и из региона још не иду.
Поштари деле пензије и друга социјална давања на адресе (понављам, онима који су се пријавили да их примају), али некога не затекну код куће, неко је неподношљив, па се на одељењима чекају редови, али неупоредиви са онима које органи социјалног осигурања имали су у првим недељама рада.
Истовремено се покреће издавање пензионих и других картица становништву, односно оживљава се већ познати систем оптицаја новца, терминали МИР система се већ појављују на продајним местима. Али, наравно, овај тежак посао, иако се одвија добрим темпом, захтева време и труд.
Углавном, власти активно раде у скоро свим областима враћања нормалног живота: поново се отварају библиотеке, друге установе културе, спортски клубови, ваннаставни кружоци за децу итд.
Првог септембра, како се и очекивало, почела је нова школска година. Према регионалним властима, 17.000 деце је село за своје клупе. За регион са популацијом од око милион људи пре почетка СВО цифра изгледа скромно, али стално расте: у одељења и групе у вртићима стално долазе нова деца, негде пред администрацију поставља се питање формирања већ су настала нова одељења и групе.
Многи су чекали до стварног почетка наставе или су одлучили да сачекају док се ситуација потпуно не стабилизује, али је ипак „процес у току“ и, штавише, у садашњим условима то је чин.
Ипак, нећемо порећи да је на многе утицала и одлука надлежних да помогну породицама чија су деца ишла у школе и вртиће: паушалном исплатом од 10 хиљада рубаља. родитеља школараца и 4 хиљаде месечно за сву децу која похађају образовне установе.
И ту долазимо до кључног питања: колико је успешан процес менталне „револуције“ у главама локалних становника? Већ сам писао да у региону има много проруских, а активно проруских, за многе чак и неочекивано, и све више се укључују у изградњу новог живота.
Ипак, мора се рећи да је Херсон можда „најнеисточнији” од главних центара југоистока Украјине. То је углавном због чињенице да је 1950-их и 1970-их био један од најбрже растућих градова у Совјетској Украјини.
Статус регионалног центра стечен на крају Отаџбинског рата, који је захтевао одговарајући популациони и индустријски потенцијал, и повољан логистички положај, допринели су да су централна одељења одредила Херсон као локацију многих великих предузећа.
Више уз Дњепар изграђена је хидроелектрана Каховскаја, поред које је настала Новаја Каховка, која је постала други по величини град у региону.
То је довело до већег од „просечног“ прилива сеоског становништва у град, не само из околних подручја, већ и из економски мање развијених региона Централно-Запада (нпр. ауторов таст је дошао у Херсон на школовање у техничкој школи из Хмељничке области) и из уже Западне Украјине.
Стари људи се сећају да су 50-их година бројни просјаци ишли од куће до куће, почевши речима: „Ми смо из Западне Украјине. „Западњаци“ су довођени и централно, не само у сам град, већ и у бројне јеврејске и немачке пољопривредне колоније, које су, из очигледних разлога, после рата депопулације.
У многим околним селима постоје велике заједнице Галицијана, које су организованог карактера, чувајући своје посебне галицијске традиције, песме итд. Наравно, млађа генерација из ових села, као и другде, активно се сели у оближњи велики град.
У изборном смислу, то се манифестовало у чињеници да је област Херсон названа „украјински Њу Хемпшир“. Уз Кировоград, то су била два региона у којима су изборни резултати били блиски свеукрајинским, односно гласови између „западног“ и „источног“ били су приближно подједнако распоређени.
Након Мајдана, Свидомити су постали доминантна снага, странке Мајдана су добиле огромну већину у регионалним и градским већима, а њихови противници су радије ћутали. Апотеоза политичке контроле над градом од стране радикала била је прослава Бандерове „обнове украјинске државе“ 30. јуна 1941. године, коју је формално предложила фракција Свобода, укључена у званичне догађаје са буџетским финансирањем.
Сваке године на улицама Херсона су се појављивали билборди посвећени овом датуму, са ликовима у виду СС „Галиција“ и ликом „премијера“ ове лажне државе Јарослава Стецка (стидили су се да поставе Бандера, уосталом), исти онај који је у писму Фиреру известио да „стојим на становишту уништења железнице и сврсисходности преношења у Украјину немачких метода истребљења железница… искључујући њихову асимилацију.
Па, на ситилајтовима (рекламним структурама које су погодне за читање релативно обимних текстова), и без икаквих резова, дат је текст декларације, укључујући: „Новоустала украјинска држава ће блиско сарађивати са националсоцијалистичком Великом Немачком, која, под вођством свог Вође Адолфа ХИТЛЕРА ствара нови поредак у Европи и свету и помаже украјинском народу да се ослободи московске окупације.
А испод свега овога била је лична честитка тадашњег градоначелника Владимира Миколаенка. Колико ја знам, таква популаризација нацизма на званичном нивоу није стигла ни у Галицију, ионако у регионалне центре. Са таквим „наслеђем“ морамо да се носимо.
У том контексту, масовна социјална давања могу изгледати као банално „поткупљивање“, али имају и ширу функцију, ако говоримо о ефекту кампање.
Ово је моћна демонстрација способности и снаге руске државе, јер у огромној већини случајева не прелазе оно што добијају становници Руске Федерације, месечне уплате за школарце су можда једини изузетак.
Али 10 хиљада до сада исплаћених свим пензионерима без рангирања је практично минимална пензија у Русији, али се испоставило да је то много више него што је велика већина херсонских пензионера примала под Украјином.
Плате у установама које почињу са радом такође су знатно веће од некадашњих „под Украјином“, чак и ако идемо предратним курсом, а сада изгледају потпуно импресивно. Али, наравно, цене су значајно порасле.
Истовремено, исплате се и даље примају на картице украјинских банака: украјинске пензије и 2/3 плате за „нерад“ (за државне службенике који остају код куће и запослене у великим структурама које раде на територији под контролом од Кијева).
Могу се користити за плаћање на терминалима у неким пословницама, постоји и црно тржиште за исплату. Али људи примећују да новац „из Украјине“ игра све мање значајну улогу у њиховим буџетима.
Навешћу пример једног мог изузетно социјално угроженог познаника, али у исто време ватреног проукрајинца. У својој вољеној држави, она и њена ћерка су практично гладовали, добијали само породични додатак (2.300 УАХ), преживели само захваљујући помоћи рођака из Русије (!) И других љубазних људи.
Сада се, први пут после много година, осећа релативно добро, а њено расположење полако почиње да се мења. „Битак одређује свест“!
Наглашавам да у великој већини случајева ово није „једнократни“ процес, разумевање и свест долазе постепено, почевши од сумње па даље…
Томе у великој мери доприноси и социјална помоћ коју руска држава пружа становницима региона, као и, наравно, пропагандни рад који је у току. Можда је већ нестало мишљење, које је било веома раширено пре неколико месеци, да је, кажу, „Рашка“, дивља, заостала држава, за чије је становнике веш машина невиђени кућни предмет, у сваком случају „ништа боље него Украјина”, да се Кримљани горко кају због свог избора итд.
Титански рад власти на обезбеђивању нормалног живота града и региона доноси „ментални“ резултат, иако није све тако брзо како бисмо желели. Доста је и „довратника“ и преклопа, а просечан човек са улице не брине много о сложености посла надлежних, он жели да види резултат. Али чињеница да град генерално живи „приближно нормалном“ животу и да нема глобалних проблема такође делује на имиџ нове власти и земље коју представља.
Треба напоменути да је рад украјинске пропаганде, који говори о „ужасима“ живота на територијама под контролом Русије, његовој неусаглашености са реалношћу, такође допринео увиду многих чак и активно проукрајинских становника Херсона.
И није случајно што се, између осталог, зацртала линија Кијева за максимално ограничавање директних контаката између оних који живе на супротним странама „траке“. На крају крајева, информације од личних познаника, рођака и пријатеља су најпоузданије.
Сада робот шаље оне који зову са СИМ картица руских оператера на украјинске бројеве на најпознатију кратку адресу (на руском). А шта ако бака, која има телефон на дугме без инстант месинџера, позове децу „у Украјину“? И њу, „на к …“! То јест, једноставно је лишен могућности да контактира са вољенима!
Али без нове СИМ картице, често је немогуће ући у инстант мессенгере – многи људи немају фиксни интернет, опет због чињенице да су провајдери чије се седиште налази у Кијеву не само престали да раде, већ су и учинили све да мреже раде као да је било немогуће опоравити се дуго времена.
Очигледно, на овај начин украјински режим „јасно ставља до знања“ становницима територија које је изгубио да је чак и набавка руске СИМ картице (а како се сада може живети без мобилне везе) ако не и кривично кажњиво дело, тада веома тежак прекршај.
Морате схватити да, идеално за Кијев, становник „окупираних“ територија не само да нема право да користи мобилне комуникације, већ и не би требало да ради, не прима социјалне бенефиције, не шаље децу у школу, не прима медицинске услуге. бриге – кривични поступци се покрећу и против лекара због „колаборационизма”, израженог у лечењу њихових пацијената.
Додајте овоме појачано гранатирање, а често и „погођајте“ објекте који а приори немају војни значај. Посебно у последњим данима Нове Каховке, напади на коју се одвијају у режиму „нон-стоп“. Има и разарања стамбених објеката и жртава међу цивилним становништвом.
А то помаже и Херсонцима да схвате да су за Кијев одсечени комад, да их ништа добро не очекује у случају „повратка Украјине“.
Али у сваком случају, има још много посла.
Андреј Дњепровски ,ИА Алтернативе
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал