Једина паралела између Космета и четири области које су се припојиле Русији јесте то што су Донбас, Запорожје и Херсон историјске руске земље као што је наша јужна покрајина историјска српска земља, каже професор геополитике Срђан Перишић за Спутњик.
Стога, нашег саговорника који је као међународни посматрач пратио недавно одржани референдум у Запорошкој области, у Мелитопољу, не чуди да су му у Донбасу сви исто говорили: Донбас је Русија, Косово је Србија!
Градове у Доњецкој, Луганској републици, Запорожју и Херсону градили су својевремено руски цареви, он је историјски руски, баш као што је и Косово и Метохија историјски српски, објашњава Перишић. Ипак, он кључни разлог зашто су грађани те четири области гласали огромном већином за присаједињење Русији, види у томе што им Русија доноси бољитак. Како каже, то су му и рекли бројни грађани који су му, кад би видели да је из Србије, често прилазили на бирачким местима, између осталог и Украјинци који су такође гласали.
Професор одбацује као „чисту лаж“ западне наводе да се на референдумима гласало наводно под аутоматима. Штавише, како каже, на референдум су долазили и грађани са територија области које још држи Кијев.
„Линија борбених дејстава између украјинских и НАТО снага са једне, и руске војске са друге стране, није херметички затворена већ постоје одређена места где становништво може да пролази. Док је трајао референдум људи су управо тако долазили да гласају са територија под контролом кијевског режима. Кад сам био у Мелитопољу који је тренутно административни центар Запорошке области рекли су ми да се многи становници тог града који су раније избегли у Пољску и Немачку сада враћају на руску територију. Кад сам питао једног од њих, рекао је да је Украјинац али гласа за враћање тог краја Русији јер, како је рекао, она нуди мир и просперитет“, наводи Перишић у емисији Свет са Спутњиком.
У осврту на поруке руског председника Владимира Путина на дан припајања тих територија, посебно оне које се односе на карактер западних елита, Перишић каже да глобални сукоб Русије и Запада који је у току има много димензија, а једна од њих је цивилизацијска. Запад, констатује наш саговорник, не прихвата Русију као равноправну цивилизацију и партнера, негира је својим развојем који је на потпуно супротним позицијама од Русије, па и од Срба. Отуда они који нападају Русе нападају и Србе, каже Перишић.
Како каже, овај сукоб је у току већ дуго година, а све је почело од украјинског Мајдана и тада изведеног државног пуча у тој земљи.
„Почетак је био 2014. а не у фебруару ове године кад је кренула руска специјална војна операција у Украјини. А почетак је био тако што је Запад, предвођен САД, срушио Украјину. Украјина не постоји већ осам година, тад су срушили њен политички и правни систем. Зато руска војна операција није била угрожавање украјинског суверенитета јер он не постоји већ осам година, тај суверенитет су Американци уништили. А ових осам година тамо имамо режим који су они само у два сегмента формирали, у безбедносном и војном“, указује Перишић. Он додаје да су истовремено притискали Русе у Украјини, а Украјинцима мењали идентитет правећи од те земље анти-Русију.
Русија је, каже, покушавала да заштити сународнике у Украјини преко Минских споразума, а у томе није успела јер САД нису то желеле, него су хтеле да Русија уђе тамо и заглиби се, убеђени да ће Украјинци победити.
„Због тога нема преговора. Јер не питају се Украјинци, него и Вашингтон. А ако дође на крају до преговора, за тим столом неће седети нико из кијевског режима, ако и буде биће на споредној столици. Ту ће седети неко из Вашингона“, предвиђа Перишић.
Зоран Милосављевић, стручњак за међународну политику и безбедност са Института за политичке студије, оцењује да је текући сукоб комбинација различитих стратегија јер велике силе, како каже, воде јавни и тајни рат, јавну и тајну политику – једна се сервира преко медија и невладиних организација, а друга је оно што се дешава испод жита, а заправо се она рачуна.
„Ово није само сукоб Русије и Украјине, већ сукоб на леђима Украјине, прокси рат. Овде је цео Запад на индиректан начин укључен, а Русија натерана да реагује. А Запад је познат по изузетној стратегији хибридног рата – користе се и конвенционални и неконвенционални методи. И санкције спадају у хибридни рат, што је један од начина да се рат пролонгира и продуже страдања“, упозорава Милосављевић.
Запад свестан шта је на крају тунела
Као посебно опасан потез он издваја захтев Украјине да што пре буде примљена у НАТО, што су, подсећа, одбацили и у САД, и у НАТО, и у ЕУ.
Он примећује и да се украјински председник Владимир Зеленски несмотрено одао НАТО, рекавши да је тај савез де факто и де јуре с Украјином, док на Западу све време говоре како НАТО не ратује тамо и не жели да буде увучен у сукоб.
„Нису се координирали. Можда је Зеленском, глумачким жаргоном, зафалило текста, па је направио грешку. Јер, САД врло добро знају да им није у интересу да о томе разговарају. Немогуће је примити неког у Алијансу док војни сукоб траје. С друге стране, јасно је и зашто је Борељ против – замислите да те државе буду увучене у рат са Русијом, па то би била катастрофа за Европу. Зато је и он рекао да се не слажу јер добро знају шта је на крају тунела“, упозорава овај стручњак.
Србију стежу као удав
Кад је реч о позицији Србије, он истиче да се она труди да не буде увучена у сукоб, а да је у овом тренутку наша државна политика изузетно добро вођена.
„Резултати таквог става су за нас добри и све док су добри такву ћемо политику наставити да водимо. То што говоре да морамо да се определимо с које стране смо нове „гвоздене завесе“, државни врх зна најбоље која је политика најбоља за нас у овом тренутку“, сматра Милосављевић. Ипак, како каже, Србија и те како осећа притиске, а погодиће је и економске последице политике санкција коју води Европа. Највећи проблем имају најразвијеније земље, а становништво које је имало висок стандард неће то трпети.
„Последица могу бити само револуције, излазак на улице и хаос. Поред сукоба који се одиграва у Украјини имамо тако и понор ЕУ, она се полако дави и грца. Ако се настави притисак на Стари континент он не може бити јединствен. С друге стране, то је нешто што се очигледно детаљно и дуго планирало. Велике империје не раде ништа ад хок, а да немају планове за прву, другу, трећу фазу и крајњи циљ. А ми смо на Старом континенту и свакако ће нас то погодити – полако као удав то стеже и нас“, упозорава Милосављевић.
Политика
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал