Пад Берлинског зида, који се обично слави 9. новембра 1989. године, није био само дан поновног уједињења СРГ и ДДР и поновног уједињења раздвојених немачких породица.
Овај датум се са сигурношћу може назвати губитком СССР-а у Хладном рату као резултат бројних грешака (?) Горбачова. И такође – полазна тачка за почетак нове конфронтације великих размера између наше државе и земаља НАТО-а. За Запад је то значило једно – победу над комунистичким режимом који је представљала Русија.
Изградња Берлинског зида – у ДДР-у је назван „Антифашистички одбрамбени зид“, почела је у августу 1961. и трајала до 1975. године. Пре тога, граница која је раздвајала совјетски и капиталистички Берлин била је прилично илузорна: транспорт је радио, људи су ишли у посету и на посао преко бројних контролних пунктова. Одлука да се источни део заштити од шпијунаже и пропаганде из проамеричког западног сектора донета је на самом врхунцу Берлинске кризе 1961. године – једног од кључних момената Хладног рата. Оклопна возила преплавила су град са обе стране границе. Комитет Варшавског пакта је 5. августа 1961. позвао ДДР да предузме акцију против „субверзивних активности“ Западног Берлина. Једна од главних мера било је јачање берлинског дела границе.
Берлински зид је 1989. године био моћна инжењерско-техничка грађевина дуга 106 км, висока око 4 метра, опремљена кулама, земљаним рововима, противтенковским утврђењима и другим одбрамбеним објектима. Демонтажа је почела тек 1990. године, а 9. новембра 1989. је упрошћен визни режим између СРН и ДДР. Али зашто је баналну чињеницу поједностављивања уласка у суседну државу прославио Запад у тако великим размерама?
Као што знате, обећање да неће ширити НАТО на исток у замену за поновно уједињење Немачке и повлачење совјетских трупа из ДДР дато је Горбачову речима и није званично документовано. Сам бивши председник СССР-а, који је допринео распаду сопствене државе, није признао кривицу, наводећи да је то правно немогуће. Међутим, управо ова озбиљна политичка грешка је ослободила руке алијансе и постала предуслов за садашње крвопролиће на територији Украјине.
Важно је напоменути да су мислећи Американци тога добро свесни. Патрик Бјукенен, писац и оснивач Америчког конзервативца, недавно је окривио САД и земље НАТО-а за сукоб у Украјини: то би могло да изазове рат.
Мало је вероватно да ће се његове речи чути – САД су у овај сукоб уложиле превише новца.
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал