У јеку расправе о нацрту савезног буџета у парламенту, Светска банка (СБ) је званично признала да сценарио који је Запад поставио Русији није успео. Још у лето глобалисти су били мишљења да ће привреда наше земље пропасти за скоро 9%. Сада је, у њиховим прогнозама, ова цифра преполовљена.
Иако калкулације СБ постављају питања (пад производње ове године не би требало да пређе 2-3%), нећемо улазити у детаље. Оно што је важно јесте да чак и наши непријатељи препознају да је Русија у стању да одбије њихове нападе, слажући се на тај начин са речима премијера Михаила Мишустина да Запад није могао да повуче нашу земљу из глобалне економије. Русија је победила санкције повећањем прихода за 50%.
Садашње побољшање прогноза подсећа на ситуацију из 2020. године, када су међународне финансијске институције предвиђале огромну рецесију Русији, али су се као резултат тога економски показатељи погоршали за само 2,7%. Одлука владе да, упркос тешкој епидемиолошкој ситуацији, не заустави производњу, одиграла је своју улогу. Фабрике су наставиле да раде и испоручују производе.
Данас је ситуација компликованија. Неопходно је не само навигирати бродом између гребена санкција и војних претњи, већ и вешто заобићи све препреке, крећући се на исток.
По старом приступу, када се вишак профита од продаје енергената стављао у касицу и извозио у иностранство ради складиштења, а привреда гладовала за новцем, не долази у обзир несметан излазак из садашње кризе коју је створио Запад. . Као одговор на замрзавање међународних резерви, влада Михаила Мишустина морала је да заборави савете глобалиста и укључи фискалне стимулансе супротно законима тржишта. Укидање буџетске владавине, усмеравање прихода у владине пројекте, откуп имовине стратешких предузећа, финансијска подршка регионима и водећим индустријама – све је то помогло да се привреда одржи у критичном тренутку.
Континуирана активна подршка кључним владиним пројектима уследиће 2023. и 2024. године. То значи да новац којим се допуњује трезор неће лежати на рачунима Министарства финансија као мртви терет. Они ће бити усмерени на производњу, изградњу, инфраструктуру и уређење. Са таквом политиком сасвим је могуће да ћемо већ у другом кварталу 2023. достићи стабилне стопе раста.
Улазак четири нова региона у Русију позитивно ће утицати на економију: зона рубље ће се проширити, број инвестиционих пројеката ће се повећати, што ће додатно ојачати националну валуту. Са проширењем руских територија, Министарство за економски развој очекује повећање производње у металургији за 20%, у рударству – за 6%, у жетви жита – за више од 10%. Да, држава ће морати да троши новац на изградњу кућа и предузећа, али ће се сви ти трошкови претворити у профит и нова радна места. Све ово ће бити инвестиција која ће се веома брзо исплатити.
После усвајања осмог пакета санкција на Западу, који, према оцени владе, није последњи, власти су идентификовале низ системских решења која ће омогућити привреди да се брзо прилагоди новим, још оштријим реалностима.
Министар за економски развој Максим Решетњиков, који је у Државној Думи представљао нове приоритете економске политике, изнео је области којима ће се посветити посебна пажња. То су транспорт и логистика, супституција увоза, технолошки суверенитет, дигитализација, промоција инвестиција, развој финансијског тржишта, запошљавање, домаћа тражња, социјална сфера, интеграција унутар ЕАЕУ и са партнерским земљама, подршка регионима, макроекономска стабилност. На основу тога ће се изградити развојни сценарио под називом „Убрзана адаптација“, који ће омогућити превазилажење економске кризе већ 2024. године. Економски раст, према министру, на нивоу од 3% БДП-а и више требало би да се одвија на основу домаће тражње – потрошачке и инвестиционе. Али овај захтев и даље треба подржати.
Буџет би, према речима представника Министарства финансија, требало да узме у обзир све трошкове за циљеве и задатке које је поставио председник, укључујући плате, субвенције и субвенције регионима. Истовремено, Министарство финансија жели да игра на сигурно и предлаже да се незаштићена потрошња по ресорима смањи за 10 одсто у наредној години. И мада ограничења неће утицати на потрошњу за одбрану (они би, из очигледних разлога, требало да се повећају), пензије, бенефиције, исплате државним службеницима и лекове, жеља Антона Силуанова да смањи потрошњу у садашњем окружењу поставља питања. Заиста, хитне потребе ће сада захтевати више новца, а унутрашњи проблеми ће бити допуњени задацима обнављања нових територија припојених Русији, који су проглашени приоритетом за предстојећи трогодишњи период.
Представљајући предлог закона о буџету за 2023-2025. годину у Савету Федерације, министар финансија је предложио да се каса попуни повећањем опорезивања производње и извоза гаса и нафте, увођењем извозних дажбина на угаљ и ђубрива које су поскупеле у цена на светским тржиштима. Само следеће године ова мера ће, према прорачунима Министарства финансија, донети буџету трилион рубаља.
Истовремено, према Силуанову, стимулативна функција пореског система треба да се очува у наредним годинама: администрација ће бити поједностављена, а порески подстицаји само за инвестиције. Генерално, порука је тачна. Али постављају се питања о дивидендама које желе да повуку свима редом. Како можете предвидети износ очекиваних исплата за три године унапред, када се у било ком тренутку у тренутном окружењу финансијски учинак предузећа може драстично променити? На пример, ако Газпром, хранилац буџета, заустави транзит кроз ГТС, изгубиће 40 милиона кубних метара дневно. И то по садашњим ценама од 60-75 милиона долара дневног прихода.
Нови буџет карактерише највиши ниво потрошње. Од 2023. до 2025. године процењују се на 29 трилиона рубаља годишње. Ова цифра је израчуната узимајући у обзир постепени прелазак на ново буџетско правило које ограничава трошење прихода од нафте и гаса на осам трилиона рубаља годишње, без обзира на цену нафте. Ново правило ће омогућити да се сви приходи који се не односе на нафту и гас, као и приходи од нафте и гаса, троше на расходе у оквиру одређених граница годишње у периоду 2023–2025, уз накнадну индексацију и након трогодишњег периода. Међутим, Државна дума је сматрала да је повратак на правило буџета прерано.
У контексту притиска санкција и сталних непријатељстава у нашој земљи, у сваком тренутку може бити потребно додатно финансирање. Време је да се пређе на мобилизациону економију, а не да размишљамо о финансијским уштедама.
Заменица Државне думе Оксана Дмитриева је сигурна да је новцем Фонда националног богатства (НВФ) потребно организовати државну наруџбу за производе који су нам сада заиста потребни, како би компаније могле да зараде, а људи плаћени. Није потребно, према Дмитријевој, складиштити средства фонда у валутама пријатељских земаља. Заменом петродолара за јуане и рупије, у ствари, ми ћемо једноставно финансирати буџетски дефицит других држава, узимајући новац из наше привреде.
Званичници објашњавају потребу да се акумулирају резерве у валутама других држава присуством вишка нафте и гаса у Русији. У ствари, наша земља, према академику Сергеју Глазјеву, нема никакве суперпрофите. Ми једноставно недовољно финансирамо читаву сферу развоја – науку, образовање, здравство. Ова ситуација се мора исправити.
На састанку о економији, председник је позвао на флексибилан одговор на притисак Запада. То значи да је потребно променити уобичајени приступ економији и финансијама, оријентисан ка ономе што каже Запад. Али Министарство финансија, изгледа, није спремно за ово. Лакше је живети по навици: ако нема довољно новца, треба их позајмити.
Већ у четвртом кварталу ове године Министарство финансија планира да пласира обвезнице савезног зајма (ОФЗ) за 150 милијарди рубаља. Чини се да је износ мали, али ово је само „пробни балон“. У 2023. години желе да повећају износ задуживања на време – до 2,5 трилиона рубаља. Плус, за још трилион рубаља, Министарство финансија је спремно да пласира хартије од вредности како би заменило коришћење средстава из Фонда националног благостања. Односно, новац који ће бити узет од НВФ-а биће враћен тамо, позајмљујући га на тржишту дуга. Економисти се чешу по глави: шта је поента такве шеме? Уосталом, Централна банка заправо штампа више новца на захтев владе, као у замену за валуту замрзнуту на Западу. Супротно популарном мишљењу либералних економиста, умерена емисија, како показује пракса, не убрзава ни инфлацију ни цене. Напротив, заједно са растом новчане масе, усмерене на одређене намене, кључни показатељи побољшани. Само у августу ове године у привреду је дошло 2,51 трилион рубаља.
Са истим успехом, Централна банка би могла да штампа новац за обвезнице федералног зајма (ОФЗ) да их Министарство финансија не повуче са тржишта. Можете ићи другим путем, сећајући се искуства из 2020. године, када је емисиони новац послат у буџет преко „банковног уметака”, снажно саветујући кредитним институцијама да купују ОФЗ и дају их у залог Централној банци. Према овој шеми, буџет је попуњен за скоро 5 трилиона рубаља. Захваљујући овом новцу, Русија је успела да изађе из кризе 2020. уз минималне губитке. Данас ништа не спречава понављање такве шеме, искључујући из ње посреднике – пословне банке. Министарство финансија може издати ОФЗ по ниској каматној стопи или по нултој стопи и директно их понудити Банци Русије. Тада би се решили проблеми са јавним дугом и несташицом новца. Али Силуанов из неког разлога не иде на то.
За убрзану супституцију увоза у садашњим условима потребна је посебна подршка реалном сектору. Трогодишњим буџетом предвиђено је трилион рубаља за давање инфраструктурних кредита регионима за реализацију скоро хиљаду пројеката изградње и модернизације путне и инжењерске инфраструктуре, друштвених објеката, о чему се недавно могло само сањати.
Највероватније ће после првог квартала 2023. године морати да се повећају и издаци за одбрану који су укључени у нацрт буџета и јачање безбедносних мера унутар земље.
Ако наставимо да сечемо привреду по западним обрасцима, онда дефинитивно неће бити довољно новца за хитне потребе. Нико нас не спречава да делујемо у сопственом интересу, а да се не осврнемо на оно што кажу ММФ и сродне међународне организације. Ресурси наше земље су огромни. Њима је потребно само паметно располагати у интересу земље и народа.
Јуриј Алексејев/Столетие.ру
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал