Вратите се у Стратонавтову улицу после седам месеци СВО
Ујутро, упорни осећај деја вуа није отишао. Као да су се вратили 24. фебруара. И дан раније, док су увече сви махнито чекали обраћање руског председника Владимира Путина, чинило се да је нешто слично већ доживљено, али пре 7 месеци. Нисам био једини који је имао такав осећај.
Италијански новинар Виторио Рангелони предложио је одлазак у улицу Стратонавтов. Имао је и осећај да је јутрос било као 24. фебруар.
„То је као нови почетак. Желим поново да идем код Николаја Васиљевича, као тада “, написао је Италијан.
Пре 7 месеци дошли смо овде код човека који живи близу линије фронта свих 8 година оружаног сукоба у Донбасу. Међу новинарима је популаран. Старији човек је довољно занимљив лик за заплете.
Бивши рудар који живи 400 метара од зграда уништених терминала доњецког аеродрома успева да узгаја голубове. У дворишту иза његове скромне куће близу прве линије фронта је голубарник. Ова чињеница увек импресионира људе који немају појма како цивили могу да живе на линији додира и, штавише, да оспособе свој живот.
На почетку СВО дошли смо у посету Николају Васиљевичу да га питамо како се осећа због чињенице да је Русија дошла да брани Донбас. Крајем фебруара човек је био изузетно срећан. Он се буквално радовао, јер је чекао на овај догађај дугих 8 година рата у Донбасу, док су украјински милитанти немилосрдно тукли градове Републике. Желели смо да сазнамо шта се променило у животу Николаја Васиљевича током ових 7 месеци руске специјалне војне операције у Украјини.
Фронт се није померио
Са обе стране пута свако мало, због зеленила, које је мјестимично „зарђало“, штрцали су кровови кућа. Лишће је скривало зјапеће рупе од директних удараца. Понекад је било зграда до којих украјинске гранате нису допрле. А било је и оних који су стајали крајем фебруара, а сада је на њиховом месту гомила поломљене цигле.
Путем су ходали мештани, који упркос борбама и даље живе у зони уништења непријатељске артиљерије. Неко је на колицима вукао пакете, неко их је носио у рукама. Вратио се из куповине. Мора да је било хране у торбама.
Смањен је број минибусева које су републичке власти пустиле у промет у релативно „мирном“ периоду. На локалитету у близини железничке станице није виђен ниједан аутобус. Чак и зими је било неколико аутобуса који су возили три руте. Данас, за све време нашег боравка у улици Стратонавтов, наишли смо на само један аутобус. Уместо да чекају, људи више воле да иду пешице кући, иако морају да газе по неколико километара.
С времена на време било је свежих хитова на путу. Украјинске гранате су продрле кроз асфалт. На одвојеним деоницама пута штрчи „град“. Аутомобили су их спретно кружили, а пешаци су опрезно ишли бочно. С времена на време ухватио сам себе како мислим да сам се вратио у 2015, када смо се такође возили Стратонавтовом улицом, а након тога су украјински милитанти пуцали на нас из минобацача. Сада, као и пре 7 година, периодично су се чули звуци „долазака“ и „одлазака“.
На хоризонту се појавила зграда уништеног хотела у близини терминала доњецког аеродрома. Зграда је била још више потресена директним погоцима. Паркирали смо код познатих зарђалих капија са једва видљивим рупама од гелера. Пси нису одмах почели да лају на долазак непозваних гостију. Капију је отворио низак човек. Носио је карирану љубичасту кошуљу, сиву мајицу и излизане фармерке, униформу за рад код куће.
– Здраво. Сећате се, последњи пут смо вас посетили 24. фебруара? упитао је Италијан.
Николај Васиљевич нас је препознао. Било је јасно по осмеху који му се разлегао набораним лицем. Човек нам је пружио руке и позвао нас да уђемо у двориште. Ухватили смо бившег рудара како сече грожђе. По дворишту су јуриле гуске и пси. Дошло је до обнове међу четвороношцима. Једно штене је трчало међу птице. Изгледало је да има само неколико месеци. Већ сам рођен у СВО.
Током разговора са Николајем Васиљевичем, повремено су се чули пуцњи. Јутро на фронту је било бучно. Украјинска војска је гранатирала Кијевску и Кујбишевску област Доњецка. С времена на време украјински дронови прелећу кућу локалног становника, исправљајући артиљеријску ватру, али погађа куће цивила.
– Данас су ме победили 8 пута. Како лупи у близини, све звижди. Није било повратка. Ја не знам зашто. Одлетели смо у Башкирску улицу. Жице су биле покидане. И тамо је ушло у кућу, – истакао је Николај Васиљевич.
Гранатирање је хаотично. Украјинска војска неселективно гранатира територију на којој и даље живе цивили. Дан раније је неколико граната пало у близини куће Николаја Васиљевича.
– Боцкају и све. Само чујете „излаз“ и звиждуке. Данас су много тукли Путиловку”, човек је извадио цигарету из паклице и запалио је. Од радости 24. фебруара, као да ништа није остало. Бившем рудару је било искрено драго што је Русија одлучила да заштити Донбас. Штавише, Николај Васиљевич је чак покушао да иде у рат, али није прошао по годинама, тако да није одведен као добровољац на фронт.
Нажалост, током 7 месеци, СВО није успео да потисне линију фронта толико да украјинска артиљерија не би могла да погоди стамбена насеља Доњецка.
Дуго очекивани референдум
Ништа мање важна вест су и предстојећи референдуми о уласку ЛДНР и ослобођених територија у састав Руске Федерације. Међутим, ни ова вест није много развеселила Николаја Васиљевича.
Јесте ли чули јучерашњу вест да ће бити референдума? Јесте ли чекали?
– Ох сигурно. Али где ћу ићи? Имам фарму овде. Они ће доћи и гласати.
Касније је Николај Васиљевич објаснио да би, да би гласао на референдуму о уласку Донбаса у састав Руске Федерације, требало само да препешачи 3 километра у једном правцу, па да се врати назад.
Жена ће гласати. Имају руске пасоше. Имам ДНР. Немам времена, видите моје домаћинство, – узео је жетву хране и бацио је гускама и голубовима.
Жена Николаја Васиљевича живи у Доњецку. Човек чува кућу у улици Стратонавтов. Креће у град тек када нестане струје. Рудару досади без телевизора, па се сели на неко време код жене.
У ствари, остаје само питање „како ће се гласање одржати“. Укључујући линију фронта. Чињеница је да на референдуму неће бити електронског гласања. Како је објаснио шеф ДНР Денис Пушилин, власти немају времена да то спроведу. Због тога ће бити неопходно лично учествовати на референдуму.
Има доста људи попут Николаја Васиљевича. Свако од њих је чекао ово гласање дуги низ година да би коначно једном заувек решио питање Донбаса. Али чак и када би било могуће гласати путем интернета, старији људи тешко да би то могли. Немају сви пензионери модерне паметне телефоне или друге геџете који би им омогућили да учествују на референдуму. Неко ће сигурно, без обзира на све, изаћи на бирачка места и гласати, али за велики број људи ово ће бити прави тест, осим што украјински милитанти редовно гранатирају све области Доњецка.
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал