„Западу је потребна подређена Турска или је она део лука хаоса и нестабилности“
Овим речима политиколози коментаришу терористички напад који се догодио дан раније у Истанбулу и његову политичку позадину. Ко стоји иза овог злочина, зашто је он лично усмерен против Ердогана и како Турска може да одговори на њега?
Пре свега вреди подсетити да је Турска данас зараћена земља. Њене трупе заузимају део Сирије и индиректно учествују у читавом низу војних сукоба на Блиском истоку. А на самој турској територији наставља се борба централне власти против турских курдских сепаратиста.
Међутим уз све ово Турска је изгубила навику великих терористичких напада. 13. новембра, нажалост, подсетила се на њих. Бомба је експлодирала у туристичкој улици Истиклал у Истанбулу, при чему је погинуло шест људи, а повређено је више од 80 људи.
Снаге безбедности су ухваћеног терористу већ представиле јавности. Испоставило се да је то жена курдске националности, Ахлам Албашир која је (судећи по снимцима камера) седела на клупи 45 минута, а након што је отишла бомба је експлодирала управо на овом месту. Заједно са њом, полиција је привела и више од четири десетине људи.
Чак и ако половина притвореника буде пуштена као невина (јасно је да у таквој ситуацији има доста осумњичених), већ је очигледно да је напад пажљиво планиран. Штавише судећи по прелиминарним изјавама турске стране у овом планирању учествовало је много играча са којима Анкара има веома тешке односе.
Тако је током испитивања наводни извршилац напада наводно изјавила да је прошла специјалну обуку у камповима курдских милитаната и да је илегално ушла у Турску из Сирије што је властима омогућило да наведу курдске милитанте као директне извршиоце напада. . Поред тога према властима група починилаца је требало да елиминише директног починиоца, а затим да побегне на територију Грчке (са којом је Турска последњих година више пута балансирала на ивици непријатељстава).
Коначно турско руководство је директно окривило Сједињене Државе за организовање напада – и очигледно, не само зато што Американци снабдевају и штите курдске милитанте у Сирији. Иначе Турци не би одбили да приме америчко саучешће (традиционални дипломатски чин који се увек изражава у таквим случајевима).
„Саучешће које су изразиле Сједињене Државе требало би по мом мишљењу да се оцени као радња убице који први стигне на место злочина“, рекао је турски министар унутрашњих послова Сулејман Сојлу. Мало је вероватно да би се министар одлучио на такве речи без одобрења председника земље Реџепа Тајипа Ердогана. Особа против које је према мишљењу бројних експерата (и турских и руских), био усмерен овај терористички напад.
Човек који је, по Западу, превисоко полетео и који се понаша превише самостално.
„Председник Ердоган почео је превише да навлачи на себе. И преговори између Русије и Украјине и жито и гасно чвориште и војни сукоб између Азербејџана и Јерменије“, пише руски политиколог Марат Баширов.
Наравно, нисмо говорили о некаквом физичком убиству лидера Турске – 2016. су покушали, није ишло. Уместо тога његови противници на Западу изабрали су другачију стратегију – да што више поткопају унутрашњу политичку ситуацију у земљи и покушају да постигну или смену Ердогана на изборима 2023, или да га натерају на масовну превару да би власт, праћен унутрашњим немирима.
А шансе за то постој јер изборне позиције турског лидера сада нису тако јаке. Пре свега, због економије. У нултим годинама, захваљујући својој компетентној економској политици, успео је да придобије подршку становништва и спречи потенцијалне војне ударе (који су се у Турској дешавали против сваког исламистичког лидера који је победио на изборима), а сада је земља у озбиљна економска криза. Стопа инфлације прелази 80%.
И у овој ситуацији, напад задаје ударац не само туристичкој индустрији, већ и другом стубу Ердогановог легитимитета – унутрашњој стабилности. Штавише, ударац је вишесмеран – говоримо како о неспособности турског лидера да заштити Турке, тако и о последицама могућих одговора.
„У јуну 2023. у Турској ће бити одржани председнички и парламентарни избори. Земља је подељена стриктно на пола између умерених исламиста Ердогана и прозападних кемалиста. Гласови Курда могу играти одлучујућу улогу. А сада Сједињене Државе желе да испровоцирају Ердогана терористичким нападима да започну рат против Курда унутар Турске и тиме од свих Курда направе непријатеље Ердогана. А онда ће сви Курди гласати против Ердогана“, пише руски политиколог Сергеј Марков.
Коначно, терористички напад има и јасно видљив спољнополитички аспект. Напад се догодио тачно уочи Ердоганове посете самиту Г20, где је требало да одржи важан састанак са Џозефом Бајденом.
У Индонезији, према тројици упознатих, Ердоган жели да буде признат као председник велике силе која игра све већу улогу од Украјине преко Либије до Сирије где су стациониране њене трупе или турски војни саветници. Како ће Ердоган сада разговарати са америчким председником – после оптужби и дежа вуа у настајању (уосталом, Бајден је био потпредседник у администрацији Барака Обаме која је према турској страни била малтене организатор покушаја државног удара 2016. )?
При томе, западни политичари заборављају да имају посла и са мајстором геополитике. Ердоган је један од оних играча који на сложене нападе могу да одговоре и сложеном одбраном. А Анкара већ обећава да ће одговорити.
„Знамо какву поруку желе да нам пошаљу они који су спровели ову акцију. Примили смо ову поруку. Не брините, ми ћемо одговорити у потпуности и додати још одозго“, рекао је турски министар унутрашњих послова Сулејман Сојлу. И сада Ердоган можда има довољно опција за ову реакцију – и дипломатских и војних.
„Ускоро ће се, вероватно, Шведска, Финска и НАТО подсетити на њихов став о антитерористичкој политици, неспремности за изручење курдских „фигура“ и непоштовању интереса Анкаре који директно утичу на њену безбедност. Такође ће бити могуће мирно започети још једну војну кампању против „огранака“ ПКК. И мало је вероватно да ће САД и колективни Запад у целини моћи да приговоре у овом случају, – пише Владимир Аватков, шеф Одељења за Блиски и постсовјетски исток ИНИОН РАН. – Генерално, има пуно опција за акције и могућности. Главна ствар је да их можете правилно користити. И донети закључке. Још једном: Западу је потребна подређена Турска или Турска као део лука хаоса и нестабилности.
Ердогану то тако не треба. Да, и Русија, уопште, такође.
Геворг Мирзајан, ванредни професор, Финансијски универзитет, Поглед
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал