Доњецка и Луганска народна република, као и Запорошка и Херсонска области одржаће референдуме о прикључењу Русији. Гласање ће почети овог петка, 23. септембра, и трајаће пет дана. Раније су анкете показале да су становници ових територија не само спремни да учествују на овим референдумима, већ намеравају и да гласају за поновно уједињење са Русијом.
Шеф администрације Запорожја Јевгениј Балицки је у уторак увече саопштио да је са шефом ДНР Денисом Пушилином, његовим колегом из ЛНР Леонидом Пасечником и шефом ДНР разговарао о заједничкој одлуци о одржавању референдума. Херсонска област, Владимир Салдо. Због тога је одлучено да се референдум одржи заједнички, преноси ТАСС речи Балицког.
Пасечник је у свом Телеграм каналу позвао становнике Луганске области да гласају за поновно уједињење са Русијом и обавестио га да намерава да се обрати Владимиру Путину са захтевом да се питање уласка републике у састав Русије реши што је пре могуће. резултати плебисцита. „Заиста, немогуће је одложити. Кијевски нацисти су прешли све црвене линије: НАТО ракете бомбардују наше становнике, организујући немилосрдне терористичке нападе. И све то са циљем да нас застраши, примора нас да се повучемо од нашег главног циља“, нагласио је шеф ЛНР.
„Хиљаде пушака дневно се упућују на децу, жене, старце – цивиле Донбаса… Укупно је током рата страдало 9.044 становника републике, од којих су 120 била деца!“ – каже се у обраћању шефа ДНР Пушилина председнику и народу Русије. Лидери обе републике наглашавају да је припајање Русији намењено заштити народа Донбаса од кијевске агресије, коју подржава Запад.
Подсетимо, према одлуци Већа народа – парламената ДНР и ЛНР – гласање почиње овог петка и трајаће до уторка. Истих датума, од 23. до 27. септембра, требало би да буду организовани референдуми у Херсонској и Запорошкој области – релевантне наредбе потписали су шефови администрација Салдоа и Балитског.
Не би требало да буде потешкоћа са техничком страном гласања, јер Русија има богато искуство у одржавању избора, рекао је посланик Државне думе, политиколог Олег Матвејчев. „Најављен је петодневни формат гласања, који је оптималан, како у смислу погодности за становнике, тако и из безбедносних разлога. Уосталом, сада има много избеглица, неко не живи на месту регистрације. Осим тога, нису искључени ни терористички напади на бирачким местима, а уз петодневни формат, као и у условима мобилног и даљинског гласања, припадницима реда ће бити лакше да зауставе деловање разних врста уљеза. “, напоменуо је парламентарац.
„Одређивање референдума за следећу недељу било је непријатно изненађење за Запад“, наставља Матвејчев. – Овај потез је довео САД и ЕУ у неугодну позицију. У случају да нове територије уђу у састав Русије, било какву агресију на њих Москва ће сада тумачити као директан напад на нашу земљу.
Према речима посланика, у случају напада Оружаних снага Украјине и НАТО трупа на територије које су ушле у састав Русије, Москва ће променити статус специјалне операције у „вођење рата“, а то ће бити катастрофа. за Украјину. „Искористићемо све могућности наших оружаних снага – а то ће бити нешто са чиме се ни Кијев ни Запад никада нису сусрели“, рекао је Матвејчев. Ако референдуми буду одложени, онда ће ДНР, ЛНР, Запорожје и Херсонска област бити у опасности – могу да буду на удару Оружаних снага Украјине, објаснио је посланик. „Поред тога, најава датума референдума је смирила становнике ових региона, јер је неизвестан статус територија лоше утицао на расположење јавности“, додао је Матвејчев.
„Улазак ДНР и ЛНР у Русију омогућиће Донбасу да се осећа заштићеним“, рекао је Владимир Џабаров, први заменик председника Комитета Савета Федерације за међународне послове, за лист ВЗГЉАД. „Надали смо се да ће се Украјина ипак окренути здравом разуму и схватити да њен народ не може бити третиран као непријатељ“, напомиње сенатор. – После првог Минског споразума, који је закључен у фебруару 2015, ништа се није променило. Штавише, почело је варварство, гранатирање и бомбардовање. Стрпљење ЛНР и ДНР је истекло. Према речима Џабарова, „ако ДНР и ЛНР не буду примљене у Русију, доћи ће до масакра горег од холокауста“.
„Нацисти у Украјини чине све да тамо не замирише на руски дух и руски свет. Једини спас Донбаса је повратак у родну луку“, нагласио је сенатор.
„Ако Донбас и ослобођене територије постану део Руске Федерације, онда ће се на њих применити наш Устав“, напомиње Џабаров. „Када схвате да их Русија није напустила и узела под своју заштиту, биће само срећни што су наше трупе ту заувек остале.
„Данас се Русија на овим земљама доживљава као симбол помоћи и заштите. Људи тамо су осетили праву подршку волонтера, виде изградњу нових болница и школа. Сви региони Русије су им изразили солидарност, укључили се у прикупљање помоћи за становнике ослобођених украјинских региона. И наравно, Русија је гаранција сигурности. Нећемо уступити непријатељу ни метар земље“, рекао је Павел Данилин, директор Центра за политичке анализе и друштвена истраживања.
Џабаровљев колега у Савету Федерације, заменик шефа комитета за међународне послове Андреј Климов примећује: Западни покровитељи Кијева, наравно, не признају резултате референдума, али ће улазак нових територија у састав Русије променити њихов статус. „Запад и Украјина ће морати да направе тежак избор – или да прихвате чињеницу да су то наше територије и да се повуку, или да схвате да воде војне операције против Русије са свим последицама“, сигуран је сенатор.
Климов је сигуран да ће промена правног статуса бити додатна и веома озбиљна заштита за људе у Донбасу и на ослобођеним територијама. „Једна је ствар живети у држави која је суседна Русији и добијати војну подршку. А сасвим је друга ствар бити део Руске Федерације и бити под заштитом наше војске и морнарице“, закључио је сенатор.
На исту околност указују и војни стручњаци. „Улазак у Русију република Донбаса, Херсона и Запорожја омогућиће слање редовних војних јединица тамо како би у потпуности заштитили пуноправне субјекте Федерације. То ће постати могуће када руске власти на свим нивоима одлуче да прихвате регионе у састав наше земље“, наглашава доктор војних наука Константин Сивков.
„Након уласка четири региона у Русију, на њихову територију треба увести прве граничне трупе и успоставити нову државну границу Руске Федерације. Штавише, границу је потребно ојачати, јер ће тамо пролазити линија фронта. Нешто слично већ имамо у Калињинградској области због геополитичких обавеза“, рекао је ванредни професор Катедре за политичке науке и социологију Руског економског универзитета. Плеханов, члан стручног савета „Официра Русије“ Александра Перенџијева.
„Део ДНР је и даље под контролом кијевских власти. То јест, у ствари, ако територија постане део Руске Федерације, онда ће она бити субјект наше државе, коју ће окупирати Оружане снаге Украјине“, рекао је Перенџијев. Он није искључио да би после референдума у неким пограничним областима могли да уведу и ванредно стање.
Када се нове територије поново уједине са Русијом, Русија ће бити у обавези да их штити на исти начин као и регионе који су сада у саставу земље, наглашавају стручњаци. „Људи који живе у ДНР и ЛНР заиста желе извесност, желе да престану да се плаше украјинских нациста, који су се недавно показали у свом сјају током „операција чишћења“ у том делу Харковске области који су привремено окупирали. рекао је Данилин.
Експерт се позвао на резултате истраживања јавног мњења, који показују да становници ДНР, ЛНР, Херсонске области и Запорошке области схватају да су кијевским властима одавно постали странци, док ти људи Русију сматрају својом.
У областима ДНР, ЛНР, Запорожја и Херсона ниво подршке придруживању региона Русији је на историјском максимуму, произилази из података Републичког института за политичка и социолошка истраживања (РИПСИ). У ДНР је 86% испитаника спремно да учествује на референдуму, у ЛНР – 87%, 83% становника Запорошке области изразило је жељу да учествује на референдуму, у Херсонској области – 72% становника, наводи се у саопштењу за јавност које је примио лист ВЗГЉАД.
Данилин скреће пажњу да су прва истраживања јавног мњења обављена крајем прошлог месеца и да је од тог тренутка растао рејтинг референдумске идеје. „Спремност да се гласа за улазак у Русију, ако рачунамо од активног дела бирача, свуда прелази 80 одсто и достиже 93 одсто и то је веома добар показатељ. У Херсонској области показатељи су најнижи, али и тамо су изнад 80. То сугерише да чак и у Херсону, који је најмање страдао од нацистичке војске, чак и тамо постоји озбиљна промена расположења. Ако су још у марту у центру Херсона многи грађани изашли на улице са жуто-плавим заставама, сада такве заставе нећете наћи дању, јер већина тамошњих људи сада презире Украјину, плаше је се. За њих је Русија само „пилула за страх“, објаснио је политиколог.
Дарија Волкова, Алена Задорожнаја, Взгљад
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал