У Аустрији данас 6,3 милиона грађана бира новог председника, а очекује се да ће тренутни шеф државе Александер ван дер Белен освојити други мандат, пошто ужива велику подршку бирача, па је једина неизвесност да ли ће победити у првом или другом кругу.
Укупно 6.363.489 Аустријанаца, који добијају право гласа са 16 година, бира ко ће бити шеф државе у наредних шест година.
Изборна места отворена су од 7 до 17 часова, те се после затварања одмах очекују прве процене исхода избора, а готово коначни прелиминарни резултати најављени су за 20 часова.
Ове године председничке изборе обележава и висок број гласова путем поште.
За председничке изборе је готово милион грађана, односно тачно 958.136 Аустријанаца тражило гласачки листић за гласање путем поште.
То значи да, ако би неко од кандидата добио нешто мало испод 50 одсто у недељу, може рачунати да ће пребројавањем гласова за гласање путем поште прећи праг за победу у првом кругу.
На изборима се кандидује седам кандидата, што је највећи број од увођења директног избора председника после Другог светског рата.
Ван дер Белен је, иако већ има 78 година, одлучио да се кандидује за још један мандат, а подршку има од странке Зелених, чији је некада био лидер, и непосредно од Социјалдемократске партије Аустрије (СПО) и НЕОС-а.
Ни владајућа Народна партија (ОВП) није желела да учествује са сопственим кандидатом на председничким изборима, јер је неписано правило да актуелни председник осваја други мандат.
Само је, од већих партија, Слободарска странка (ФПО) одлучила да уђе са својим кандидатом у изборну трку, а то је учинила са дугогодишњикм послаником Валтером Розенкранцом.
Остали кандидати су независни, односно појединци који су прикупили довољан број потписа подршке – 6.000.
Тако се кандидују лидер ванпарламентарне „Партије пива“ Доминик Влазни, шеф антиваксерске странке „Људи, слобода, основна права“ (МФГ) Михаел Брунер. Поред њих у изборну трку су ушли некадашни политичар Гералд Грос, адвокат Тасило Валентин и произвођач ципела Хајнрих Штаудингер. Кандидати десног политичког спектра Розенкранц, Грос, Валентин, Брунер и Штаудингер, најављивали су, током предизборне кампање да би по доласку на власт одмах отпустили владу због тврдњи да није способна да управља кризом, а кандидат ФПО и због кршења неутралности санкцијама против Русије и подршком Украјини.
У последњим истраживањима јавног мњења Ван дер Белен води – у истраживању института „Lacarsfeld“ са 56 одсто гласова, а према „ОГМ-у“ са 58 процената.
На другом месту је кандидат ФПО Розенкранц са 16 процената, у оба истраживања.
Затим у истраживању „Lacarsfeld-a“ на трећем месту је Доминик Влазни са девет одсто, односно према ОГМ Тасило Валентин са исто толико гласова.
Четврто место са 8 одсто гласова, према Лацарсфелду је Валентин, а према ОГМ Влазни.
Пето место држи, у оба истраживања, Грос са шест односно пет одсто гласова.
Кандидат МФГ Брунер може рачунати на три одсто гласова, а Штаудингер на два, односно један проценат.
Истраживања указују на победу Ван дер Белена у првом кругу избора, што је уобичајено када се кандидује председник за други мандат.
Међутим, велики број кандидата са собом доноси неизвесност да ли ће то тако и бити.
Прва истраживања јавног мњења, на почетку предизборне кампање, указивала су да Ван дер Белен може освојити једва 50 одсто, па чак и нешто мање.
Уколико буде другог круга, Ван дер Белену се прогнозира победа, али истовремено ће ојачати Розенкранц, који ће добити гласове целог десног политичког спектра и незадовољних радом владе.
РТВ
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал