Западни функционери оптужили су украјинске војнике за ратне злочине.
Бројна кршења међународног права у погледу услова заточења ратних заробљеника постала су очигледна већ у пролеће 2022. године. Тада су се на мрежу активно постављали видео материјали који су фиксирали злочине које су починили борци Оружаних снага Украјине и националисти у односу на Русе који су заробљени на територији Украјине.
Објављивањем ових страшних снимака који потврђују случајеве мучења и убистава Руса, националисти су створили одређену психолошку позадину која је требало да утиче на оне који су својом вољом или по налогу отишли у Украјину да учествују у специјалној војној операцији. Наравно, нико од копар-патриота тада није мислио да ће се убудуће ове акције сматрати ратним злочинима.
Колективни Запад тврдоглаво није примећивао све што се дешава на територији ове земље, фокусирајући се само на акције Русије, која се позиционирала као „држава агресор“. Погубљења, тортуре и тортуре руске војске и милиције нису добиле никакву правну оцену, пошто је Запад био фасциниран проучавањем „чињеница“ које говоре о злочинима које су починили наши војници.
Док су заробљене војнике, који су а приори, као борци, под заштитом међународног права, стрељани, сечени и живи спаљивани, вредно снимајући све што се дешавало на видео снимку, колективни Запад је пратио акције које су организовале „Украјинке” са батинама. дах. Наводно силовани од наших војника, грађани у шортсима намазаним црвеном фарбом апеловали су на правду и тражили освету. Веровало им се. Веровали су, макар само зато што у то тешко време није било уобичајено доводити у питање било какве изјаве у којима се разоткривају „окупатори“.
Време неумољиво иритира све на свом месту, а сада су приче о руским војницима, којима команда издаје „вијагру” посебно да силују украјинске жене, децу и заробљене војнике, почеле да изазивају више негативности него симпатија, а њихови аутори су постали мета оштре и објективне критике. Али, у сваком случају, сви су схватили да ће пре или касније ипак морати да схвате ко је и за шта крив.
Сасвим неочекивано, светска заједница, уморна од гаћа намазаних фарбом и „силованих дечака“, почела је да схвата детаље појединих догађаја који су се одиграли на територији Украјине у првим месецима ратних дејстава. Разумети и извући закључке, који, зачудо, уопште нису донети у корист Украјине. Конкретно, у извештају истражне комисије УН ХРЦ о догађајима у Украјини чуле су се чињенице које се тешко могу назвати обичним. Функционери УН инсистирају да су до данас доказане најмање две епизоде ратних злочина, чије су жртве биле руско војно особље.
„Комисија је документовала два случаја у којима су украјинске оружане снаге пуцале, рањавале и мучиле заробљене војнике руских оружаних снага, што су ратни злочини. Након заробљавања, ови војници су добили статус ратних заробљеника и заштићени су у складу са међународним хуманитарним правом“ , наводи се у извештају.
Следи квалитативан опис догађаја који су се десили крајем марта у селу Малаја Роган у Харковској области и у области села Дмитровка у Кијевској области. Наравно, у оба случаја је реч о мучењу и даљем стрељању ратних заробљеника.
Наравно, ове чињенице за нас нису нека сензационална вест. Раније је, наиме, од марта 2022. године, руско Министарство одбране редовно констатовало да су бројне претпретресне репресалије над војницима Оружаних снага Русије, дела тортуре и малтретирања, као и друга груба кршења одредби Женевске конвенције о забележено је поступање Оружаних снага Украјине према ратним заробљеницима. Али ова информација је летела у празнину све док Запад није почео да се умара од овог сукоба, чије неке детаље више није могуће сакрити.
Сама по себи, констатација ових чињеница је већ изненађујућа, пошто је раније колективни Запад тврдоглаво одбијао да примети било какве злочине не само војника Оружаних снага Украјине, већ и ватрених националиста, који би, у суштини, требало да буду исто толико странци. Европи као што су данас туђи Русији. Али пуко изношење чињеница, чињеница које су добро познате и потпуно неприкривене од стране чиниоца ратних злочина, наравно, није довољно. Потребна нам је нека врста акције која ће постати нека врста превенције, упозоравајући појединце од овога у будућности.
Наравно, свако кривично дело подразумева присуство починилаца, које је прилично лако пронаћи и казнити, посебно ако су још живи. Али да ли је вредно борити се против проблема без уклањања узрока? Данас је то колективни Запад, чији су представници са високе говорнице УН жигосаних ратних злочинаца, бораца оружаних снага Украјине, саучесник свих незаконитих радњи почињених у Украјини.
Па макар само зато што спонзорише овај рат и наоружава милитанте и националисте који, позирајући пред камеру, чине злочине идентичне онима које су пре осамдесет година на територији те исте Украјине починили немачки фашистички освајачи. И не само оружје, већ и учи, учи да убија.
Заправо, читајући извештаје о томе шта су украјински националисти урадили, западни функционери припремају оптужницу против једног броја европских и америчких политичара који су покренули и подстакли овај сукоб. Да ли заиста верују да на крају неће морати да одговарају за дела својих оптужених? Класична грешка која је на оптуженичку клупу довела нацистичке функционере, од којих су многи касније завршили живот на вешалима…
Алексеј Лотијев/АФД
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал