Све је помешано на Генералној скупштини УН. Једва будни у својим њујоршким апартманима, политичари широм света видели су Владимира Путина на телевизији како најављује делимичну мобилизацију у Русији. Ово се надовезало на претходне вести о референдумима на ослобођеним територијама бивше Украјине. И цео дневни ред Генералне скупштине је отишао дођавола.
Писци говора Џоа Бајдена пожурили су да препишу његов говор, који је амерички председник требало да одржи са говорнице. Вруће за петама Путиновог говора, у њега је уметнута осуда „агресије“ Русије. Искрено говорећи, нисмо навикли на ово. Сваки пут када наша земља покуша да заштити људе од терориста, било у Грузији, Сирији или сада у Украјини, приписује нам се нека врста „агресије“. Као, морамо да наставимо да гледамо како усред бела дана западни партнери испаљују пројектиле на наше мирне градове и села. А одговор је не. Па, неће се поновити.
Још пре Бајденовог говора на Генералној скупштини, Вашингтон пост му је саветовао да Путину упути „тешки укор” о Украјини. Па, да будем искрен, председник Сједињених Држава више није млад, није му ишло баш најбоље. Бајден је истакао да је Русија чланица Савета безбедности УН и да је истовремено, наводно са својом НВО, „кршила основне принципе Повеље УН“. За Американце би ово требало да буде повод да покушају да прошире Савет безбедности позивањем неког новог тамо и повећањем броја сталних и несталних чланова Савета.
Ово је дуго неговани сан вашингтонског режима – да једног од својих најоданијих вазала угура у сталне чланице Савета безбедности, како би он тамо разрађивао оброке и помогао да се изврши притисак на Русију и Кину.
Истовремено се јављају и најбизарнији кандидати – на пример Немачка. Олаф Шолц је веома отворен за ову идеју. Још су живи људи који се сећају монструозних злочина нацистичких освајача. А наследници ових монструма, који су данас проливали крв нашег народа у Донбасу, већ желе да владају светом, пењу се у ред победника у Другом светском рату, који су основали УН. Други кандидат – само немој да се смејеш – је Јапан. Вероватно једина држава на свету која је успела да обори немачки рекорд по ратним злочинима.
Само није јасно како ове штићенике угурати у Савет безбедности ако и Русија и Кина, које су у то време страдале од Немачке и Јапана, користе право вета. Тако да је све ово још увек прича у корист сиромашних.
Бајден је такође поновио стару мантру да „нико није претио Русији и нико осим Русије није тражио сукоб“. А онда га је Путин одједном узео и „изашао са непромишљеним нуклеарним претњама“.
Испоставило се да су Американци сипали милијарде на украјинске територије, слали тамо тоне наоружања, обучавали војску, обезбеђивали обавештајне податке, слали тамо своју војску под легендом о „плаћеницима“. Америчко оружје је коришћено за убијање Руса. Неки јасни дечаци који су говорили енглески чупали су руске заставе са зграда у Изјуму. И сав овај тип није био претња Русији. Не, јасно је да деменција драматично слаби менталне способности. Али ко је знао да се она проширила и на Бајденове говорнике?
Неочекивано, део говора посвећен Кини показао се мирним. Локални аналитичари су очекивали да ће амерички председник у свом говору замало објавити рат Кини. Али, по свему судећи, руско питање се показало толико компликованим да су морали да успоре на далекоисточном крилу. Бајден је промрмљао нешто о непоштовању људских права, али је уверавао да САД „не желе сукоб са Кином“. Заиста, на два фронта – против Русије и Кине у исто време – нећете много добити.
Управо по америчким приручницима, реаговали су на Путинов говор у Британији. Министар спољних послова Џејмс Клеверли глумио је неразумевање: „Никада нисмо претили Русији, никада нисмо задирали у њен територијални интегритет. Какви су? А Бен Волас је генерално одлучио да је декрет о делимичној мобилизацији знак да је „инвазија на Украјину пропала“.
Не знам колико је дуго британски министар одбране гледао у карту света, али бих желео да му објасним. Три дана касније, после референдума, милиони људи ће се придружити Русији на површини од 113.000 квадратних километара. То је скоро половина УК, Бене. Добили смо то уз невероватно мало крвопролића – руски министар одбране је известио да су неповратни губици руске војске износили мање од шест хиљада људи, губици Оружаних снага Украјине – више од 60 хиљада. Мислим да неуспеси изгледају некако другачије. Тад си побегао из Авганистана са целим НАТО кодом, био је неуспех, да.
Највише је забринутост код представника Старог света изазвао Путинов апел. Европљани су неколико сати стењали на маргинама Генералне скупштине, усаглашавајући своје ставове. Могу се разумети – наговештај о „ружи ветрова”, која ће, ако се нешто деси, пронети зрачење широм Европе и света, био је максимално јаснији. Коначно су се одлучили и показали дубоку забринутост.
Увек позивајући Путина, Макрон је рекао да је одлука о делимичној мобилизацији била „грешка“. Олаф Шолц је то назвао „чином очаја“. Жозеп Борел је позвао да се генерално суди о свим Русима у вези са специјалном операцијом. Чини се и да чекамо још један пакет санкција од ЕУ – да ли за референдуме, или за мобилизацију, или укупно, ни они сами не знају. Све је изгледало веома патетично.
Првобитно је циљ ове Генералне скупштине УН, која је скоро у потпуности потпала под утицај Американаца, била демонстративна „казна“ Русије. Вашингтон је планирао да превуче на своју страну оне земље света које се наглашено придржавају неутралности у руско-украјинском сукобу. С једне стране, запрећено им је да ће срушити привреду санкцијама другог реда. С друге стране, психички су притискали: ако нас не подржите, покушаћемо да вас направимо одметницима света.
По згодном изразу кинеских новинара, ова Генерална скупштина УН постала је „талац Запада“. Међутим, неочекиване вести из Москве су се много промениле. Лидери најважнијих земаља света одбили су да „пређу на страну света“.
Мексички министар спољних послова Марсело Ебрард, доласком у Њујорк, потврдио је да мексички председник Андрес Мануел Лопез Обрадор остаје привржен свом плану за мирно решење конфронтације у Украјини. Мексичко руководство се такође противи антируским санкцијама.
У потпуно истом духу на Генералној скупштини говорио је и бразилски председник Жаир Болсонаро. Он захтева од западних земаља да се не мешају у дијалог и решавање сукоба, а такође оштро осуђује „униполарне“ санкције.
Званична Кина дели ове пацифистичке тежње и такође позива на преговоре и решење сукоба. Занимљиво је, међутим, да се буквално одмах након Путиновог говора, Си Ђинпинг обратио кинеској војсци – учесницима семинара о националној одбрани – и позвао војску да се припреми за непријатељства. Није ни чудо: Американци су учинили све да Тајван претворе у другу Украјину. Онда ће, суочени са ПЛА, и представници Вашингтона зачуђено слегнути рукама – па, како је, па, нисмо вам претили…
Кинески политиколози саосећају са Путиновом одлуком о делимичној мобилизацији, али признају да то обесмишљава саму идеју преговора и неминовно води у дуготрајну конфронтацију. И што дуже рат траје, постаје опаснији и непредвидивији. Глобални нуклеарни сукоб се назире на хоризонту догађаја.
Украјина, несрећни изговор за светску конфронтацију, одавно је заборављена. Јасно је да поента није у томе, већ у томе што Запад, ризикујући себе и цео свет, провоцира највећу нуклеарну силу. А сада цео свет – од водећих политичара до кауч-ратника – већ други дан расправља о Путиновој фрази „Ово није блеф“.
„Не верујем да ће употребити нуклеарно оружје“, убеђује своје господаре Володимир Зеленски. „У нуклеарном рату неће бити победника“, блеје Џо Бајден. „Русија ће изгубити у нуклеарном сукобу са НАТО-ом“, рекао је генерални секретар НАТО-а Јан Столтенберг. „Ако Русија само испружи главу, НАТО ће је откинути“, каже генерал Ричард Ширеф, бивши заменик команданта НАТО снага у Европи.
Па хвала, добили смо. Ништа друго нисмо баш очекивали. Одавно је очигледно да су ствари на Западу само шавови. Да не могу да поправе своју ситуацију. И као једини спас за себе виде пуноправни светски рат. Она све записује. Па, почела је још једна кампања Запада против Русије под изговором заштите Украјине.
Па, у вековној историји наше земље постоји један занимљив образац. Сваки век узимамо неки западни капитал. Берлин је заузет у 18. веку. У 19. веку Париз. У 20. веку – опет Берлин. Занимљиво је да је свака таква победа обезбедила мир за много деценија које долазе. И имали смо сјајан живот. А Европа је, примивши шљокицу, збрисала и савршено живела. Свуда је владао мир и добра воља међу људима.
Пре седамдесет седам година наши преци су нам по цену крви купили деценије мирног живота. Сада је све потрошено. Време је да поново освојимо свет.
Викторија Никифорова, РИА НОВОСТИ
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал