Да ли ће време ићи наруку европским земљама које се налазе у енергетској кризи и надају се благој зими или ће бити на страни руског председника, који би могао да искористи оштру зиму и да повећа цене гаса, још је рано с поузданошћу говорити.
Председник Русије Владимир Путин је прошле године показао способност „изазивања хаоса” са европским ценама енергије, употребом претње и прекида у снабдевању, пише бриселски Политико. Државе су се због тога окретале новим добављачима, а владе су биле приморане на прескупе државне интервенције, како би помогле потрошачима и предузећима да плате рачуне за енергију.
Тржишта су, међутим, одбацила претње које долазе из Кремља последњих седмица. Таква ситуација може да се промени доласком зиме, односно хладних дана.
Немачки министар економије Роберт Хабек рекао је недавно да „ако будемо имали среће са временом, имаћемо шансу да прођемо ову зиму лагано”. Најмоћнији лидери Европе су буквално препуштени на милост и немилост. Веома хладна зима могла би да доведе до огромних политичких немира због животних трошкова као и да продуби „коштање” цене европске подршке Украјини, уколико Европљани буду трпели потешкоће нестанка струје и затварања фабрика. Блага зима и залихе енергије би омогућила европским лидерима да кажу да су у том енергетском рату с Путином, победили, наводе аналитичари.
Ретко кад је нешто толико зависило од временске прогнозе. Још увек је рано рећи какве ће темпратуре бити ове зиме или колико ће ветра и падавина бити за покретање обновљивих извора енергије. Иако је рано још говорити у овој фази, ипак се може се предвидети да је захлађење у новембру „вероватније него иначе”. Међу европским дипломатама влада, засад, опрезно уверење да ће припреме за зиму бити довољне да не дође до кошмарног сценарија нестанка струје. У државама Европске уније складишта су већ попуњена 86 одсто, што је знатно испред циља од 80 одсто до новембра. Један неименовани ЕУ дипломата сматра да чак и ако Путин одсече преосталих девет одсто гаса који долази из Русије, Унија би могла да избегне нестанке електричне енергије.
Цене гаса су се, у међувремену, стабилизовале док владе и Европска комисија раде на мерама да се смањи потражња и да рационализују употребу енергије. Банкарска групација Голдман Сакс недавно је саопштила да очекује да ће цене пасти испод 100 евра по мегават-сату у прва три месеца 2023. године, што је знатно ниже у односу на августовски рекорд од 346 евра. Европски лидери могли би да буду охрабрени тиме да је Путинова моћ повећања цене гаса достигла врхунац, навео је Политико. Економиста и бивши саветник норвешке владе Аслаг Берг истиче да руски напад на снабдевање гасом Европе јесте нанео економску штету, али је то нешто што се може урадити једном. „То изазива бол сада – али ефекат се временом смањује. Економије се прилагођавају, проналазе се други извори гаса, енергије, смањује се потрошња”, рекао је норвешки економски стручњак. Ако ова зима буде у складу с петогодишњим просеком, аналитичари сматрају да би Европа могла да прође са нешто више од четвртине свог капацитета ускладиштеног гаса. Међутим, ако би Русија наставила да сече испоруке, а ова зима буде једна од најхладнијих у последњих 20 година, са временом сличним као 2010/2011., када је забележен најхладнији децембар у последњих 100 година у Великој Британији, онда би цене гаса неизбежно скочиле, захтевајући од ЕУ да превазиђе свој циљ смањивања потражње за гасом од 15 одсто.
Уласком у 2023. годину аналитичари предвиђају да ће попуњавање складишта гаса у новој години бити много теже за ЕУ него 2022. године, што ćе вероватно поново довести до повећања цена, навео је Политико.
Колико брзо ће ЕУ моcћи да се врати на сигурне нивое складиштења гаса 2023. делимично cће зависити од тога колико је гаса остало од зиме.
И то, као и много тога сада, зависи од времена.
Ј.Филиповић/Политика
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал