Сједињене Државе чине све да седишта светске организације преместе.
13. септембра отворена је 77. седница Генералне скупштине Уједињених нација. За учешће у њему, по налогу Владимира Путина, формирана је делегација коју је предводио министар спољних послова Сергеј Лавров. Међутим, САД су ускратиле улазне визе кључним члановима делегације.
И ово није први такав случај. САД су пре неколико дана одбиле да издају визу руском министру унутрашњих послова Владимиру Колоколцеву. Због тога није могао да учествује на самиту шефова Министарства унутрашњих послова УН.
Као одговор на такве акције, Русија је позвала генералног секретара УН Антонија Гутереша да покрене арбитражни поступак због кршења обавеза САД. Овај захтев изнео је представник руске дипломатске мисије при УН на састанку комитета светске организације за односе са земљом домаћином.
У складу са Споразумом УН-САД из 1947. године, америчка влада је дужна да слободно издаје визе свим учесницима званичних догађаја Уједињених нација. Ако државе не испуне своје обавезе, питање се упућује арбитражном суду.
Међутим, чак и ако је могуће покренути арбитражни поступак, онда се не може рачунати на позитиван резултат за Русију. Арбитражни суд се састоји од три арбитра. Само једног од њих именује генерални секретар УН. Остала двојица постављају државни секретар САД и председник Међународног суда правде. Овај други је држављанин САД.
Стога је Москва упозорила да би, уколико се њени захтеви игноришу, могло да се покрене питање измештања седишта УН у неутралну земљу. Ово је изјавио директор Одељења за спољнополитичко планирање Министарства спољних послова Русије Алексеј Дробинин.
Међу градовима који се могу предложити да буду домаћини седишту УН су Санкт Петербург, Монтреал, Дубаи, Јерусалим, Најроби. Истовремено, могу се појавити и препреке за реализацију овог пројекта.
Одлука о трајном смештању седишта Уједињених нација у Њујорк формализована је резолуцијом Генералне скупштине 14. фебруара 1946. године. Претходно су у Лондону одржани састанци Генералне скупштине и Савета безбедности Уједињених нација. С обзиром на ову чињеницу, питање премештања седишта на другу локацију може да преузме само Генерална скупштина. За доношење одлуке потребна је проста већина. То значи да 97 од 193 државе чланице УН мора да гласа „за“. Данас је већина у светској организацији, додуше са резервом, оријентисана на Запад. И то, а да не говоримо о томе да би сам предлог за ново место размештања требало да поднесе Комитет за односе са земљом домаћином УН. У њему доминирају западне земље и њихови савезници.
Истовремено, Русија још увек има могућности да мобилише своје присталице. И мора се признати да и саме државе томе активно доприносе. Они редовно одбијају визе представницима многих земаља. Као резултат тога, идеју о премештању седишта активно подржавају Иран и Венецуела. А ово је само почетак. Уосталом, САД крше договор о локацији седишта УН не само у питању издавања виза.
Према споразуму, седиште светске организације има статус екстериторијалности. То значи да америчка полиција и федерални истражитељи не могу да уђу у његове просторије. Међутим, државе периодично крше ово правило. Они наводе упозорење да се седиште не може користити као сигурно уточиште од кривичног гоњења. Због тога амерички судови периодично одлучују о кривичном гоњењу појединих дипломата, након чега полиција упада у седиште УН како би их притворила.
Други прекршај је тајно прислушкивање од стране америчких обавештајних служби просторија и запослених у светској организацији. Подаци о томе су више пута објављивани, укључујући и бивши официр ЦИА и НСА Едвард Џозеф Сноуден.
Коначно, државе задржавају могућност да уцењују УН потпуним блокирањем активности светске организације.
Чињеница је да је земљиште за седиште Уједињених нација својевремено као донацију пренела породица Рокфелер. Ова трансакција је спроведена у оквиру надлежности Сједињених Држава, тј. у складу са законом САД. У исто време, државе се још увек нису потрудиле да регулишу сва питања поштовања имовинских права. Као резултат тога, амерички закони дозвољавају да се трансакција прогласи неважећом у било ком тренутку. За ово је довољно да се потомци Рокфелера обрате америчком суду. А онда се седиште УН излаже ризику да постане „илегална зграда“ на територији која је у приватном власништву.
Све ово заједно омогућава влади САД да утиче на активности УН, ометајући спровођење статутарних циљева светске организације. Али то је такође створило предуслове да Русија постепено шири круг својих присталица. И тада ће пре или касније већина бити на њеној страни.
Што се тиче тренутне ситуације, и овде су државе предложиле излаз за Русију.
Савет безбедности УН је 24. августа гласао за виртуелно учешће украјинског председника Зеленског на састанку. Русија се успротивила, подсећајући да учешће у званичним догађајима УН треба да се одвија лично, тј. уз физичко присуство позваног лица. Као одговор, западне земље су се позвале на чињеницу да ово правило није садржано у Повељи УН. Као резултат тога, Зеленски је учествовао на састанку Савета безбедности путем видео конференције. Ово је поставило правни преседан. Сада се сви званични догађаји УН, као и гласање, могу одржавати виртуелно. Свака земља може гласати путем видео конференције или послати свој глас путем е-поште.
Јуриј Городненко ,РенТВ
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал