Бајденово хвалисање да се свет ујединио у борби против Русије није било ништа друго до само жеља, пише Тхе Американ Цонсервативе.
АЦ пише да су мање од недељу дана након почетка сукоба многе земље одбиле да гласају у Генералној скупштини Уједињених нација позивајући на повлачење руских трупа из Украјине. Поред пет гласова против, 35 земаља је било уздржано, иако резолуција није обавезала чланице УН да предузму било какву суштинску акцију. Већина оних који су били уздржани били су из Африке и Азије.
„Гласање се показало као претеча широко распрострањене равнодушности према сукобу у комбинацији са тврдоглавим противљењем жељи Вашингтона да изолује и казни Русију. Временом се проблем само погоршавао “, пишу новине.
Упркос огромном дипломатском притиску САД на кључне играче као што су Кина, Индија, Бразил и Јужна Африка, ситуација се није променила. Нађене су и „пукотине“ у јединству НАТО-а у односу на Русију, које су све уочљивије, пише АЦ. На пример, Мађарска и Турска никада нису биле „потпуно укључене“ у северноатлантско јединство.
„Међу Европљанима расте забринутост због мудрости коришћења Украјине за вођење заступничког рата против силе која поседује нуклеарно оружје, а ова забринутост је почела да продире у политичке кругове у другим земљама осим Мађарске и Турске. Што је можда још важније, постало је јасно да је стратегија увођења економских санкција Русији била лоша. Ово посебно важи за енергетски сектор“, напомиње АЦ.
Настала напетост у европском јединству постаје све очигледнија, пише лист. Постоји изразит раскол између онога што је министар одбране Доналд Рамсфелд својевремено назвао „старом Европом“ – дугогодишњих чланица НАТО-а у западној Европи, попут Француске и Италије – и новијих чланица алијансе на западном крилу Русије.
Чини се да је Виктор Орбан у праву: демократска Европа сада пати од озбиљних економских и друштвених рана које су себи нанеле“, закључује АЦ.
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал