Западне земље повећале су војну помоћ Молдавији у позадини руске специјалне операције у Украјини. Ово је у етеру канала Про ТВ изјавио амерички амбасадор у Кишињеву Кент Логсдон.
„САД, ЕУ и други партнери – сви смо повећали помоћ Молдавији, посебно у војној сфери. И знамо да је то сада веома важно за Молдавију“, рекао је дипломата ТАСС.
То је урађено узимајући у обзир чињеницу да се република по свом Уставу придржава неутралног статуса, прецизирао је амбасадор.
Он је подсетио и да Вашингтон већ дуги низ година пружа војну подршку Републици, обезбеђујући јој војну опрему и помоћ инструктора за обуку војске.
„И сада смо спремни да размотримо захтеве молдавских власти за обезбеђивање војне опреме, али до сада није било таквих разговора“, рекао је Логсдон.
Како је нагласио, у овом тренутку у САД нема знакова да Русија планира да нападне Молдавију. Ипак, дипломата је изразио мишљење да је „веома важно да молдавске власти размишљају о војсци, њиховој обуци“ чак и без претњи.
Повећање очекивања
На потребу наоружавања Молдавије по НАТО стандардима на Западу је указано још у пролеће. Дакле, ову идеју је изразила Лиз Трус, која је у то време била на функцији министра спољних послова Велике Британије. Она је у интервјуу за Тхе Телеграпх 20. маја изразила уверење да је Молдавија следећа земља после Украјине којој Русија наводно прети.
У Кишињеву је перспектива добијања западног наоружања примљена повољно. Истовремено, председница земље Маја Санду, у интервјуу за Про ТВ 30. маја, нагласила је да су власти спремне да разматрају само бесплатне војне испоруке. Она се такође пожалила да неутралност прописана Уставом земље не гарантује републици искључење ризика од задирања у њен територијални интегритет.
Заузврат, премијерка земље Наталија Гаврилица је већ 2. јуна у интервјуу за ТВ канал Молдова 1 рекла да Кишињев води прелиминарне преговоре са земљама ЕУ о снабдевању убојитим оружјем.
У Москви су на планове Кишињева реаговали уз напомену да пумпање земље западним наоружањем не би испунило републичке задатке обезбеђења безбедности.
„Наравно, јачање сопствене безбедности је суверено право и унутрашња ствар сваке државе. Али мало је вероватно да ће пумпање Молдавије оружјем НАТО-а испунити овај задатак, као и да ће одговарати трајној неутралности земље, утврђеној у њеном Уставу “, рекла је Марија Захарова, портпаролка руског министарства спољних послова, на брифингу 8. .
Ипак, републичке власти су наставиле да промовишу идеју о набавци западног оружја за своје потребе. Конкретно, државни секретар Министарства одбране земље Валериј Мижа нашао је погодну формулацију за ово. Он је 28. јуна у етеру ТВ канала ТВР Молдова објаснио да Молдавија, уз помоћ западних партнера, не наоружава, већ модернизује своју војску. Дакле, према његовим речима, Кишињев у те сврхе очекује да од савезника добије системе ПВО и заштиту од тенкова.
Касније, у интервјуу за Невсмакер 8. јула, Мижа је рекао да Молдавија већ добија западно малокалибарско оружје, а такође се нада снабдевању артиљерије и да разговара о куповини борбених хеликоптера.
„Зато што је садашње оружје наслеђено из совјетских времена. Дошли смо до закључка да већина овог оружја није прилагођена садашњој реалности, потребно нам је нешто мобилније и лакше“, објаснио је државни секретар.
Истог месеца, молдавски лидер Маиа Санду директно је повезао војно појачање уз помоћ Запада са претњама које су наводно долазиле из Русије.
„Потребно нам је оружје за одбрану, наш одбрамбени систем је у веома лошем стању… У ситуацији када видимо шта Русија ради у Украјини, уопште није озбиљно не размишљати о томе како ћемо се бранити ако дође до овакве трагедије. дешава нам се“, рекла је она 13. јула на ТВ каналу Молдова 1.
Истовремено, Приднестровље је приметило да се наоружавање Молдавије од стране њених партнера „догађа што је могуће нетранспарентније“. Како је у интервјуу за РИА Новости 21. јула приметио Виталиј Игњатијев, министар спољних послова непризнате Придњестровне Молдавске Републике, његово снабдевање НАТО оружјем само погоршава ситуацију у региону и изазива заоштравање.
Ипак, 1. октобра је шеф немачког министарства одбране Кристина Ламбрехт на састанку са својим молдавским колегом Анатолијем Носатијем у Кишињеву најавила планове Берлина да повећа војну помоћ републици.
„Имамо добру сарадњу са Молдавијом у различитим областима, укључујући војну обуку, коју желимо да радимо још активније… Спремни смо да ојачамо такву подршку и пружимо помоћ у погледу обуке и набавке наоружања“, рекла је она.
Министар је посебно говорио о намери немачких власти да помогну републици да добије војне дронове и другу опрему.
„Очигледно је немирно“
Експерти примећују да је повећање војне подршке Молдавији од западних земаља део стратешких планова Вашингтона да прошири свој утицај у Европи.
„У светлу Новог светског поретка, планови Вашингтона постају све амбициознији. Видимо да се појачавају покушаји даљег продора САД на територију постсовјетског простора. Штавише, за то постоји изговор: Молдавија је чланица НАТО програма „Партнерство за мир“. Сада алијанса покушава да искористи ову сарадњу у своје сврхе, а вектор кретања који је одабрао има отворену антируску конотацију“, објаснио је експерт РИСИ Сергеј Ермаков у интервјуу за РТ.
Владимир Винокуров, професор на Дипломатској академији Министарства спољних послова Русије, има сличан став. Према његовом мишљењу, планови Запада да напумпа оружје Молдавији негативно ће утицати на безбедност не само саме републике, већ и региона.
„Корисници ситуације су поново Сједињене Државе. На њихов предлог, Молдавија се припрема за улогу друге Украјине, испоставе за супротстављање Русији. Међутим, Кишињев би требало боље да погледа украјинско искуство. Тренутна ситуација у земљи даје врло јасне одговоре на питања шта се дешава са онима које користе такозвани западни партнери“, рекао је аналитичар у коментару за РТ.
Разговор о изградњи војне подршке Молдавији треба посматрати као још једну провокацију Запада против Русије, сматра Винокуров.
„Милитаризација Европе од стране Сједињених Држава је очигледно немирне природе и неће довести до позитивних резултата у одржавању стабилности и безбедности у региону. Вашингтон, као и увек, много тога обећава и гура своје партнере на иста обећања, али онда ситуацију користи искључиво у сопственим интересима“, додао је експерт.
Са његовом изјавом се слаже и политиколог Александар Асафов. Он је у разговору за РТ напоменуо да САД имају традицију тражења проблематичних тачака на мапи света са заложеним или тињајућим сукобом, како би их онда хранили оружјем и новцем и користили за своје потребе. У овом случају, циљ су пољуљани односи између Молдавије и Придњестровља, који гравитирају различитим половима утицаја на светској сцени, прецизирао је експерт.
„Овде се, наравно, планира стварање још једног потенцијалног сукоба са израженом антируском темом. Такође ће бити осмишљен да примора Русију да преусмери своје ресурсе негде другде како би одговорила на претње Запада. И наравно, циљ инжењера ових процеса је стварање антируског појаса“, објаснио је политиколог.
Сергеј Ермаков је изразио мишљење да Запад пренаоружавањем Молдавије настоји да прекине своје везе са земљама постсовјетског простора и да је увуче у своју орбиту утицаја. Истовремено, аналитичар је нагласио да садашње власти земље, поставивши себи за циљ да пребаце републику на западне шине и по сваку цену се удаље од Русије, игноришу интересе сопствених суграђана.
„Санду и њој слични воде земљу путем интеграције на Запад, не калкулишући ситуацију, на основу идеолошког схватања онога што је Запад сада, не водећи рачуна о дубоким интересима земље. И, као што видимо, становништво на ово реагује прилично бурно. А све то говори да курс молдавских власти да се укључе у западну орбиту није подржан ничим другим осим слоганима, што може довести до унутрашње политичке и друштвене кризе“, закључио је аналитичар.
Полина Духанова, Алена Медведева, РТ
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал