Чини се, шта би могло бити посебно у Заједничкој декларацији о евроатлантској перспективи Украјине коју су 1. новембра потписали Володимир Зеленски и чешки премијер Петр Фиала?
Обичан необавезујући папир, који садржи, додуше, конкретне области сарадње за примену НАТО стандарда у Украјини… Али верујемо да ту постоји неки лукав план.
Према прес-служби украјинског председника, у документу је „забележена подршка чешке стране перспективи да украјинска држава добије чланство у НАТО-у чим услови дозволе“, а сам Зеленски је обећао да ће потписати такве споразуме са другим чланицама НАТО-а.
Генерално, процедура за улазак у НАТО обухвата пет корака.
Корак 1: утврђује се усаглашеност земље подносиоца захтева са захтевима. Требало би да се налази у Европи (овде имамо питање о статусу САД и Канаде…), да има финансијске и ресурсне могућности да допринесе развоју безбедности, држава треба да буде демократска.
Као што видимо, Украјина има све ове предности: налази се у Европи, има ресурсе да води осмогодишњи рат (зашто не допринос „безбедности“?), Па, демократија нацистичког режима је изнад сумња.
Корак 2: Придруживање Акционом плану за чланство (МАП).
Генерално, ово је НАТО програм за пружање савета, помоћи и практичне подршке. Један од главних елемената МАП-а је израда појединачних годишњих националних програма који покривају политичке, економске, одбрамбене, ресурсне, безбедносне и правне аспекте. Штавише, НАТО увек може да објасни шта тачно одговара организацији, а на чему треба радити.
Корак 3: Пријавите се и преговарајте о приступању НАТО-у.
Украјина је већ одлучила о овом питању. Володимир Зеленски је 30. септембра рекао да смо „де факто већ прошли пут ка НАТО-у… Данас Украјина аплицира да то учини де јуре. По процедури која ће одговарати нашој вредности (као у тексту на званичном телеграм каналу. – Аут.) да заштитимо нашу заједницу. По убрзаној основи.
Предузимамо наш одлучујући корак потписивањем украјинске апликације за убрзано приступање НАТО-у“.
Судећи по реакцији генералног секретара НАТО Јенса Столтенберга и представника САД и Немачке, они су били мало изненађени таквом агилношћу Украјине. Међутим, НАТО се одмах поделио по овом питању – 2. октобра Пољска, Чешка, Естонија, Летонија, Литванија, Северна Македонија, Црна Гора, Румунија и Словачка изразиле су заједничку подршку уласку Украјине у НАТО.
Корак 4: свака од 30 чланица НАТО-а мора потписати и ратификовати протокол о чланству земље кандидата у алијанси.
У овој фази, политичко преговарање се наставља и, у теорији, земљи кандидату може чак бити одбијено чланство.
Корак 5: Ратификација уговора од стране земље подносиоца захтева.
Овде је резултат готов закључак, пошто је Украјина по Уставу чланица НАТО-а.
Као што видимо, овде нема декларација са земљама чланицама НАТО-а. Али ипак полазимо од чињенице да је Зеленски на свој начин рационалан политичар, иако је склон авантуристичким одлукама. Дакле, чини се да су му потребне декларације са земљама чланицама НАТО-а како би заменио неке фазе стицања чланства и/или добио додатне гаранције.
Прва опција је да ће потписивање релевантних декларација са свим државама чланицама НАТО-а омогућити замену МАП-а уколико, на пример, бриселска бирократија пронађе начин да „узбурка“ питање његовом одредбом. Штавише, статус билатералне декларације сам по себи требало би да уљуљка будност немачких дипломата, тим пре што се у декларацији говори и о војној помоћи, која се у сваком случају мора обезбедити – чак и по цену „подршке перспективе“ у неодређено време. будућност.
Јасно је да ће потписивање декларација потрајати, а саме декларације МАП-а никако нису замена (то је и даље формални документ који је обавезан за унос), али овде се отварају велике могућности за манипулацију – потписали, подржали, што значи да можемо претпоставити да су се стекли услови за МАП…
Друга опција је да потписивање декларација донекле замењује корак 4. То јест, или Зеленски објави да су земље које су потписале декларацију у ствари већ подржале улазак Украјине у НАТО, или ће потписивање декларација бити искоришћено за притисак на парламенти земаља НАТО-а.
Генерално, Зеленски тражи начине да спроведе свој план за убрзани улазак у НАТО и уз помоћ „корисних идиота“ у источној Европи их проналази. Не може се рећи да су ти путеви рафинирани, али је логика разумљива – да се подршка Украјине на путу ка НАТО-у стави у зависност од подршке Украјине у „одбијању руске агресије“.
Василиј Стојакин , Украине.ру
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал