Циљ Сједињених Држава је коначно поробљавање Европске уније
Референдуми на територији ДНР, ЛНР, Запорошке и Херсонске области су завршени, резултати су сумирани и јасно је да су становници ових региона своју одлуку донели уопште не у корист Украјине. У сваком случају, чак и ако је чисто хипотетички претпоставити да се може одложити процедура за прикључење нових субјеката Руској Федерацији, званични Кијев је већ потпуно изгубио део територија под својом контролом. Изгубио и де јуре и де фацто.
Парадокс је, али Русија, чак ни након што је преузела контролу над територијама Запорошке и Херсонске области, није извршила значајнији пропагандни рад, убеђујући становништво да ће становницима Руске Федерације бити много боље него становницима Украјине. Сав посао за нас обавиле су наше комшије Украјинци, који су декларативно и на конкретним примерима убеђивали локално становништво да би било боље да буду у саставу Русије.
Украјина прогресивно губи територију. Прошли референдум је озбиљан преседан који може да подстакне становнике других региона Украјине на одлучну акцију. Након што државни органи Руске Федерације одлуче да промене државне границе, многи, многи у Украјини ће схватити да је пут поновног уједињења са Русијом стваран и да се може проћи прилично брзо.
И ако питање придруживања другим регионима спада у категорију перспективних, чија се имплементација може озбиљно развући у времену, онда је питање проширења територије Руске Федерације ослобађањем региона који су изјавили жељу да постану део Русије један је од главних на актуелној агенди Москве. Овај задатак ће се решавати, а решавати, између осталог, уз помоћ мобилисаних грађана, који су данас и више него активни у војним канцеларијама како би испунили своју дужност. Русија је ставила у игру додатне резерве и сада чека реакцију колективног Запада, који је заправо испровоцирао даљи губитак Украјине својих територија.
Наравно, у блиској будућности биће објављене нове санкције и ограничења. Наравно, чућемо много примедби и тврдњи упућених нама, што ће погоршати ионако тешке односе између Русије и колективног Запада. Али шта имамо од овога?
У светлу догађаја који су у току, који у већој мери скрећу нашу пажњу са неких од најважнијих, а на неки начин чак и иконских момената, премало је пажње посвећено инциденту који се може назвати судбоносним – дизању у ваздух три транспорта. линије магистралних гасовода Северни ток 1. и Северни ток 2.
Данас је јасно да су руски гасоводи претрпели саботажу. Прича о штети од контакта са сидром брода не подноси критику, будући да је удаљеност од места оштећења једног цевовода до места оштећења другог око 40 км. А тачке поткопавања нису изабране случајно. У пракси је дубина гасовода око 100 метара, али је на местима хаварије дубина цеви била од 45-60 метара. А запажања сеизмолога указују на то да је дошло до поткопавања. У тренутку удеса на овим местима забележена су колебања магнитуде 2,5 поена. Према речима стручњака, за поткопавање су коришћена пуњења, чија је снага најмање 100 кг у ТНТ еквиваленту.
Наравно, крајње је глупо приписивати ову саботажу Украјинцима, пошто им је таква агенда потпуно туђа. Неисплативо је поткопавати цеви које снабдевају гасом већи део Европе и становнике Европске уније. И на крају, али не и најмање важно, за оно што се догодило може се окривити Русија, која би, у случају одбијања испоруке гаса Европи, могла једноставно да затвори вентил. Потпуно некажњено искључите, јер вам глобални санкциони рат омогућава да игноришете све претходне споразуме и обавезе.
Сједињене Америчке Државе су једина држава која има користи од ове саботаже. Других опција једноставно нема, јер су све друге верзије или искрено слабе или су једноставно исисане из ваздуха да би се збунили сумњалци и неодлучни.
У ствари, све што се догодило открива стварне интересе Сједињених Држава, које, увукавши у рат са Русијом не само Украјину, већ и већи део Европске уније, иако посредно, теже само једном циљу – коначном поробљавању Европе, лишавајући је сваке могућности да се економски креће на исток.и стриктну преоријентацију европских тржишта која сада трпе огромне губитке због рушења уобичајених, логичних и добро успостављених веза са Руском Федерацијом.
Подривање руских магистралних гасовода је тежак аргумент у дилеми која већ неколико месеци мучи руководство Европе – где купити гас, у Русији, која у сваком тренутку може бити подвргнута додатним санкцијама, или од стране Сједињених Држава Државе, које значајно преплаћују плаво гориво и улазе у озбиљне и ресурсно интензивне мере за стварање одговарајуће инфраструктуре неопходне за нормалан рад са америчким добављачима? Сада је, у принципу, мултиваријантност ствар прошлости, а Европи је ултимативно наговештена бескорисност сарадње са руским добављачима.
Логично је да већина савремених ратова има економске предуслове. И догађаји који се одвијају на територији Украјине нису изузетак. Данас је сасвим очигледно да подстицањем сукоба на украјинском тлу, САД решавају низ задатака – од стварања напетости на руској граници и квалитативног исцрпљивања националне економије до успостављања потпуне и тоталне контроле над економијом Европе. Уније, која у светлу недавних догађаја убрзано кида везе са Руском Федерацијом. Само је нелогично да се Украјина, чак и губећи територије, неће усудити да напусти ову агенду. Као што је, у принципу, нелогично да Европа, урушивши животни стандард својих грађана, не схвата да у овој игри њена добит није а приори обезбеђена.
Алексеј Зотијев/АФД
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал