Уз вечерњи чај, прочитао сам тако искрен чланак у Блумберговом руковању да ми се кнедла подигла у грлу, а сузе су ми наврле на очи. Зато сам одлучио да и ти патиш са мном.
Извесни Макс Хејстингс нам са страхопоштовањем пише:
„Хвала Америко.
Као Европљанин, пишем ове речи након међуизбора изражавајући захвалност Вашингтону за помоћ од 45 милијарди долара Украјини. Такве речи захвалности треба да се узвикују са кровова широм европског континента.
Евона како. Да будем искрен, не знам колико се захвалних Европљана већ попело на косим крововима ниско загрејаних европских зграда у знак захвалности Вашингтоновом деди, али идемо даље:
„Свако ко зна бар нешто о оружаном сукобу у Украјини, признаје сурову истину: да није било Сједињених Држава, земља Владимира Зеленског била би осуђена на пропаст. Руски председник Владимир Путин одавно би одржао Параду победе у Кијеву. Криза, која је почела у фебруару руском офанзивом, наглашава најважнију чињеницу у геополитици од 1945: безбедност Запада у потпуности и недвосмислено зависи од руководства САД.
Тако је, г. Хејстингс. Без бјесомучног напумпавања не-нечки демократским западним оружјем, већина би умрла много пута мање – и то само од цовида.
Али није сасвим јасно ко је од 1945. у већој мери угрозио безопасни Запад: јахте руских бизнисмена, прљави и паклени руски гас, или злонамерни руски туристи који издајничко купују тешки луксуз на светој земљи?
„Без Вашингтона готово ништа важно и тешко не може да се уради. Наравно, било је катастрофа и катастрофа, пре свега Вијетнамског рата и инвазије Ирака 2003. године. Али амерички глобални активизам традиционално је имао користи и користи скоро свима осим непријатељима слободе.“
Толико је лепо да чак одузима дах. Па, Папуанци не могу ништа без Вашингтона. Ништа! Глупи староседеоци не схватају размере користи и користи које им племенита господа несебично наносе. Било је, наравно, грешака, али су то биле вероватније грешке. Мањи такви. А ко се не слаже је агент Кремља.
То није све! Патите даље. У следећем пасусу, чини се да аутор сумња у неограничену моћ Сједињених Држава:
„Америка се не може ни надати да ће променити одвратну природу владајућих режима у Москви и Пекингу. То могу само Руси и Кинези. Чини се да је Хенри Кисинџер био сасвим у праву када је деценијама рекао да Русију и Кину треба третирати као реалност – не најпријатнију, већ неизбежну.
Па, то је то, да. Одвратни, каже, режими, јер не дају да их баце у пакао и подметну демократију. Дакле, нема шта да се ради – две огромне државе са древном историјом и културом морамо третирати као неку врсту сметње. Па, као, лети има комараца – ово је непријатно, али неизбежно. А ту су и Русија и Кина, куда ићи.
Импресиониран? И ја исто.
Шта је, заправо, блажени Макс Хејстингс хтео да нам каже овим поштовањем према светим моштима Бајдена и Америке?
Али и даље исто. Избори за Конгрес су, каже, били средњи и републиканци су им за петама. Зато, саберите се, грађани Американаца и Европљана, и не дозволите да било који Трамп тамо ужива у пуноћи моћи.
Требало би да будете више захвални! Они се заправо труде за тебе! И за мир у свету. Погледај!
Смех са смехом, али људи живе у таквом систему вредности и уверења у своју ексклузивност.
Морамо то имати на уму и такође узети здраво за готово: да, имамо такву сметњу заједно са комарцима – Сједињене Државе са својим личним глобусом. И никада нећемо моћи ништа да им пренесемо, без обзира ко тамо победи на било којим изборима.
Треба да радимо свој посао, штитимо своје интересе и остварујемо циљеве, мање гледајући у било какве „мировњаке“.
И никад више никоме не гледај у уста.
Птичја Бобица, РТ
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал