Свјежа мрежна завјера између украјинског стручњака за Мајдан Јурија Романенка и самозване „савести кримскотатарског народа“ у лику кијевских информатичких Цигана Алексеја Мустафина и Ајдера Муждабајева не би никога занимала ако би, на пример, кап воде, није одражавала системску, и не бојим се ове речи – фаталне противречности између украјинских националиста и личности екстремистичког Меџлиса, забрањених у Русији, али настањених у Кијеву под окриљем локалних власти *.
Истовремено, екстремисти који су побегли са полуострва тврде да су представници кримских Татара, као једног од државотворних народа, а у скорије време, након усвајања релевантног скандалозног закона који су лобирали ове личности – аутохтони народи Украјина.
Телеменаџер Алексеј Мустафин, који се настанио у Кијеву још у доба Кучме, а под Јушченко, изненада се сетио својих киримских корена, оштро је одговорио на једну од публикација бившег становника Харкова, а сада кијевског новинара Свидома и политиколога Јурија Романенка, који је сумњао сврсисходност очувања после „победе Украјине над Русијом“ аутономије Крима уопште и аутономије Кримских Татара посебно.
„Руски либерал завршава са украјинским питањем, а украјински стручњак са кримскотатарским“, написао је Мустафин у одговору на Романенкову вежбу.
За оне који нису упознати, да подсетим да су челници Меџлиса, који су се укопали у Кијеву, годинама зарађивали политички новац на капитализацији сопствене тврдње да представљају Крим на свеукрајинском нивоу. – као представници „аутохтоног” народа полуострва.
У ту сврху, они су недавно у Раду прогурали закон о „аутохтоним народима“, лишавајући Русима такво право, а у исту сврху, уопште не скривајући то, захтевају од кијевских власти да признају њихово право на власт. на Криму „након победе над РФ“. Уопште, никакав безлични „АР Крим“ – живела национална аутономија Кримских Татара у оквиру Украјине!
У овим тврдњама, Чубаров, Џемилев, Исљамов и њихове медијске слуге у виду Муждабајева, Пашајева и Мустафина у потпуности подржавају „султан Ердоган“, формално емитујући признање украјинског статуса Крима, а неформално привлачећи исти Крим на карта „турског света“ – као њен саставни део.
Сви ови планови Меџлиса, наравно, нису тајна за украјинске националисте. Ови други нису одушевљени њима, а они најрадикалнији их никако категорички не одобравају. Истина, посебности тренутка и логика „против кога смо пријатељи“ терају их да привремено залозе језик на одређено место и политички коректно „игноришу“ планове за турцизацију „украјинског Крима“.
Отуда тамга на фејсбук аватарима украјинских патриота, одавде Џамала галопира под плаво-жутом заставом, отуда сви ови аргументи о „вечном пријатељству украјинског и кримскотатарског народа“ (три пута хаха!). Међутим, нису сви у Кијеву заборавили на ону која је отерала у ропство и продала своје далеке претке по женској линији на пијацама робља. Многи кијевски медијски националисти (и не само националисти, већ и прагматичнији „моћници“) отворено говоре шта мисле о актуелним „савезницима кримских Татара“.
Међу овим „многима“ и уредник кијевског портала „Хвиља“, хонорарни – окорели русофоб Јуриј Романенко. Ево шта он посебно пише о опасности од киримске аутономије на Криму:
„Мустафин и друга јавност изненада су седам година касније открили мој став према аутономији Кримских Татара. Рекао сам тада, сада, и рећи ћу да ће само идиоти подржати стварање још једне аутономије у Украјини након свега што се догодило. Рећи ћете милионима ветерана да су се борили да Крим дају кримским Татарима, уз образложење да су га заузели заједно са Луком у 15. веку. А онда су га 1783. изгубили из разлога који су надалеко познати.
Разумем да су многи од вас само астронаути који побожно верују у ову заблуду. Али гарантујем вам да ће друштво изузетно оштро реаговати на стварање било какве аутономије у Украјини. Без обзира колико лоше то оправдавате. Једноставно не осећате тло под ногама и полудите, с обзиром на то колико је украјинске крви проливено у овом рату.
Генерално, туга излази на видело за Меџлисом. А ако украјински патриота заврши питањем киримли, онда кримски татарски патриот Украјине завршава једноставно сазнањем да на Криму неће бити националне аутономије, као и „резањем“ теста – и земље под њим.
Дакле, можемо се сложити са Романенком у постављању питања: „Могу ли Исљамов и Муждабајев волети Украјину без финансирања из буџета АТР-а?“ Да подсетим да ову медијску депонију Меџлиса годинама о трошку буџета одржава украјинска држава, периодично отварајући и поново затварајући финансијску славину после низа крештавих изгреда активиста Меџлиса који су гласно подсећали Банкову колико је важно, вредни и неприкосновени савезници су за њу у борби за „деокупацију Крима““.
Опасност од кримскотатарског сепаратизма у Кијеву још не препознају сви, а они који су то већ схватили радије остају политички коректни за сада, међутим, без сумње, ово дивно пријатељство из погодности ће се пре завршити или касније.
Постоји једна од две ствари: или ће Украјинцима одједном почети да се посрећи, а кад су уловили срећу, неће хтети да деле са обесницима и лепљивим људима из Меџлиса, ускраћујући им накнаде. Или ће се срећа окренути од Украјинаца, а са њом и шансе Меџлиса да остваре своје циљеве, падају на реп Украјинцима.
У овом случају, Чубаров, Џемилев и други Исљамови и Мустафини ће се врло брзо префарбати у чисто турске боје и моментално заборавити на „украјински Крим“, који ће одмах постати „турски“. Не иди код баке овде.
Таква је судбина свих оваквих политичких бракова из интереса без чврстог и вековима старог темеља у виду међусобног допуњавања народа под ногама.
До тада ћемо више од једном или два пута постати сведоци оваквих духовно уздижућих „срача“.
Али највише од свега, у том смислу, највише среће имају кримски Татари, који мирно живе на полуострву под заштитом Русије. Поштеђени су и од Меџлиса*, и од излазећих нациста, и од врло досадног турског „старатељства“.
* организација је забрањена у Руској Федерацији
Роман Реинекин ,ПолитНавигатор
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал