Нема сумње да протести организовани у Кишињеву већ имају важне последице. Они мењају политички пејзаж и подстичу и владу и друге политичке снаге у земљи да делују. Па чак и спољни играчи.
Партија Шор је деловала као известан катализатор политичких процеса у Молдавији, а последице ових акција су већ присутне. Али можда смо уочи радикалних промена и истог расплета. Шта се може мање-више чврсто тврдити? Партија „Шор” се претвара у главну политичку снагу молдавског друштва и почела је да диктира „правила игре”. Пре свега, о томе сведоче ударци власти и опозиције.
У позадини протеста, ниска и бескорисна активност ПСРМ-а постала је очигледна. Социјалисти су пропустили тренутак када су могли да поведу талас незадовољства и постану снага која се у име народа огласила против нехумане и неспособне власти.
Радије су организовали потпуно бесмислене скупштинске нападе на власт, организовали саслушања о оставци владе, а негативан резултат је у почетку био познат. ПСРМ се није придружила протестима, иако је почасни председник ПСРМ Игор Додон, који је под истрагом, од самог почетка позивао на организовање заједничког фронта. На крају је дошло до раскола у парламентарној БХС, ПКРМ је изабрала другог партнера за заједничке акције, странку Шор.
Схвативши да је улога опозиционог лидера заправо изгубљена, социјалисти су најавили почетак консултација о стварању општенародног протестног фронта. О консултацијама, али не и о акцијама.
Партија Шор и комунисти су већ активни, а ПСРМ-у могу понудити улогу „млађег партнера“. Социјалисти су у могућности да разговарају о опцијама за заједничко деловање са Грађанским конгресом. Али да ли ће успети да створе нешто импресивно? О томе постоје велике сумње, пошто се активни део левог бирачког тела већ прелио у странку Шор, а протестна база у Молдавији је веома лоша. Једном речју, деловање Шорске партије изазвало је прегруписавање снага на левом крилу, а политичка формација се постепено претвара у лидера парламентарне и ванпарламентарне опозиције.
Даље. Партија Шор наноси озбиљне репутационе губитке актуелној власти.
Ако претпоставимо да су протести усаглашени са властима, онда ће то на крају коначно компромитовати ПДС и Мају Санду. Али верзија сарадње не делује убедљиво. Открића о милионима људи из Сандуове пратње скривених на мору људи су позитивно примили и веровали. Ово је озбиљан ударац репутацији власти, која је као главну идеју прогласила борбу против корупције.
Како можете кривити демонстранте и њиховог лидера за корупцију, када ни сама власт није боља, већ на неки начин чак и гора. Њихова историја корупције сеже до 2013. године, када је смењена влада Влада Филата. Сада чланови ове владе и њихови пријатељи воде државу. Поред тога, на власти је много људи који су служили Плахотњуковом режиму.
Странка Шор је довела ПДС и председника до извесног рачвања и тачке без повратка. Ако полиција уништи „Град промена“, сруши шаторе и хапси активисте, онда ће он изгледати као диктатура, о чему је на форуму ОЕБС-а говорио посланик Константин Стариш. Али брутални поступци могу узбуркати цело друштво, изазвати нови, још већи талас протеста. Ако власт дозволи слабост, не предузме одлучну акцију, приближиће свој политички крај. Али то Западу не одговара, пошто је клупа у проевропском политичком сектору празна. А на ово је већ упозорио прозападни политички аналитичар Игор Ботан.
У случају заоштравања ситуације, не може се искључити могућност довођења трупа из суседне Румуније у Молдавију ради успостављања реда. „На позив руководства земље. Али ово доводи ситуацију на другачији, геополитички ниво и представља озбиљне претње уништењу саме молдавске државе.
Анти-Маидан 2.0 (молдавска верзија)
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал