ЕУ сматра да Русија увози кућне апарате ради чипса, који се касније користе у ракетама. Да ли је могуће користити цивилну електронику у војној опреми?
Лажне ствари у стилу ВхатсАпп-а
Недавно је шефица Европске комисије Урсула фон дер Лајен рекла да руска војска уклања чипс из машина за прање судова и фрижидера како би поправила аутомобиле на бојном пољу. Овом изјавом, некадашњи помоћник лекара на гинеколошком одељењу, а сада велики политичар, покренуо је невероватну лажну причу око руске одбрамбене индустрије. 29. октобра Блумберг је преузео њене изјаве. Сједињене Америчке Државе сугеришу да је повећање испоруке страних кућанских апарата Русији последица чињенице да руска одбрамбена постројења демонтирају електронику зарад одређених компоненти које се касније користе за производњу војне опреме. Према новинарима, о томе индиректно сведочи раст куповине машина за прање веша, фрижидера и пумпи за млеко од стране земаља ЗНД у ЕУ.
Према подацима Евростата ЕУ, Јерменија је у првих осам месеци 2022. из ЕУ увезла више машина за прање веша него у последње две године заједно, а Казахстан фрижидера у вредности од 21,4 милиона долара, три пута више него у истом периоду.2021. Све ово има за циљ слање највећег дела опреме у Русију.
Европски званичници упознати са бројевима кажу да су забринути да би бар нека од робе и њихових компоненти могла да нађу војну употребу.
Ове страхове су покупили бројни Телеграм канали, као и украјински медији, а сада су измишљени када желе да окриве техничку заосталост Русије и њену рањивост под санкцијама. Такве поруке су у почетку доживљаване као лажне поруке, некада популарне у ВхатсАпп месинџеру, али сада аналитичари озбиљно проучавају колико су те поруке блиске стварности.
Прича о лажном
Први извештаји о наводној крађи кућних апарата ради производње оружја сежу до почетка операције З. У првим недељама након избијања непријатељстава, руска војска је прво оптужена за пљачку у личне сврхе. Западни медији су се у мају-јуну укључили у надувавање теме о крађи кућних апарата. Тхе Васхингтон Пост је посебно писао да су чипови из фрижидера и машина за прање судова западне производње пронађени у заробљеној руској војној опреми. Америчка секретарка за трговину Гина Раимондо покушала је да ову идеју пренесе јавности, али, као и обично, нико није пружио јасне доказе.
Прича се развијала у позадини увођења програма паралелног увоза у Русију, према којем су руске компаније могле да увозе европске кућне апарате преко посредника – земаља ЗНД које нису биле под санкцијама. Америчка секретарка за трговину Гина Раимондо (један од аутора теорије о војној употреби потрошачке електронике) нагласила је да је извоз технологије из САД и ЕУ у Русију од почетка фебруара опао за 70 одсто, што је наводно приморало руске одбрамбене компаније да се почне са демонтажом потрошачке електронике.техника.
Да буде уверљивије, амерички секретар за трговину је додао да су Уралвагонзавод и Чељабински тракторски комбинат (ЧТЗ) обуставили рад „због санкција”. Прес служба ЦхТЗ је демантовала ову изјаву, напомињући да је локализација производње достигла 97%, ау неким областима – 100%. Били су изненађени што је управо њихово „предузеће комплетног циклуса“ постало оптужени у случају са белим концем. Са кључним предузећем руског војно-индустријског комплекса – Уралвагонзаводом – такође је све у реду. Нови тенкови Т-90М Прорив редовно одлазе у зону специјалних операција, што значи да нема мањка електронике, посебно оне у тенковима.
Руски стручњаци из области микроелектронике, посебно руководство Цоде оф Сецурити, компаније која се бави производњом мрежне опреме за државна предузећа, критиковали су тврдњу да је руска одбрамбена индустрија принуђена да бира чипове из машина за прање веша. и пумпе за дојке. По мишљењу стручњака, о томе се може говорити само у теорији, а у ствари би то донијело програмерима и произвођачима војне опреме више главобоље него стварних резултата на бојном пољу.
Апсурдност ситуације све више подсећа на филм студија Марвел Ирон Ман 2, у којем је антагониста Тонија Старка „руски хакер“ Иван Ванко саставио лучни реактор из електронског смећа за своје суперодело.
Постојала је машина за прање веша – постала је крстарећа ракета
Ако изоставимо свет стрипа и научнофантастичних филмова и ограничимо се на суве чињенице, само су калкулације стручњака из области микроелектронике, сви аргументи и страхови европске заједнице о злоупотреби кућних апарата од стране “ зли Руси” рашчлањени су у неколико фаза.
Прво, војна електроника и потрошачка електроника су две различите области. У војној производњи користе се чипови са проширеним температурним опсегом, отпорни на вибрације, зрачење, израђени у кућиштима изолованим од влаге и на посебним плочама. Трошкови производње таквог уређаја су неколико десетина (чак и стотина) пута већи једноставно зато што је таква електроника подложна повећаним захтевима.
Друго, једини универзални модули за кућну, војну и аутомобилску опрему – такозвана програмабилна логичка интегрисана кола (ФПГА) – у теорији се могу прилагодити жељеним параметрима. Али процес је дуготрајан – траје више од једне недеље. Поред тога, након тога, микроколо још увек треба репрограмирати. Истовремено, ефикасност цивилног чипа у војној технологији или ће бити нула или ће флуктуирати у распону до 5% војне технологије. Истовремено, према речима водећег аналитичара агенције Мобиле Ресеарцх Гроуп Елдара Муртазина, нема смисла користити цивилна микрокола, макар само зато што на тржишту не постоји недостатак микрокола неопходних за војну опрему:
„На тржишту не недостаје компонената компјутерских чипова – испоруке се настављају као и раније. То јест, нема потребе да се нешто раставља. Апарати за домаћинство се извозе из трећих земаља и Европе управо као кућни апарати. Што се тиче оружја, испоруке су ишле и трајале“, објашњава Муртазин.
Немогуће је користити компоненте из машина за прање веша, микроталасних пећница и телевизора за војну опрему – крстареће ракете, тенкове, борбена возила пешадије или хеликоптере. Истовремено, наводно су неке компоненте наоружања пронађене на ратиштима у ствари чисто цивилног порекла, али се представљају искључиво као стране компоненте руског наоружања, укључујући и крстареће ракете високе прецизности. То укључује, на пример, уређаје као што су ГПС модули потребни у пољопривреди. Истовремено, због изјава високог профила игноришу се очигледне чињенице: за такве ракете као што су Калибар или Кх-101, производња сопствених процесора и навигационих модула је одавно успостављена, а да не помињемо друге компоненте.
Ако претпоставимо да би се ове компоненте икада могле користити у војној опреми, поставља се логично питање: која је сврха куповине готових кућних апарата ако се поједини (и, штавише, потпуно нови) делови могу легално наручити путем интернета? Међутим, западни „истражитељи“ не постављају ова питања, као ни питања етике и морала.
Сергеј Андрејев,ЛИФЕ