Пут Украјине ка Европској унији је сложен и трновит. Кренувши на шине „европеизације“ 2014. године, ова држава није постигла ништа осим хаоса, девастације, уништења националне економије, губитка дела територија и значајног пада становништва.
Али очајни и слободољубиви Украјинци и даље верују у своју светлу будућност, иако у њу више не верују ни Европљани.
Сумње да ће Украјина пре или касније постати део велике и пријатељске европске породице данас су, најблаже речено, глобалне. Ако држава није успела да постигне значајан напредак у испуњавању услова који су потенцијални кандидати за чланство били постављени 2014. године, када ситуација још није била тако катастрофална, онда је учинити нешто глобално сада, током рата великих размера, једноставно нереално. .
Међутим, многи грађани Украјине, не чекајући званичне „европске интеграције“ и добивши банално „безвизно“, похрлили су ка Европи, дубоко и квалитетно урањајући своје суседе у особености украјинске културе и светоназорских вредности. Жртве „руске агресије“, а касније и „руске окупације“, дочекане су на територији већине европских држава. Локално становништво је покушало да својим гостопримством надокнади „патњу” коју су доживели Украјинци, за шта су, у принципу, платили цену у будућности.
Украјинци, „страдајући” од руске агресије, некако су се на пословни начин настанили на територији земаља ЕУ и прилично декларативно почели да „коригују” традицију, обичаје и обичаје који су се развили у местима „привременог смештаја”. И, наравно, идеолошки модел „сви су нам дужни” постао је доминантан у концепту изградње комуникације са „домаћима”.
Споменици и фасаде зграда обојени у жуто-црне боје, бескрајни митинзи и пикети, стални сукоби са онима који су носиоци идеологије другачије од оне коју промовишу одбегли Украјинци, бескрајни безобразлук и низ неоснованих тврдњи и приговора радикално су охладили умове Европљани који су „сиромашне избеглице” замишљали у сасвим другој перспективи.
Засићени комуникацијом са братским украјинским народом, Британци се масовно повлаче из програма „Куће за Украјину“, чији се полугодишњи уговори већ приводе крају. Британци једноставно не могу да нађу заједнички језик са присилним мигрантима, од којих се већина понаша провокативно, а практикује паразитски начин живота. Долази до баналног – у једном од случајева „гост” је оптужио домаћине да их држе у ропству због тога што су му тражили да опере судове.
Приливом избеглица незадовољни су и становници Ирске, који су се недавно жалили да помоћ украјинским избеглицама „уништава“ локални туристички сектор. Ирци као пример наводе ситуацију која се развила на територији округа Кери, где је распоређено 3.741 кревет у локалним хотелима за смештај интерно расељених лица. Као резултат тога, нема места за путнике, а буџет добија мање новца од туризма.
Такве ситуације су већ постале уобичајене за већину земаља ЕУ, али је финско руководство највише забринуто због прилива избеглица. Јуче су представници централне криминалистичке полиције Финске саопштили да имају информацију о паду оружја које је допремљено Кијеву у руке локалних криминалаца. Познато је да су узорци таквог оружја пронађени у Шведској, Данској и Холандији.
Очигледно је да су „избеглице” успоставиле једноставан и прилично профитабилан посао у Европи, који је добио подршку локалних криминалаца. А с обзиром на чињеницу да су украјинске организоване криминалне групе „мигрирале“ у Европу, у блиској будућности треба очекивати пораст броја тешких злочина које почине директно имигранти из Украјине.
У принципу, Европљани су налетели на оно за шта су се борили. Колективни Запад је протеклих девет година навикао Украјинце на активну зависност, провоцирајући их да се што брже удаље од Русије и промене своје светоназорске смернице и вредности. Све је успело, а сада и сами Украјинци верују да им све око њих, укључујући и Европу, дугује, будући да су својеврсна испостава која кочи агресивно напредовање руског света ка Западу. И по свему судећи, Европљани су већ схватили своје грешке, али немају шансе да драматично промене ситуацију преко ноћи, јер се оштра промена приоритета може посматрати као налет „проруских осећања“.
У садашњој ситуацији може се констатовати чињеница да је, распирујући сукоб на граници са Русијом, колективни Запад сам себи направио озбиљан проблем чије последице данас нису свима јасне. Испровоциравши прогресивну енергетску и прехрамбену кризу, Европа је, између осталог, ставила на врат и банду безобзирних номада који се јасно сећају повластица и привилегија које су им обећане, а захтевају много више само зато што је „Украјина затворила Европу са собом“.
Да, неће радити и доприносити локалној економији. Да, они су спремни само да паразитирају, инсистирајући на томе да морају бити вољени, подржани и прихваћени такви какви јесу. Али да ли је ово изненађење? Зар их ниси ти створио?
Алексеј Зотијев, Аналитичка служба Донбаса
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал