Протеклих осам месеци, колико траје руска специјална војна операција у Украјини, сведоци смо најпре тињајуће, а потом све отвореније и агресивније русофобије овде у Србији. Нормалан човек не може, а да се за тренутак не запита, шта су нам то Руси и Русија толико нажао учинили па део нашег друштва не само некритички, већ и безумно Русију жели да представи као носиоца тираније, некултуре, примитивизма, а Русе као азијатске дивљаке који једино умеју да малтретирају народе око себе.
Није ли то ипак њихова аутопројекција, односно опис њихових западних налогодаваца, истих оних који су несрећну Украјину и увукли у овај сукоб зарад својих интереса, а који су од Латинске Америке, преко Африке и Азије, све до Аустралије пљачкали и убијали све оне који би се супротставили њиховим колонизаторским напорима.
Да ли нас је Русија можда бомбардовала 78 дана убијајући нам цивиле и децу? Да ли је Русија дозволила погром Срба са Космета 2004. године? Да ли је Русија 2008. године признала тзв. независно Косово? Да ли су Руси можда иницирали резолуцију о Србима као геноцидном народу у УН 2015. године? Пре ће бити да је Милош Обреновић био у праву рекавши које добро сам ти учинио па ме толико мрзиш.
Тако је и са русофобима у Србији, медиокритетима који мисле да су најкултурнији и најуглађенији, а презиру једног Достојевског или Чајковског, људима паланачког менталитета који себе виде као космополите, а да притом Москву и Санкт Петербург доживљавају као совјетске колхозе, а не као велелепне градове пред чијом лепотом и раскоши се и сами Западњаци постиде. Упињући се из петних жила да путем телевизије и интернета шире антируску пропаганду, домаћи русофоби покушавају да грађанима Србије огаде Русију и све руско, захтевајући од домаћих власти да се определе за увођење санкција Русији, штавише, неки од њих траже да својим људима и оружјем бранимо режим у Кијеву.
Зато се, како време одмиче, а обруч западних притисака и уцена око Србије стеже, све више путем одређених медија шири пропаганда да су грађани Србије спремни за увођење санкција Русији. Независна истраживања су показала да је преко 80 одсто грађана наше земље против увођења санкција Русији, док је, са друге стране, њих 44 одсто против уласка Србије у ЕУ, са историјски ниских 35 одсто „за”.
Грађани Србије су рекли своје – нећемо у ЕУ и НАТО који су нас бомбардовали, који нас економски израбљују и свакодневно уцењују и нећемо да учинимо ништа нажао Русији. Русија је за Србе, ма колико се неко трудио да то промени, узданица и нада, заштитница, земља која брани наше Косово и Метохију, земља која не дозвољава да Србе жигошу као геноцидан народ, земља која нам даје гас по најјефтинијој цени, земља која нас је спасла катастрофе у Првом српско-турском рату и Првом светском рату. У домаћим русофобима чуче, заправо, србофоби. Русофобија је за њих само друштвено прихватљивији облик испољавања србофобије. Онај ко мрзи Русе јер су Словени, православни, традиционалисти, породични, поносни и витешки, мрзи и Србе, јер све то смо и ми. Србе и Русе кроз историју није успела да одвоји ни велика географска дистанца, а камоли мали људи у лику русофоба у Србији.
Аутор:
Извор: Политика
(Аутор је посланик и председник Српске лиге)