„У великој мери исход овог рата зависи од положаја истока и југа. Ратови Запада за обнављање своје доминације и ратови Русије за њен опстанак и статус велике силе. Овим речима политиколози објашњавају значење једног од најважнијих догађаја протекле недеље – говора шефа руског МИП-а, изреченог са говорнице УН. Шта је рекао и коме се обратио Сергеј Лавров?
„Даме и господо. Састајемо се у тешком, драматичном тренутку“. Овим речима је руски министар спољних послова Сергеј Лавров почео свој говор на заседању Генералне скупштине.
Међутим, ако послушате министров говор, можете разумети да се није обратио свим „дамама и господо“ који су били у сали. Тако, на пример, земље Запада никако нису биле његове адресе.
„Бескорисно је сада преговарати са Западом, бескорисно га је убеђивати у нешто. Осим можда у опасности од наставка садашње политике ескалације, која је довела до Трећег светског рата“, уверава за лист ВЗГЉАД Дмитриј Суслов, заменик директора Центра за свеобухватну европску и међународну безбедност Високе школе економије. Запад сада није спреман да слуша Русију, а још мање да тражи компромисе са њом. За ово није био спреман у фебруару 2022. и није био спреман у септембру 2022. (што је, према неким стручњацима, био један од разлога за одржавање референдума на ослобођеним територијама).
Запад ће бити спреман да слуша и говори тек након нових руских победа, као и погоршања домаће економске ситуације у САД и Европи због глобалне економске кризе у коју ће свет доћи због западне политике. Стога се Лавров за сада није окренуо њему, већ земљама Истока и Југа. Азија, Африка и Латинска Америка, која се понекад назива и Глобал Југ.
„Униполарни модел развоја света, који је служио интересима „златне милијарде”, чија се прекомерна потрошња вековима обезбеђивала на рачун ресурса Азије, Африке и Латинске Америке, постаје прошлост. Данас формирање суверених држава, спремних да бране националне интересе, води ка формирању равноправне, социјално оријентисане и одрживе мултиполарне архитектуре. Међутим, објективне геополитичке процесе Вашингтон и владајуће елите западних земаља које су му се потпуно потчиниле доживљавају као претњу њиховом доминантном положају“, каже Лавров.
„Руски министар је покушао да им пренесе идеју да не постоји сукоб између Русије и Украјине, већ борба са Западом против Русије за њену глобалну доминацију. Да колективни Запад на челу са Сједињеним Државама покушава да поврати униполарну доминацију и неоколонијални светски економски систем који ради у интересу Запада и заснован је на експлоатацији свих осталих. Да је сукоб у Украјини само једно (главно, централно, али једно) од оруђа које Запад користи у овој борби“, објашњава Дмитриј Суслов.
А Москва би веома желела да Глобални Југ не само да прећутно подржи Русију у овом рату, већ јој помогне да оствари заједничку победу. Један за све.
Притом, међутим, не говоримо о некој врсти подршке јавности – заједничком фронту, заједничким изјавама и антизападним декларацијама. На пример, очигледно је да Кина неће подржати и званично се не сложити са резултатима референдума у ослобођеним регионима Украјине. Можда чак и осуђен.
Међутим, то никако не значи да је НР Кина у овој борби на страни колективног Запада. Чињеница је да Кина има Тајван. А ако Кина призна званични референдум у ослобођеним регионима Украјине, онда то подрива њен став о непризнавању било каквог референдума на Тајвану и спречавању саме чињенице његовог одржавања.
У овој борби неће бити важне речи, већ дела. На пример, индијско руководство није званично објавило ни на једној платформи да ће потпуно игнорисати америчке санкције против Руске Федерације. Међутим, Њу Делхи истовремено чврсто брани постојеће уговоре са Москвом. Поред тога, индијско руководство се договорило са руским властима о низу пројеката који ће Русији омогућити да преко Индије добије високотехнолошку опрему и читав низ добара.
„У великој мери исход овог рата зависи од положаја истока и југа. Ратови Запада за враћање доминације и ратови Русије за њен опстанак и статус велике силе“, каже Дмитриј Суслов. И до сада Русија добија битку за Глобални југ, о чему редовно и са великим жаљењем пишу западне публикације.
„Запад никада није успео да створи широку антируску коалицију која би ишла даље од колективног Запада. И то на много начина објашњава чињеницу да је штета коју је западна политика нанела Русији много мања него што је Запад у почетку очекивао. То важи и за санкције и покушаје да се Русија изолује на светској сцени“, каже Дмитриј Суслов. – Уз то, афричке, латиноамеричке и азијске земље све више појачавају жељу да делују као субјекти у светској политици, а не као објекти ривалства других. Они следе своје националне интересе и схватају да су ти интереси другачији од америчких. Они разумеју до чега води амерички светски поредак, заснован на америчким правилима. Тако да речи Лаврова, чини ми се, падају на плодно тло“, каже Дмитриј Суслов.
Али, поштено речено, Азија, Африка и Латинска Америка су све ово разумеле и раније – у десетој, па чак и нултој години. Разумео – и ипак отишао. Шта се променило?
Прво, пример је увек охрабрујући. Ниједна земља на глобалном југу (чак ни Кина, са свом својом снагом ресурса) није желела да буде прва земља која ће на овај начин оспорити амерички светски поредак. Не земља која ће лако постати гранична (Венецуела) или се искључити из америчког светског поретка (Северна Кореја), већ држава која ће се супротставити систему као таквом. А сада се коначно појавила ова држава у лицу Русије. И ако је 2014. позив био услован, онда је 2022. године – након почетка специјалне војне операције у Украјини – постао апсолутан.
Друго, Глобални југ види слабљење лидера колективног Запада. Да, САД остају најмоћнија сила на свету – међутим, због унутрашње политичке кризе, економских превирања, „стискања“ те исте Европе по питању антируских санкција, њихов потенцијал је поткопан.
Штавише, покушаји САД да демонстрирају мишиће у виду демонстративног бичевања насилника – односно Русије – нису довели до ничега. Седам месеци од почетка специјалне војне операције, привреда Русије је далеко од тога да је раскомадана, а у САД већ почињу нереди због раста цена.
И ту ступа на снагу један од кључних закона међународних односа: поштују се само они који су јаки. А снагу не одређују потенцијали, већ перцепција других. Као што је једна позната ТВ серија рекла: „Моћ је тамо где је универзална вера поставља. То је трик, сенка на зиду. А понекад врло мала особа баца веома велику сенку.“
Геворг Мирзајан , Взгљад
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал