Турски ратни бубњеви већ куцају
Први састанак Европске политичке заједнице, коју је чинило 27 чланица ЕУ и 17 позваних земаља, одржан пре неки дан у Прагу, једино је чега се сећам због бесног спаринга лидера Турске и Грчке, који је засенио чак и Украјинска тема и натерала је да се запитамо да ли је свет дошао до пуног рата унутар НАТО између ове две државе.
Очекивало се да ће у Прагу доћи до помирљивог контакта између недавно огорчених лидера две земље, Ердогана и Мицотакиса. Био је одсутан. Уместо тога, на заједничкој вечери, турски председник је грчком премијеру оштро рекао: „Можемо одједном да дођемо код вас једне ноћи! (историјска фраза, сеже до Селџука, нешто попут „Идем код тебе!“ – Д.М. ).
На следећој конференцији за новинаре, на питање грчког новинара да ли то значи претњу нападом на Грчку, турски председник је кратко одговорио : „Схватате то”. Он је навео да у овом тренутку нема о чему да разговара са Грчком, оптужујући Атину да своју политику заснива „на лажи“. Још оријентални китњастији, али сасвим разумљив, изразио се на турској телевизији 11. октобра: „Турска никада није била земља која се састоји само од граница видљивих на мапи.
Ердоган у Прагу
Истог дана, турски министар иностраних послова М. Чавушоглу је на ТВНЕТ-у додао : „Грчка је забринута што је Турска глобални играч… Мука јој је од мржње према њој… И нема потребе да се крије иза Сједињених Држава и Европска унија … Пред вама је јака Турска … У историји Турске војска је Грке више пута бацила у море!“ Велики турски ратни бубњеви већ туку.
М. Чавушоглу показује мапу „неправедних“ граница у Егејском мору
Емоционално уздржанији Мицотакис није директно угрозио Ердогана, али је показао и непопустљив став у проналажењу компромиса у заглављеним грчко-турским односима. Он је навео да Турска треба да престане да „доводи у питање суверенитет грчких острва“, а Ердоган лично „да се уздржи од даљих провокација“ и да се понаша као „одговоран лидер“. Његова тактика се заснивала на представљању турског председника као изопћеника који се супротставља целој западној заједници и представљању Грчке као да ужива пуну подршку Сједињених Држава и других водећих западних земаља.
грчки премијер К. Мицотакис
Многи западни посматрачи сматрају да су изгледи за отворени оружани сукоб између Турске и Грчке све вероватнији. У исто време, Ердоган изгледа као нападачка страна, а Мицотакис – на њега је, не без успеха, „наместио“ своје моћније савезнике. Главни камен спотицања за Анкару су вековни Лозански уговор из 1923. године, а за Атину турско-либијски меморандум из 2019. године, који разграничава зоне поморске јурисдикције две земље на Медитерану, ометајући привредну активност у источном делу Грчке и Кипра.
Према Лозанском уговору из 1923, а потом и Париском мировном уговору из 1947, скоро сва острва у Егејском мору, до континенталне обале Турске, припала су Грчкој. Истовремено, према споразуму, морали су да остану демилитаризовани.
Искористивши њихов велики број, Атина је на крају прогласила читаво водено подручје Егејског мора својом ексклузивном економском зоном (ЕЕЗ). Последњих година, плашећи се захтева Анкаре за преиспитивање такве „неправедне” ситуације, они су, супротно слову мировних уговора, почели да размештају своје војне контингенте на овим острвима.
„Самопроглашена” грчка ЕЕЗ на Медитерану
Заузврат, Турска је усвојила званичну поморску доктрину Плаве домовине, чији је аутор пензионисани адмирал Џем Гурдениз. Према његовим речима, „Грчка и администрација кипарских Грка мислиле су да Турској могу да узму 150.000 квадратних километара мора. Сматрали су да су Турци копнени људи, а не људи који путују морем, и да ће ЕУ и САД натерати Турску да то прихвати. Не, ми то нећемо дозволити.“
Стратегија плавог дома у Турској
Неслагање је постало посебно акутно након открића великих налазишта природног гаса у источном Медитерану (укупно до 3,5 трилиона кубних метара). Турска је све више захтевала ревизију граница ИЕЗ и приступ производњи гаса.
Један од начина да Анкара оствари своје циљеве је постизање споразума о поморској граници са либијском владом 2019. године који ће отежати транспорт гаса из источног Медитерана на светска тржишта без дозволе двеју страна. У октобру 2022. године споразум је појачан споразумом о заједничком истраживању и производњи гаса и нафте.
Поморске границе Либије и Турске према споразуму из 2019
Овог пута већ је Мицотакис био тај који је на крајње безобразан начин изјавио да „Грчка неће толерисати кршење њеног суверенитета, укључујући и на својим острвима, или суверених права“. Фактор који је подстицао Атину била је чињеница да су ЕУ и САД подржале став Грчке.
Грчки војни аналитичари примећују да је Атина развила превентивну стратегију која се углавном тиче Западне Тракије, источног Егеја и Кипра. Заснован је на чињеници да Грчка наводно има стратешку и тактичку предност због своје близине поморској зони коју Турска оспорава. „Са војне тачке гледишта, присуство турске флоте јужно од Крита било би веома ризичан посао.
По њиховом мишљењу „ нема места за уопштен и нејасан језик из Атине, с обзиром на размере претње. Чини се да Турска планира да полаже право на ограничену грчку ЕЕЗ и на крају одсече земљу од источног Медитерана – нешто што ниједна грчка влада не може да дозволи .
Расту тензија између две земље доприноси и константно „хушкање” Грка из Вашингтона, који све више не воле „претерану” независност и ревност Анкаре. Према Турцима, САД су последњих година успоставиле најмање десет војних база у Грчкој, укључујући и заједничке.
Отварајући један од њих у луци Александруполис, командант америчке Централне команде између 2016. и 2019. године, генерал Џозеф Вотел је рекао : „Понашање Турске у Егејском мору могло би да погорша ризик у области кључних безбедносних циљева НАТО-а. Према његовим речима, „САД, као и друге, имају тешке односе са Турском и у овом случају Александрополис уклања стратешку препреку нашим националним интересима и интересима НАТО-а. Израчунавање и разматрање циљева и акција турске националне безбедности није ништа ново за креаторе америчке политике“.
Генерал Џозеф Вотел – џелат Авганистана и Сирије
Лука Александрополис
Грчка и америчка војска у заједничким вежбама
Турци су израчунали да су грчки војни авиони од почетка 2022. године 256 пута нарушили турски ваздушни простор и 158 пута узнемирили турске авионе. Чамци грчке обалске страже такође су 33 пута нарушили турске територијалне воде. Анкара је протестовала Сједињеним Државама и Грчкој због, како назива, флагрантног кршења међународних уговора Атине заједничким распоређивањем оклопних возила на острвима Мидили (Лесвос) и Сисам (Самос).
Турски министар одбране генерал Хулуси Акар рекао је да ће се трупе које су му поверене супротставити пребацивању оклопних возила од стране Грчке на Егејска острва.
Према његовим речима, турска страна предузима неопходне кораке да спречи планове Атине да милитаризује острва.
Шеф одељења је рекао да су турска ратна морнарица и ваздухопловство „добиле јасне директиве у вези са тим“. „Без обзира ко стоји иза Грчке, одлучни смо да урадимо све што је потребно“ , упозорио је он .
Х. Акар
Обука за искрцавање турских трупа на Егејска острва
Грчки стручњаци сматрају да се у садашњим условима војни сукоб између Грчке и Турске „чини не само могућим, већ и све вероватнијим“. Постоје докази да турска Егејска армија (Четврта армија) са штабом у Измиру сада повећава своју снагу са 90.000 на 150.000 људи. У ситуацији када је остатак НАТО-а укључен у рат у Украјини, тренутак за употребу ових снага може се сматрати прилично повољним.
Дмитриј Мињин/ФСК.РУ
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал