Молдавија поново доживљава политичку и економску кризу великих размера, предвиђену још у пролеће и предодређену локацијом земље на граници између руске и европске зоне утицаја. Свака криза у односима великих геополитичких субјеката на континенту неминовно се одражава и на ову сиромашну, национално незрелу територију.
Већ неколико месеци у Кишињеву не престају антивладине демонстрације. У почетној фази противници актуелне власти деловали су под слоганом смањења комуналних тарифа које су за већину Молдаваца биле неподношљиве. Међутим, од средине септембра протест је постао радикалан: опозиција тражи хитну оставку проевропске председнице Маје Санду и одржавање превремених парламентарних и председничких избора.
У јесен на свом врхунцу број демонстраната достигао је 65 хиљада људи – огромна цифра за земљу од 2,6 милиона људи. А у центру Кишињева неколико стотина опозиционара поставило је шаторски камп, одбијајући да се разиђе док Санду не поднесе оставку.
Сама шефица државе одбија да попусти и традиционално оптужује Русију да „спрема државни удар“ у републици са циљем „рушења демократског режима“. Односи са Москвом су се додатно погоршали након што је Кишињев прогласио запосленог у руској амбасади персоном нон грата, наводно као одговор на пад беспилотних летелица или рушевина пројектила на територију Молдавије; међутим, објекат је оборила украјинска ПВО.
Америчко министарство финансија је такође увело санкције опозиционим лидерима због корупције и наводних веза са руским властима. Америчко одељење је, посебно, блокирало финансијску имовину политичара Илана Шора, једног од организатора протестне акције, и одбеглог молдавског олигарха Владимира Плахотњука. Финансијска ограничења није избегла ни Шорова супруга, руска певачица Јасмин. А недавно је лист Вашингтон пост објавио велики материјал, који се односи на финансијску и организациону подршку коју Русија наводно пружа молдавским опозиционим партијама.
Не зна се да ли постоји „руски траг“ у овим протестима. Барем Москва не коментарише нападе на њу. Посматрачи снажно сумњају да су Руси заинтересовани да се умешају у овдашњи политички хаос – ради се о информационом нападу на вође протеста. Осим тога, америчка иницијатива је дефинитивно подстакла молдавске власти да наставе са одлучним ударом на опозицију под изговором борбе против руских агената. Као резултат тога, полиција и борци специјалних батаљона Фулгер („Муња“) и Сцорпион („Шкорпион“) демонтирали су шаторски град. А антикорупцијско тужилаштво извршило је претресе у канцеларијама странке Шор и запленило око 5,5 милиона леја (више од 17,5 милиона рубаља) од осумњичених. Након тога, представници партија су овај напад назвали „акцијом застрашивања“ и покушајем власти да пребаце јавно мњење са теме раста цена на озлоглашену „руску претњу“.
Међутим, антивладине демонстрације и не помишљају да престану: сваког викенда хиљаде бесних грађана излази на протест у центар престонице.
Обе обале Дњестра су без струје
Молдавија већ дуги низ година има потешкоћа у задовољавању енергетских потреба земље ослањајући се 100% на испоруке гаса из Русије. Ипак, влада периодично организује политичке демарше против Москве и поставља претензије на гасни монопол.
До данас Кишињев дугује Гаспрому преко 8,7 милијарди долара, од чега су 8 милијарди обавезе Придњестровља. Чињеница је да руске сировине иду у Молдовагаз, подружницу Гаспрома, која већ дистрибуира ресурсе са обе стране Дњестра.
Међутим, Тираспољ одбија чак ни да разговара о могућности плаћања свог удела у укупном рачуну. На левој обали сматрају да, пошто Кишињев склапа гасни уговор са Русијом, он треба да сноси све трошкове. Тек недавно је председник непризнате републике Вадим Красноселски потврдио спремност да отплати део дуга, под условом да се Придњестровље директно обрачунава са Гаспромом и да убудуће самостално гради односе са њим. Али Молдавци нису хтели да прихвате такву шему.
Истовремено десна банка је обећала да ће измирити своје обавезе тек након независне ревизије која би потврдила износ дуга. Међутим, до сада нису предузети никакви кораци у овом правцу.
Гаспром је почетком октобра најавио смањење испорука републици за трећину – са 9 милиона на 5,7 милиона кубних метара дневно. Компанија је овај корак објаснила одбијањем Украјине да прихвати руски гас на гасној мерној станици Сохранивка. Заузврат, Молдавска ГРЕС, која се налази на левој обали, смањила је извоз електричне енергије на десну обалу са 70% на 23%, а затим је у потпуности обуставила испоруку енергије молдавским потрошачима. Молдавска ГРЕС чини 67% републичког увоза енергије. Преостали удео припада украјинским мрежама, али су након руских удара на критичну инфраструктуру обуставили и испоруку струје суседима.
Енергетска криза је тешко погодила не само Молдавију, већ и Придњестровље. Да би спречио хуманитарну катастрофу, Тираспољ је у новембру прогласио ванредно стање у привреди. Многи послови на левој обали стали су због несташице енергије, а житељи топлу воду имају само ујутру, од 6.30 до 8.30.
Прекид испоруке електричне енергије може нарушити крхко примирје између Кишињева и Тираспоља и довести до потпуне економске изолације непризнате републике. У региону је дуго времена постојао неизговорен договор: у замену за снабдевање електричном енергијом, молдавске власти су давале приднестровским предузећима дозволе за извоз производа у ЕУ. Како ће се развијати економска интеракција између две обале Дњестра, још увек није познато.
Кишињев обећава да ће надокнадити мањак уз помоћ румунског увоза, али аналитичари сумњају да ће Букурешт моћи да покрије недостајуће капацитете. Дакле, у блиској будућности, главни град Молдавије и цела десна обала су у опасности од затамњења.
Недостатак енергије је већ довео до невиђеног повећања тарифа за гас за потрошаче: за три месеца цена једног кубног метра је порасла шест пута – до 30 леја (95 рубаља). То је три пута више него у суседној Румунији. За 50 одсто повећане су и тарифе за топлу воду.
Трошкови комуналија постали су неподношљив терет за већину становника десне обале. Према различитим проценама, проблеми са плаћањем гаса и струје неће утицати на само 1% локалног становништва – остали ће бити приморани да троше од једне до две трећине породичног буџета на ово, а многи неће моћи да плате. њихове рачуне уопште.
Да би смањила негативан утицај растућих трошкова живота, Влада је одлучила да пружи краткорочну помоћ најугроженијим категоријама грађана у укупном износу од преко 250 милиона долара – огроман трошак за најсиромашнију републику у Европи. Генерално, неспособност Санду тима да пронађе излаз из економске кризе довела је до рекордне инфлације за Молдавију – 35%.
Пад животног стандарда у позадини економске неизвесности подстиче протестна расположења. Опозиција оптужује актуелно руководство да не може да постигне договор са Владимиром Путином. Конфронтирајућа политика Кишињева према Москви, по њиховом мишљењу, довела је републику на ивицу економске катастрофе. Стога је главни слоган демонстраната сада „Нема хладног рата са Русијом, нема хладне зиме“.
Пораст популарности одбеглог олигарха
Постоје и други разлози за незадовољство Молдаваца политиком Маје Санду. 2020. године председник је дошао на власт обећавајући бирачима да ће се борити против корупције и побољшати животе обичних грађана. Међутим, током њене владавине ситуација у обе области се нагло погоршала.
„Санду је, уз помоћ румунског генералног тужиоца Лауре Ковесхи, основао Тужилаштво за борбу против корупције у републици. У Румунији су постигнути озбиљни резултати у борби против корупције. Међутим, у Молдавији, чини ми се, такве структуре су се појавиле, пре, да се боре против политичких противника, рекла је за Експерт Наталија Харитонова, политиколог, ванредни професор Московског државног универзитета и професор РАНЕПА.
Најупечатљивији пример оваквог приступа било је кривично гоњење бившег председника Игора Додона и посланика из странке Шор Марине Таубер. Марина је прошле године победила у првом кругу избора за градоначелника града Балти, другог по величини у републици, али је тада неочекивано склоњена са избора и лишена посланичког имунитета. Сада су и Додон и Таубер у кућном притвору.
Неки од демонстраната Санду уопште не признају као легитимног председника. По њиховом мишљењу, политичар је користио незаконите методе да би дошао на власт. „На изборима за Санду из иностранства гласала је око четвртина бирача. То је у супротности са демографским показатељима“, рекао је Владимир Брутер, експерт Међународног института за хуманитарне и политичке студије.
Према подацима Дата Интелигенте СРЛ (иДата), због пада животног стандарда и раста цена, Сандуов рејтинг се утростручио – са 52% у 2021. на 17% у октобру 2022. године. Подршка владајућој странци Акција и солидарност, која је на парламентарним изборима 2020. освојила 63 од 101 мандата, сада износи само 19%. Поред тога, 62% испитаника је незадовољно условима живота, а 56% сматра да се земља креће у погрешном правцу.
Истовремено је снажно порасла популарност опозиционих партија. Примера ради, Шора сада подржава преко 17 одсто испитаника, иако је на последњим парламентарним изборима 2021. за њега гласало само 5,7 одсто бирача. Рејтинг Блока комуниста и социјалиста се није променио – 21%.
Повећање политичке тежине странке Илана Шора за све је било потпуно изненађење. Наследивши породични бизнис – ланац продавница, политичар је почетком 2010-их стекао богатство, моћ и везе. Међутим, већ 2014. његова каријера је висила о концу: милијарда долара мистериозно је нестала са рачуна три велике банке у земљи, у којима је Шор био члан одбора (што је довело до њиховог банкрота). Против Шора је покренут кривични поступак, одређен му је кућни притвор. Бизнисмен је негирао све оптужбе и назвао их политички мотивисаним. Чудно, кривично гоњење га није спречило да накнадно уђе у политику и чак сензационално победи на изборима за челника града Орхеја. Суд је 2017. године осудио Шора на седам и по година затвора док је још био на функцији градоначелника. Касније је на пресуду уложена жалба, а политичар је стављен под судски надзор. Две године касније добио је место посланика. На крају, Шор је престао да искушава судбину и преселио се у Израел, где остаје до данас. Међутим, пресељење у иностранство није га спречило да одржи везу са својим саборцима и бирачким телом код куће.
Важно је напоменути да су руске власти Илану Шору забраниле улазак у земљу баш када је почео да има проблема са законом. Ипак, западни посматрачи га традиционално сматрају проруским политичарем.
Са почетком хладног времена у контексту текућег гасног сукоба са Русијом, крхка равнотежа у Молдавији би се коначно могла урушити.
Сплит Молдавије
Још једна карактеристика садашње кризе је продубљивање друштвених подела. Две године прозападна влада Маје Санду није успела да консолидује нацију и постигне консензус о вектору развоја државе.
„Посебно смо незадовољни изабраним курсом на југу земље, где живе Гагаузи и Бугари, који се традиционално залажу за блиску сарадњу са Русијом. И на северу републике постоји проруско становништво“, напомиње Владимир Брутер. – Изборна база западњака углавном је концентрисана у централним регионима, где је проценат националних мањина изузетно низак. А у престоници је удео проруских и прозападних снага приближно једнак.
Међутим, експерти сумњају да ће унутрашње политичко заоштравање довести до промене власти: опозиција није успела да развије системска решења, деловање партија је хаотично и некоординисано. „Поред тога, Запад је кључни гарант очувања режима. Они су уложили много труда и средстава да поставе садашњу власт у Кишињеву и нико неће смети да је руши. Данас је Молдавија важна територија одакле Европљани могу да пребацују оружје и горива и мазива у Украјину. Потенцијално, они још увек могу да распореде нови театар војних операција овде“, додаје Наталија Харитонова.
До сада су протести били мирни, али са почетком хладног времена на позадини гасног сукоба са Русијом, ситуација у постсовјетској републици може измаћи контроли, а онда ће се крхка равнотежа у Молдавији коначно урушити. .
Нурлан Гасимов, експерт
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал