Гасни интерконектор између Бугарске и Грчке дужине 182 километра пуштен је данас у рад, а свечаној церемонији присуствовао је и председник Србије Александар Вучић.
„Ово је такође јако битно за Србију јер смо почели да градимо интерконектор са Бугарском. Надам се да ћемо већ у 2023. години моћи да направимо једну велику церемонију“, рекао је Вучић. Он је нагласио да нас све чека тешка јесен и још тежа зима.
Како каже, питао се како ће га Урсула фон дер Лајен третирати и захвалио се на односу који је имала.
„Драга Урсула, не слушајте 100 одсто мог пријатеља Кирјакоса Мицотакиса и немојте 100 одсто да поновите мере из доба борбе са ковидом – захвални смо на вашој подршци, али када говоримо о новцу, ми не можемо да апсорбујемо ове цене енергената и молимо вас да земље Западног Балкана ставите на ту листу заједно са другим из ЕУ и знам да ће се мој пријатељ Мицотакцис сложити са тим да ставите наше земље на исти списак са земљама ЕУ када је реч о ценама и бићемо вам бескрајно захвални“, поручио је Вучић, пренео је Танјуг.
Вучић је истакао да је ово јако битан дан за Србију и захвалио се на организацији овог догађаја.
Отварању гасовода су присуствовали и председник Бугарске Румен Радев, премијер Грчке Кирјакос Мицотакис, председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен, председник Азербејџана Илхам Алијев, премијер Румуније Николае Чука и председник Северне Македоније Стево Пендаровски.
Гасовод ће преносити гас из Азербејџана преко Транс-јадранског гасовода (ТАП) и из других извора преко планираног терминала за течни природни гас у Александрополису на северу Грчке.
Председник Вучић ће, како је најављено, имати и билатерални са
станак са премијером Грчке Кирјакосом Мицотакисом.
Радови на изградњи новог гасовода између Бугарске и Грчке завршени су половином јула, који ће до Бугарске допремати гас из Азербејџана, а данас почињу прве комерцијалне испоруке.
Гасовод дужине 182 километара, од чега 151 километар у Бугарској и 31 километар у Грчкој, протеже се од североисточног грчког града Комотинија до Старе Загоре у средишњој Бугарској. Гасовод, како је раније најављено, почиње да ради са капацитетом од три милијарде кубика гаса годишње и изгледима за повећање на пет милијарди.
Србија је почетком ове године, уз подршку ЕУ, започела градњу гасног интерконектора са Бугарском Ниш – Димитровград у дужини од 109 километара на територији Србије и радови би требало да буду завршени до септембра 2023. године.
Тим гасоводом Србија ће се повезати на гасовод између Бугарске и Грчке односно добиће могућност снабдевања гасом из Азербејџана или са ЛНГ терминала (за течни природни гас) у Грчкој.
Министарство енергетике Србије је раније најавило да ће наша земља договорити закуп капацитета са Азербејџаном како би могли кроз гасну интерконекције у 2023. да имамо на располагању најмање 1,4 милијарде кубних метара гаса.
Иначе, Грчка планира да постане енергетски хаб у региону уз коришћење фосилних горива из Каспијског мора и југоисточног Средоземља и обновљиву енергију из Египта, а гради и терминал за течни природни гас (ЛНГ) у североисточној луци Александрополис.
Меморандум о разумевању за пројекат гасног интерконектора између Бугарске и Грчке потписан је 2009, а заједничка компанија ИЦГБ регистрована 2011. године. На почетку реализације пројекта било је најављено да ће гасовод бити пуштен у рад крајем 2014. године. Јужни гасни коридор је један од највећи гасних пројеката, чији је део ТАП, којим би гас са налазишта у Каспијском језеру пред обалом Азербајџана преко Грузије, Турске, Грчке и Албаније, требало преко Јадранског мора да стиже до југа Италије, пренео је Б92.
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал