Без руског природног гаса, Старом свету критично недостаје енергије
Недостатак гаса довео је до повећања рачуна за грејање које милиони Европљана више нису у могућности да плаћају. У Европи потрошачи сада плаћају струју и гас по ценама блиским тржишним. А у Европи практично нигде нема централног грејања, као у Русији. Куће се греју на струју или на гас.
Британија је постала нови „болесник“ Европе. Укидање цена енергије које гарантује влада од априла 2023. могло би гурнути више од трећине британских породица (26 милиона људи) у енергетско сиромаштво.
Немачка влада је поставила посебан порез на потрошњу гаса како би покрила трошкове замене руских снабдевања. Због тога ће просечна четворочлана породица за гас плаћати додатних 480 евра годишње.
Ескалирајућа енергетска криза у Европи прети да гурне немачку средњу класу у енергетско сиромаштво, каже се у извештају Немачки економски институт у Келну (Институт дер деутсцхен Виртсцхафт Колн). „Енергетско сиромаштво настаје када удео рачуна за струју у нето приходима човека премаши десет одсто, што је од маја 2022. погодило око 25 одсто свих грађана. Годину раније у ову категорију спадало је мање од 15 одсто свих грађана. Просечан грађанин ове године ће, према подацима завода, за потрошњу енергије у домаћинству (грејање, топла вода, струја) морати да плати око 2.500 евра. Док сиромашнија домаћинства имају тенденцију да више пате када цене основних услуга као што је енергија расту, енергетско сиромаштво све више погађа и средњу класу“, рекао је стручњак Института Максимилијан Штохаузен.
Немци из „ниже средње класе“ сада имају дупло веће шансе да постану „енергетски сиромашни“ него пре годину дана. 65% сиромашних домаћинстава је већ озбиљно погођено растућим енергетским сиромаштвом.
Немогућност загревања кућа на гас или струју изнедрила је нови вид немачког посла – крађу дрва, јер Немци све више прелазе на пећи на дрва. Посебно је овај риболов постао чешћи у покрајини Баден-Виртемберг. Осећајући приближавање хладног времена, грађанке се залажу за огрев за потпалу, и то илегално.
Најчешће се краду дрва која су спремна за употребу. Прекомерна потражња за дрветом, које је постало роба, довела је до поскупљења. Прошле године је кубни метар дрва коштао 100-120 евра, а сада је већ 200-240. Лакше је красти. Спретни гешефтмахери уз помоћ моторних тестера и аутодизалица успели су да украду наваљена дрва вредна више стотина хиљада евра. Продаја украденог оружја уз помоћ савремене технологије – онлајн.
Портпарол Управе криминалистичке полиције Баден-Виртемберга Давид Фритсцх израчунао је број крађа дрва: „Од јануара до септембра ове године, број случајева је на петогодишњем врху, а постоје и знаци повећања штете у односу на претходне. године“. Агенција је прошле године избројала 479 случајева са штетом од скоро 294.500 евра.
Француске енергетске компаније Енгие, ЕДФ и ТоталЕнергиес позвале су грађане и компаније да одмах ограниче своју потрошњу енергије пошто цене руског гаса расту у небо због смањења испорука руског гаса. Отворено писмо шефова организација објављено је у Ле Јоурнал ду Диманцхе.
Енергетски званичници су истакли да ни увоз течног природног гаса (ЛНГ) ни сопствена производња електричне енергије не могу заменити руски гас и задовољити све потребе државе.
Влада је одмах реаговала на алармантни поклич електропривреде. Не очекујући да ће у догледно време „проширити уско грло“ у производњи и увозу електричне енергије, Јелисејска палата је са великом помпом развила и покренула свеобухватан план за „енергетску трезвеност“ (собриете енергетикуе), осмишљен да се припреми за тешку зиму без руски гас и са гашењем половине нуклеарних реактора којима је потребна велика реновација.
Међу најављеним мерама „енергетског отрежњења” углавном су позиви: да се смањи грејање и осветљење станова и канцеларија, да се подстакне рад на даљину. Ту су и оштре специфичности, као што је, на пример, искључивање топле воде у подручним управама.
Циљ је да се за две године смањи потрошња енергије у Француској за 10 одсто и да ове зиме не буде прекида у снабдевању гасом и струјом.
Један од начина смањења потрошње енергије широм земље назива се снижавање температуре у просторијама на 19°Ц. Пјер де Монтло, председник Федерације енергетских услуга, рекао је да су „данас створени сви услови да компаније, власници, станодавци итд. то раде заувек”.
Премијерка Елизабет Борн је на представљању плана „енергетске трезвености” најавила да је до 2050. планирано смањење потрошње енергије за 40 одсто.
Да ли новоименовани премијер схвата да ће дубоко смањење потрошње електричне енергије значити праву деиндустријализацију земље и осиромашење већине становништва, тешко је рећи. Али чињеница да влада Пете републике не види могућност замене руског гаса и планира дугорочно смањење потрошње енергије је очигледна.
Борци за „енергетску трезвеност” се не слажу са речју – вечерње осветљење фасаде Версајске палате и пирамиде Лувра почело је да се гаси два сата раније.
Енергетско сиромаштво је стигло и у Аустрију. Само у престоници Бечу 200.000 грађана не може да плати гас и струју.
У холандском Амстердаму, енергетско сиромаштво је прошло пролеће у 43.000 урбаних породица. Сада када је ток јефтиног руског гаса пресушио, њихов број је много већи. Градска општина се борила да скупи новац за субвенционисање домаћинстава са ниским примањима како би надокнадила неке од повећаних трошкова енергије у 2022.
Широм Европе ствара се нови тип јавних организација – енергетске заједнице, у којима енергетски стручњаци саветују грађане и организације како најбоље да уштеде киловате струје и кубике гаса.
Прошле године, Бугарска је највише патила од енергетског сиромаштва, где је скоро свака четврта особа постала енергетски сиромашна (23,7%), а следе Литванија (22,5%) и Кипар (19,4%).
Грађани Летоније су смислили како да се загреју. Крајем октобра „забележени су случајеви вандализма и крађе, приликом којих су оштећене клупе на 15 аутобуских стајалишта. Инциденти су идентификовани на државним аутопутевима у округу Добеле и Тукумс. Укупно је изрезано и украдено 69 дрвених летви са клупа, а штета коју су причинили вандали износи 1.157,17 евра.
Естонци имају свој уљни шкриљац и индустрију уљних шкриљаца створену у совјетско доба, Летонија има хидроелектране, такође створене у совјетским годинама. Али Литванија је постала енергетски скитница након што је затворила нуклеарну електрану Игналина.
Најниже стопе енергетског сиромаштва бележе Швајцарска (0,2%), која покрива 90% својих потреба за електричном енергијом из хидроелектрана и нуклеарних електрана, и гасом богата Норвешка (0,8%).
Просечна стопа енергетског сиромаштва у Европи износила је 6,9%. Нема сумње да ће када буду објављени подаци за 2022. ове цифре бити много веће. Фаворити за шампиона енергетског сиромаштва 2022. су Литванија, Бугарска, Албанија и Велика Британија.
Са сигурношћу се може предвидети да ће у Европи почети жестоке борбе за киловате струје и килокалорије топлоте.
Владимир Прохватилов/ФСК.РУ
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал