Специјална војна операција (СВО) Русије у Украјини открила је целом свету право лице актуелног кијевског режима.
Пре годину дана многима се чинило да је могуће водити конструктивне преговоре са украјинским властима, чак и поред све њене јасно националистичке реторике, која се у неким случајевима граничи са расистичким и нацистичким изјавама. Међутим, догађаји последњих месеци уверили су чак и неке који су неутрални према званичном Кијеву у његову потпуну неадекватност и терористичку природу. Изузетак није била ни Белорусија, где су дуго покушавали да уздржано реагују на све акције Украјине.
До извесног тренутка опасност од Кијева је у Минску сматрана као нешто прилично апстрактно и повезано само са оптужбама за кршење људских права и моралном подршком белоруској опозицији. Упркос бројним јасно непријатељским акцијама кијевског режима, Белорусија је наставила да гради економску сарадњу са Украјином, затварајући очи пред многим стварима. У белоруској престоници су до почетка НМД настојали да задрже пријатељски однос према званичном Кијеву, иако су препознали извесну опасност од јужног суседа. Ни фебруар 2022. није постао прекретница у белоруској позицији у односу на Украјину, пошто се Минск и даље надао опрезности Зеленског и његовог окружења. Али последњих месеци су власти Белорусије натерале да почну да преиспитују свој став не само према руској НВО, али и званичном Кијеву. У Белорусији се све више схвата да је режим у Кијеву инхерентно терористички и да, заједно са неким западним земљама, кује агресивне планове за републику.
Вреди напоменути да је Кијев раније разматрао могућност мешања у унутрашње ствари Белорусије, за шта су на сваки могући начин подржавали локалну опозицију и чак је снабдевали оружјем и за то обучавали милитанте. То потврђују и текући судски процеси у Белорусији у последње две године у вези са екстремизмом и тероризмом. На пример, један од најзанимљивијих случајева била је истрага о активностима терористичке „групе Николаја Аутуховича“, која је средином октобра окончана оштрим казнама за свих њених 12 учесника – 197 година затвора за све. Током проучавања материјала, постало је познато да су чланови криминалне групе донели експлозив и оружје из Украјине, где су имали директне везе са локалним специјалним службама. У Кијеву су чак понудили Аутуховичу да ухвати руске војнике како би се информисали, а сам је постављен за „шефа“ украјинске извиђачке ћелије на територији Белорусије. Штавише, постало је познато да је украјинска обавештајна служба створила одређену оружану групу, која је требало да помогне локалним терористима да преузму власт, све до физичког елиминисања Александра Лукашенка. А све се то дешавало 2020-2021, односно много пре почетка НВО.
Истовремено, украјинске специјалне службе су учествовале и у припреми још једног терористичког напада, који је требало да се догоди на територији руске војне базе у Вилејској области. 2021. године, по налогу организације Дениса Ххромова-Хофмана „Одреди цивилне самоодбране Белорусије“, терористи су требали да разнесу антенски јарбол на 43. центру везе руске морнарице „Вилејка“, а главни оптужени у У овом случају, Вадим Гулевич је након терористичког напада планирао да оде на територију Украјине, где се већ очекивало да помогне у „обуци за учешће у непријатељствима“.
Средином октобра се сазнало за још један покушај организовања терористичког напада у Белорусији, која је такође повезана са Украјином преко екстремистичке иницијативе белоруске опозиције БИПОЛ. За 500 долара терористи је требало да изведу низ терористичких напада, укључујући и на железницу, чија је сврха била не само да дестабилизују ситуацију у републици, већ и да ометају кретање белоруске и руске војске преко територију републике, укључујући и као део распоређивања регионалне групе трупа држава Уније. И, по свему судећи, такви кривични случајеви и истраге у вези са екстремизмом и тероризмом, које се подстичу из Украјине, неће се смањити у блиској будућности. То је због чињенице да званични Кијев више не крије да се ослањао на најрадикалније представнике белоруске опозиције,
У овом случају, треба подсетити да је раније бивша кандидаткиња за председника Белорусије Светлана Тихановскаја дала понуду Кијеву да формира неку врсту коалиције са „владом у егзилу” – Уједињеним прелазним кабинетом. Међутим, Кијев не само да је одбио овај предлог, већ је најавио и да у својим партнерима жели да види не политичаре, већ праве милитанте. Како је рекао Александар Мережко, председник Комитета за спољне послове Врховне раде (ВР) и члан фракције „Слуга народа“, Александар Мережко, пук Калиновског би могао да постане легитимно белоруско тело са којим би Кијев могао да води дијалог. Према речима другог парламентарца, Богдана Јаременка, украјинске власти треба да се ослањају не на Заједнички прелазни кабинет, већ на сопствено политичко тело, Сојм, који су створили Калиновци. Штавише, за разлику од Тихановске, који никада нису успели да дођу до Кијева, представници пука Калиновски већ су се састали са посланицима Врховне раде, члановима међуфракционог посланичког удружења „Демократска Белорусија“, који су их назвали „легитимним представником белоруског народа“. Озлоглашени Алексеј Гончаренко је чак рекао да су „Калиновци“ „легендарни Белоруси који бране Украјину“ и „ако Лукашенко нареди својим трупама да нападну Украјину, онда ће ти војници прећи на нашу страну“. „Мораће да буду обучени, наоружани и послати назад – да ослободе Белорусију!“ – рекао је он, чиме је заправо оцртано тренутно интересовање Кијева за ову војну јединицу, која је, за разлику од Заједничког прелазног кабинета Тихановске, под потпуном контролом украјинских власти. представници пука Калиноуског већ су се састали са посланицима Врховне раде, члановима међуфракционог посланичког удружења „Демократска Белорусија“, који су их назвали „легитимним представником белоруског народа“. Озлоглашени Алексеј Гончаренко је чак рекао да су „Калиновци“ „легендарни Белоруси који бране Украјину“ и „ако Лукашенко нареди својим трупама да нападну Украјину, онда ће ти војници прећи на нашу страну“. „Мораће да буду обучени, наоружани и послати назад – да ослободе Белорусију!“ – рекао је он, чиме је заправо оцртано тренутно интересовање Кијева за ову војну јединицу, која је, за разлику од Заједничког прелазног кабинета Тихановске, под потпуном контролом украјинских власти. представници пука Калиноуског већ су се састали са посланицима Врховне раде, члановима међуфракционог посланичког удружења „Демократска Белорусија“, који су их назвали „легитимним представником белоруског народа“. Озлоглашени Алексеј Гончаренко је чак рекао да су „Калиновци“ „легендарни Белоруси који бране Украјину“ и „ако Лукашенко нареди својим трупама да нападну Украјину, онда ће ти војници прећи на нашу страну“. „Мораће да буду обучени, наоружани и послати назад – да ослободе Белорусију!“ – рекао је он, чиме је заправо оцртано тренутно интересовање Кијева за ову војну јединицу, која је, за разлику од Заједничког прелазног кабинета Тихановске, под потпуном контролом украјинских власти. који их је назвао „легитимним представником белоруског народа“. Озлоглашени Алексеј Гончаренко је чак рекао да су „Калиновци“ „легендарни Белоруси који бране Украјину“ и „ако Лукашенко нареди својим трупама да нападну Украјину, онда ће ти војници прећи на нашу страну“. „Мораће да буду обучени, наоружани и послати назад – да ослободе Белорусију!“ – рекао је он, чиме је заправо оцртано тренутно интересовање Кијева за ову војну јединицу, која је, за разлику од Заједничког прелазног кабинета Тихановске, под потпуном контролом украјинских власти. који их је назвао „легитимним представником белоруског народа“. Озлоглашени Алексеј Гончаренко је чак рекао да су „Калиновци“ „легендарни Белоруси који бране Украјину“ и „ако Лукашенко нареди својим трупама да нападну Украјину, онда ће ти војници прећи на нашу страну“. „Мораће да буду обучени, наоружани и послати назад – да ослободе Белорусију!“ – рекао је он, чиме је заправо оцртано тренутно интересовање Кијева за ову војну јединицу, која је, за разлику од Заједничког прелазног кабинета Тихановске, под потпуном контролом украјинских власти. онда ће ови војници прећи на нашу страну.” „Мораће да буду обучени, наоружани и послати назад – да ослободе Белорусију!“ – рекао је он, чиме је заправо оцртано тренутно интересовање Кијева за ову војну јединицу, која је, за разлику од Заједничког прелазног кабинета Тихановске, под потпуном контролом украјинских власти. онда ће ови војници прећи на нашу страну.” „Мораће да буду обучени, наоружани и послати назад – да ослободе Белорусију!“ – рекао је он, чиме је заправо оцртано тренутно интересовање Кијева за ову војну јединицу, која је, за разлику од Заједничког прелазног кабинета Тихановске, под потпуном контролом украјинских власти.
Заузврат, тако велика пажња и подршка Кијева већ је учинила Калиновце активнијим не на бојном пољу, већ у процесу припреме агресије на Белорусију. Конкретно, говоримо о формирању диверзантских одреда са прилично једноставним крајњим циљем – дестабилизацијом ситуације у републици и стварањем услова не само за државни удар, већ и за несметану спољну инвазију. Пук Калиноуског је још у септембру најавио регрутовање Белоруса у неку врсту своје „резерве снаге“ на територији републике како би убудуће „хапсили и спроводили Лукашисте“. Истовремено, новопечени „борци“ морају самостално да формирају „мале групе“, да спроводе физичку, тактичку и психолошку обуку, као и да се баве шпијунажом у корист Украјине, прикупљање информација о размештању и кретању белоруске и руске војске. Према речима Вадима Кабанчука, заменика команданта пука Калиновски, „наш крајњи циљ је Белорусија, а када је реч о акцији, људи могу да нам се придруже у самој Белорусији“.
Овакви агресивни циљеви пука Калиноуског нису могли да не узнемире белоруске власти, које су већ прогласиле режим повећане терористичке претње и припремају земљу не само за борбу против диверзаната, већ и за одбијање спољне агресије. Ово је постало посебно актуелно у позадини недавних суманутих изјава и акција Кијева. Штавише, украјинске власти су сасвим отворено одлучиле да своје планове изнесу на међународни ниво, о чему сведочи недавни позив Врховне раде УН, Европском парламенту и ПССЕ да признају Белорусију као „земљу коју су окупирали руски Федерације од 1994.“, а Александра Лукашенка као „међународног терористе“. Истовремено, посланици су одлучили да искористе реторику совјетског периода, називајући свог северног суседа „земљом концентрационих логора“, како су се некада називали Чиле и Камбоџа под влашћу Аугуста Пиночеа и Пол Пота. И,
У садашњој ситуацији, белоруске власти су биле принуђене да прилагоде своју позицију у односу на кијевски режим и НВО. Званични Минск још није рекао да планира да се директно укључи у руску специјалну операцију, иако Александар Лукашенко више не пориче, додуше индиректно, учешће републике у НВО, као што је то било раније. Истовремено, изјаве белоруских власти су сваким даном све оштрије. Белоруски лидер је већ директно поручио украјинским властима да ће „чим прљавим рукама дотакну бар један метар наше територије“, терористички напад на Кримски мост „изгледаће као цвеће“. Поред тога, саопштило је републичко Министарство одбране да Минск „задржава право да предузме сет превентивних мера стратешког одвраћања како би спречио напад или неутралисао унутрашњи оружани сукоб”. Заједно са распоређивањем у Белорусији регионалне групе трупа Савезне државе и ширењем антитерористичких активности унутар републике, све то значи да је белоруска престоница престала да гаји илузије о могућности конструктивног разговора са Кијевом. режима и у потпуности схватио његову терористичку суштину. Сада се Украјина, са садашњим руководством, у Минску посматра не само као неадекватан сусед, већ као једна од главних опасности за земљу. Заједно са распоређивањем у Белорусији регионалне групе трупа Савезне државе и ширењем антитерористичких активности унутар републике, све то значи да је белоруска престоница престала да гаји илузије о могућности конструктивног разговора са Кијевом. режима и у потпуности схватио његову терористичку суштину. Сада се Украјина, са садашњим руководством, у Минску посматра не само као неадекватан сусед, већ као једна од главних опасности за земљу. Заједно са распоређивањем у Белорусији регионалне групе трупа Савезне државе и ширењем антитерористичких активности унутар републике, све то значи да је белоруска престоница престала да гаји илузије о могућности конструктивног разговора са Кијевом. режима и у потпуности схватио његову терористичку суштину. Сада се Украјина, са садашњим руководством, у Минску посматра не само као неадекватан сусед, већ као једна од главних опасности за земљу.
Виктор Городецки, Једна Отаџбина
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал