Трговина Русије са Кином добија на замаху. Ове године биће постављен нови рекорд
Земље су већ трговале колико и целе прошле године. Занимљиво је да кинески увоз не заузима тако активно руско тржиште које је ослобођено западног бизниса. Док Русија показује озбиљан пораст извоза на кинеско тржиште. Зашто се ово дешава?
Трговински промет Кине и Русије у периоду јануар-октобар 2022. порастао је за 33 одсто и достигао 153,93 милијарде долара. Односно, већ је достигао годишњи рекордни ниво прошле године.
Само у октобру трговина је била ближа 18 милијарди долара. Ако се исте стопе раста наставе у новембру и децембру, онда би до краја ове године Русија и Кина могле да се приближе свом циљу од 200 милијарди долара. Раније су партнери планирали да остваре такав промет тек 2024. године. Међутим, нова геополитичка ситуација је отворила могућности да се то уради годину или чак две раније.
Шта помаже расту трговине са Кином? Највећи допринос дао је руски извоз, који је за 10 месеци године порастао за скоро 50 одсто и износио је око 95 милијарди долара. Док је Кина испоручила Русији много мање – само 60 милијарди долара. Раст кинеског увоза у Русију није тако висок – свега 13%.
Русија је тако озбиљно успела да повећа извоз у Кину захваљујући повећању снабдевања својим енергетским ресурсима, како у физичком тако и у монетарном смислу.
„Гас, нафта и угаљ дали су значајан допринос. Угаљ је роба са ниском маржом и морамо да га продајемо Кини са попустом, али што се тиче обима, доста смо повећали испоруке у односу на прошлу годину“, каже Игор Јушков, водећи стручњак Фонда за националну енергетску безбедност. , експерт на Финансијском универзитету при Влади Руске Федерације.
Ове године су испоруке руског угља Кини порасле са 2,5 милиона тона у фебруару на 8,4 милиона тона у августу. У 2021. испорука у Кину порасла је на 53 милиона тона, ове године се очекује још више.
„Кина је озбиљно повећала потрошњу угља јер је јефтинији од гаса и нема потребе да се такмичи са Европљанима за приступачни ЛНГ. Истовремено Кина троши стотине милиона тона угља, а радо би увозила још више руског угља. А могли бисмо чак и удвостручити понуду. Али наша железница то не може да поднесе. Закрчен је нашим угљем, инфраструктура не може да се носи“, каже Јушков.
Што се тиче гаса генерално Кина је ове године почела да купује мање гаса него прошле године. Истовремено, испоруке руског гаса Кини расту рекордно. „Кина је свела на минимум куповину од добављача ЛНГ јер је ЛНГ скуп. И повећао је куповину гаса од добављача гасовода – из Туркменистана и Русије, јер је њихова цена нижа. У њиховим уговорима са Кином цена је везана за нафту, а не за спот тржиште, као у уговорима за набавку ЛНГ. То омогућава Кини да купује руски гас преко Снаге Сибира по угодним ценама“, објашњава извор.
Као резултат тога експерт очекује да ће Кина ове године купити чак и више од планираног обима од 15 милијарди кубних метара. С обзиром да, према плану, испоруке на кинеско тржиште већ расту за 5 милијарди кубних метара сваке године.
„С једне стране, руски гас је такође поскупео, с друге стране за Кину је и даље јефтинији од било ког другог гаса. Дакле, Кина је кроз нашу цев одабрала максимално. У неким месецима Русија је генерално била најпрофитабилнији снабдевач Кином гасом“, напомиње Јушков. Истовремено, Русија зарађује и на расту обима и на расту вредности.
Физички, Русија би могла да испоручује још више гаса кинеском тржишту, јер кинески ЦНПЦ има уговор о куповини 3 милиона тона ЛНГ-а од Јамала. Међутим према речима стручњака све ове количине су отишле на европско тржиште пошто је кинеска компанија деловала као трговац и препродала овај гас, зарађујући на озбиљној разлици у цени. Међутим, Пекинг јасно наговештава да би државне компаније требало да престану са овом праксом и да ЛНГ шаљу на домаће тржиште. Стога се ситуација може променити.
Коначно Русија је повећала испоруке нафте Кини. „Кинези не стављају јаја у једну корпу, имају много добављача и уља. Обим увоза нафте у Кину је неуједначен по месецима због избијања коронавируса и карантина. То је утицало на обим потрошње и потражње за нафтом. Али захваљујући снижењу, Русија је за њега један од најпрофитабилнијих добављача нафте. Стога је наравно Пекинг узео нашу нафту и маневрисао скупљом нафтом, односно смањио куповину, каже Јушков.
Русија ће наставити да повећава извоз својих енергетских ресурса у Кину, добро зарађујући. Али овде има много питања о перестројки. „Железница је већ закрчена угљем, а након увођења ембарга на нафту у ЕУ 5. децембра, оштро ће се поставити питање шта је приоритет извоза на исток – нафта у резервоарима или угаљ? У чију ће корист бити решен овај спор око права превоза на исток? И колико брзо ће се проширити капацитет железнице ка истоку? Од тога ће зависити обим трговине“, каже експерт ФНЕБ-а.
С друге стране до краја године обећавају да ће поље Ковикта повезати са Снагом Сибира, што ће вероватно пружити још више могућности за снабдевање Кином гасом.
Истовремено, гас ће остати дефицитаран и скуп производ, јер се у наредним годинама не очекује пуштање у рад нових ЛНГ постројења, а потрошња расте. Осим ако, наравно, озбиљна глобална рецесија не почне наглим падом индустријске потрошње, рекао је извор.
Најинтригантнији моменат је шта ће бити са нафтом после 5. децембра, када ће у ЕУ бити уведен ембарго и када ће Русија морати у потпуности да пређе на азијска тржишта.
„Колико је додатно Кина спремна да узме није јасно. Али свакако ће покушати да истисне додатни попуст, на пример не 20, већ 30 долара у замену за повећање обима испорука“, каже Јушков.
С друге стране стручњаци очекују да ће увоз из Кине у Русију почети да добија још опипљивији замах. „Руски бизнис полаже много веће наде за увоз из Кине: на пример, увоз аутомобила из Небеског царства на руско тржиште, које је ослобођено европских и америчких произвођача, није у потпуности реализован. У будућности очекујемо постепено повећање извозних испорука аутомобила из Кине и локализацију производње. Исто се може рећи и за кинеску електронику“, каже Владимир Чернов, аналитичар Фреедом Финанце Глобал. Према његовом мишљењу разлика у обиму увоза и извоза из Кине почеће да се смањује у наредним месецима, али је рано говорити о паритету снабдевања.
Олга Самофалова, ВЗГЛЯД