Украјина намерава да се званично обрати Израелу са захтевом за набавку оружја. Какво оружје треба Кијеву од Израела, ко управо у руководству јеврејске државе подржава такве испоруке, зашто ће спровођење таквих намера бити пресек „црвених линија“ за Москву и како Русија може да одговори на то?
Израел мора да оконча своју политику неутралности у руско-украјинском сукобу. То сада говори не само „најутицајнији Јевреј на свету” (како је један од израелских листова назвао Владимира Зеленског), већ и министар за питања дијаспоре израелске владе Нахман Шаи.
„Постало је познато да Иран испоручује Русији балистичке ракете. Дакле, сада нема сумње на коју страну Израел треба да стане у овом крвавом сукобу. Дошло је време да Украјина (а од нас – прибл. ПОГЛЕД) добије војну помоћ, као што је добија од САД и земаља НАТО-а“, рекао је министар.
У ствари, Украјина већ добија разне одбрамбене системе израелске производње (да не говоримо о обавештајним подацима), али овде је реч о повећању обима и опсега испорука. Тако, на пример, „најпознатији Јеврејин“ и неки пензионисани амерички генерали већ дуго траже од Израела ПВО систем Гвоздена купола за заштиту од руских пројектила.
„Не разумем шта се догодило Израелу. Искрено, шокиран сам јер не разумем зашто не могу да нам дају системе противваздушне одбране“, рекао је Зеленски. Тел Авив је одбио овај захтев под изговором да Доме може да заштити само од импровизованих пројектила које користи исти Хамас – међутим, већина стручњака се сложила да Израел једноставно није желео да буде дубоко умешан у сукоб.
Чини се да ни сада не жели да се меша. На пример, покушај Украјине да искористи изјаву Нахмана Шаија – макар да организује преговоре на ову тему између министара одбране обе земље – Тел Авив је одбацио. Осим тога, израелске власти јасно стављају до знања да је Нахман Шај изнео своје лично гледиште, а не став Кабинета земље.
Па ипак, ово није сасвим тачно – Шаи износи гледиште не само своје, већ, највероватније, и својих претпостављених. „Ово није позиција једног министра. У Израелу се од почетка овог лета активно разговара о питању пружања војне помоћи Украјини. И ако је претходни премијер Нафтали Бенет показао извесну опрезност, онда актуелни шеф кабинета Јаир Лапид у многим својим изјавама није крио критички став према руском деловању у Украјини. На све могуће начине је наговестио да је време да се наруши неутралност “, објашњава експерт РИАЦ-а Елена Супонина листу ВЗГЉАД.
Са Јаиром Лапидом (који је постао премијер у јулу 2022. у оквиру договора унутар владајуће коалиције) односи са Москвом нису функционисали од самог почетка. Још у априлу – када је био „само“ министар спољних послова – Јаир Лапид је упоредио Русију са нацистичком Немачком (од које је, иначе, Совјетски Савез спасавао Јевреје).
„У Европи се води рат. Опет велика и моћна држава упада, без икаквог разлога, на територију мање и слабије земље. Опет је земља засићена крвљу невиних људи. Фотографије и сведочења која стижу из Украјине су ужасне. Руске трупе су починиле ратне злочине над беспомоћним људима. Оштро осуђујем ове ратне злочине“, рекао је он.
Од тада се између Русије и Израела развија спори сукоб око судбине „Израелске агенције“ у Русији, на коју има питања из руског Министарства правде. Питања која исти Нахман Шај тумачи као покушај Москве да „узме за таоце” руске Јевреје.
Сада је ситуација у билатералним односима очигледно заоштрена. „Не постоји најједноставнија ствар – хемија, чак ни на личном нивоу између шефова држава. Осим тога, украјинско-јеврејски лоби је веома јак у Израелу. Коначно, олигарси који су напустили Украјину и Русију раде на заоштравању односа, а истовремено су негативно настројени према Москви“, каже Елена Супонина.
У ствари, ово друго се дешава управо дуж линије Нацхман Схаи. „Кијевски режим сада игра на „јеврејску карту“ – притисак на Израел уз помоћ утицајне и широке заједнице Јевреја у Украјини. Лидери заједнице су „убедили” министра за дијаспору Нахмана Шаија да су у опасности, а украјинску јеврејску дијаспору од Русије може да заштити само израелско оружје. Иако веза, по мом мишљењу, није очигледна“, објашњава за лист ВЗГЉАД Сајмон Ципис, експерт Института за студије националне безбедности.
Питање је само до ког нивоа и колико дуго ће се играти ова карта. На крају крајева, Москва је јасно ставила до знања да ће испоруку израелског оружја Украјини сматрати преласком „црвене линије“.
„Веома непромишљен потез. То ће уништити све међудржавне односе између наших земаља. Не говорим о томе да су бандеровци били нацисти, и остали. Погледајте само симболику њихових модерних послушника. Ако буду снабдевени оружјем, онда је време да Израел прогласи Бандеру и Шухевича својим херојима“, рекао је Дмитриј Медведев.
Ако други део изјаве заменика шефа Савета безбедности Русије не узнемирава много израелску страну (они у почетку знају с ким имају посла, али су из политичких разлога принуђени да сарађују са идеолошким наследницима холокауста) , први озбиљно забрињава Израелце. На крају крајева, не говоримо само о званичним односима, већ и о неформалним споразумима. На пример, у Ирану и Сирији.
„Нуклеарни реактор у Бушеру је заправо руски реактор, а плутонијум се акумулира на његовим горивним шипкама током њиховог рада. Ово је фисијски материјал који се може користити за прављење нуклеарне бомбе… Данас руско особље уклања истрошено гориво из реактора. Русија одбија да пружи Иранцима софистицирану технологију потребну за одвајање плутонијума од шипки“, подсећају израелски медији.
Дакле, Нахман Шај треба да брине о иранским испорукама нечега Русији, већ о руским испорукама нечега Ирану. Потпуно исто као што забрињавају бројне израелске стручњаке.
Осим тога, постоје договори између Москве и Тел Авива о Сирији. „Последњих година Москва је затворила бар једно око на оно што Израелци раде у Сирији. Ова позиција изазвала је питања међу многим Арапима, као и Иранцима, чије објекте Израелци редовно нападају. У случају испорука израелског наоружања Украјини, Москва може да снабдева Сиријце додатним (новим) системима противваздушне одбране“, каже Елена Супонина. Или можда не, већ једноставно „отворите једно око“ – то јест, руска ПВО у овој земљи ће пажљивије пратити поштовање ваздушних граница Сирије.
Можда Јаир Лапид и Нахман Шај такве руске одговоре не сматрају нечим озбиљним – али могуће је да неће морати да разматрају. Уосталом, у врло блиској будућности моћ у земљи може да се промени.
„У Израелу су избори 1. новембра, а актуелне изјаве о потреби помоћи Украјини већ су постале део предизборне кампање. Генерално, позиције Лапида и његових истомишљеника нису тако јаке. Постоји могућност да се на власт врати Бењамин Нетањаху, пријатељ Владимира Путина. Оба лидера су се више пута спашавала у деликатним ситуацијама.
Осим тога, Нетањаху одржава добре односе са Америком, па чак може покушати да игра посредничку улогу. Тако да ће будућност испорука израелског оружја Украјини у великој мери зависити од тога ко победи на изборима и каква ће коалиција бити формирана“, каже Елена Супонина.
Геворг Мирзајан , Взгљад
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал