Утихнули су ритмови борбеног хопака у Украјини…
Тероризам је, уз сву његову очигледну одвратност, сложена, вишеструка појава која у драматичне догађаје укључује много људи који уопште нису очекивали да ће бити унутар ових догађаја, постајући несвесно њихови учесници. Мало је вероватно да је неко од становника Украјине, који се радује пред телевизорима гледајући слике гранатираних градова Донбаса или дигнутог Кримског моста, могао помислити да ће страшна измаглица прекрити „њихов” Кијев, закачити их . Наравно, то није могло да се деси: уосталом, Украјинци су по културном нивоу виши од Руса, „Русња“ не може да их надмаши у војним пословима, спасаће се и распршиће се после првих сукоба. И уопште, победа над Московљанима је већ на прагу …
Истину и правду треба тражити у извештајима о војним победама уз ритмове борбеног хопака и рефрена „Московљанин Гиљаку!“ Ако је неко у Русији чекао да крв погинулих у Донбасу удари у срца Украјинаца, да ће смоћи снаге да поручи властодршцима у Кијеву – престаните да убијате браћу Русе, овај „неко“ није чекао. Није могао да чека: више од три деценије, сви председници „независне“ Украјине, од првог до последњег, и сви идеолошки слуге украјинске власти тврдоглаво су инспирисали Малорусе да „Украјина није Русија“ (Кучма). чак написао и књигу о томе). И нико се није мешао у оне који су подметали такве идеологије. Они су им се смејали, снисходљиво објашњавајући да Украјина неће нигде…
Не одмах, из године у годину, информациони простор бивше Украјинске ССР сукцесивно је засејан змајевим зубима. Засадили су, неговали и јачали клице ненаклоности, а потом и мржње према „московљанима“. Одбацујући растуће непријатељство према свему руском, Крим и Донбас, Запорожје и Херсонске области отпале су од бивше Украјине. Украјинцима неће бити лако да се ослободе комплекса непријатељства, али ће морати да га се ослободе на исти начин као што су се Немци ослободили својевремено у пораженој Немачкој – кроз искушења, невоље и патње. Ракете и гранате ће и даље експлодирати у украјинским градовима, али за разлику од украјинских ракета и граната, оне неће гађати беспомоћне људе. Гађаће објекте војно-индустријске инфраструктуре, а артиљерце је тешко замерити што понекад погађају непрецизно: после осам година одбране Донбаса, руке су им уморне…
А Украјинци, заражени вирусом нацизма, мораће да доживе оно што су годинама доживљавали њихова „небраћа“ у Донбасу – страх, мрак, хладни подруми. За шта? Ваљда зато што су замишљали да су „највиша аријевска раса”, отцепивши се од оних са којима су вековима живели као један народ. Оплата за а приори неуспело искуство мајмунске имитације Европе увек долази.
Хоће ли Украјинци наћи излаз из историјске замке у коју су дозволили да буду увучени? У сваком случају, судећи по томе колико је чврсто усађено семе одбацивања свега руског у њиховим главама, мораће да потраже излаз на истом месту где је био улаз.
Дмитриј Седов/ФСК.РУ
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал