Бивши командант НАТО Весли Кларк, некадашњи шеф Унмика Бернар Кушнер и бивши челник посматрачке мисије ОЕБС на Косову Вилијам Вокер сведочиће пред хашким судом у одбрану заповедника ОВК Хашима Тачија, оптуженог за злочине на Косову и у Албанији, 1998-99.
То је обелоданио Тачијев бранилац Грег Кихо у документу којим је од суда затражио да Кларк (77), Кушнер (82), Вокер (87) и још петорица сведока због старости сведоче већ у фебруару 2023. у посебној јавној процедури пре него што суђење Тачију и почне. Тако би се, по адвокату Кихоу, сачували искази важних сведока који због поодмакле доби „можда не би били на располагању” суду када Тачијева одбрана буде изводила доказе.
По процени адвоката Кихоа, ако суђење почне на пролеће 2023. Тачијева одбрана би могла извести прве сведоке тек 2025. с обзиром на велики обим доказног поступка тужилаштва које је најавило да ће имати 319 сведока.
„Одбрана је већ изгубила два потенцијална сведока – бившег америчког државног секретара Мадлен Олбрајт, која је умрла ове године у 84. години, и бившег америчког дипломату Ричарда Холбрука који је умро 2010. када је имао 69 година”, напоменуо је Тачијев бранилац.
Датум почетка суђења Тачију и тројици саоптужених пред судом за злочине бораца ОВК у Хагу још није одређен, нити састав расправног већа.
Тачијева одбрана захтева да суд, из истог разлога, унапред саслуша и бившег шефа мисије ОЕБС на Косову Дана Евертса, Кларковог политичког саветника Мајкла Дуркија, првог заменика шефа Унмика Џока Ковија и званичника ОЕБС Стива Бенета.
Како је прецизирао бранилац Кихо, они ће сведочити о Тачијевој улози у „структури ОВК и Главног штаба, демилитаризацији и разоружавању ОВК после рата”, као и о узроцима насиља 1999. и томе да ли је оно било организовано или не.
„Сви сведоци су са Тачијем имали контакте на професионалном, а у неким случајевима и на приватном нивоу…Они ће сведочити о питањима која су кључна за процес против Тачија”, пише у документу.
Искази тих сведока су, по браниоцу, за Тачија „нужни” и „најважнији” зато што говоре, поред осталог, о његовој подршци „међународној заједници у тражењу политичког решења конфликта и његовом противљењу међунационалном насиљу и осветничким убиствима”. Сведоци би, такође, говорили о Тачијевој улози у преговорима у Рамбујеу и догађајима који су уследили после њих. Бранилац Кихо затражио је да све наведене сведоке у судници у Хагу саслуша или један члан расправног већа или сво троје судија. Сведоке би, потом, унакрсно испитивали и тужиоци. Ако тај захтев буде одбијен, Тачијева одбрана предлаже да искази Кларка, Кушнера, Вокера и још петорице сведока буду снимљени и да, када током суђења за то дође време, ти снимци буду пуштени судијама.
Да ли ће о овом захтеву Тачијеве одбрана одлучивати судија за претходни поступак Никола Гију или расправно веће, када буде именовано, за сада није познато.
Напредак у припремама за суђење Тачију и тројици саоптужених официра ОВК биће данас поподне размотрен пред судом чији је званичан назив Специјализована већа Косова.
Заједно са Тачијем, оптужени су Кадри Весељи, Реџеп Сељими и Јакуп Краснићи.
Тачи (53), Весељи (54), Сељими (50) и Краснићи (70) оптужени су за злодела почињена у 42 нелегална притвора ОВК на Косову и у Албанији над најмање 407 притвореника, од којих је најмање 98 убијено, од марта 1998. до септембра 1999.
Оптужница Тачија, Весељија, Сељимија и Краснићија у десет тачака терети за: прогон на политичкој и етничкој основи, затварање, незаконито хапшење и притварање, друге нехумане поступке, окрутно поступање, мучење (две тачке) и убиства (две тачке).
Та кривична дела квалификована су, у шест тачака, као злочини против човечности, а у четири тачке, као ратни злочини.
За те злочине, по оптужници, Тачи и саоптужени сносе и индивидуалну и командну одговорност. Сви су, у периоду обухваћеном оптужницом, били чланови Главног штаба ОВК: Тачи као политички комесар, касније и заповедник, Весељи као шеф обавештајне службе, Сељими као главни оперативац, а Краснићи као заменик команданта и портарол.
У привременој влади Косова, проглашеној у марту 1999, Тачи је био премијер, Весељи министар за обавештајне послове, Сељими министар унутрашњих послова, а Краснићи портпарол.
Према оптужници, Тачи, Весељи, Сељими и Краснићи били учесници у удруженом злочиначком подухвату, заједно са бројним другим официрима и припадницима ОВК, те члановима привремене владе, од којих су у оптужници именовани: Азем Суља, Љах Брахимај, Фатмир Љимај, Сујелман Сељими, Рустем Мустафа, Шукри Буја, Љатиф Гаши и Сабит Геци.
Сви оптужени, који су на Косову ухапшени 4. и 5. новембра 2020. у првом појављивању пред судом, од 9. до 11. новембра, изјавили су да нису криви за злочине из оптужнице.