Јавно морално бичевање и понижење – другим речима, тешко је описати шта се догодило између кинеског председника Си Ђинпинга и канадског премијера Џастина Трудоа. Кинески лидер је, наиме, свом колеги упутио строгу опомену због кршења критичних дипломатских норми. О чему се ради и зашто је то важно и за Русију?
Донедавно, главни догађај самита Г20 одржаног на Балију био је сусрет кинеског председника Си Ђинпинга и његовог америчког колеге Џозефа Бајдена, на коме су стране покушале да некако смање интензитет противречности између својих држава. Ипак, постоји осећај да централни тренутак самита неће бити 3,5-часовни дијалог две највеће велесиле, већ мање од минут сусрет на ногама друга Сија и канадског премијера Џастина Трудоа, ухваћеног камером.
Разговарали смо
Током овог састанка, друг Си је изразио своје незадовољство канадском саговорнику што је у штампи објављена информација о којој су он и Трудо разговарали лицем у лице. „Све о чему смо разговарали процурило је у новине. То је неприхватљиво. Не радимо тако ствари. Ако говоримо о искрености, онда морамо да поштујемо једни друге“, рекао је кинески лидер.
Чини се да је у овом тренутку Трудеау требао да се извини лидеру НР Кине. Реците да ће свакако открити одакле је дошло цурење и казнити одговорне. Међутим, Трудеау је рекао другачије. „Наставићемо директан, отворен и искрен дијалог. Наставићу наш заједнички и конструктиван рад, али ће и даље бити тема око којих имамо несугласице“, рекао је канадски премијер.
„Чињеница да Канађани верују у ‘слободан, отворен и поштен дијалог’ је дивна. Али то личи на покушај неподобног и зависног политичара, који вероватно није очекивао толики притисак од снажног и независног колеге, да остави непријатну тему“, објашњава међународни новинар Абас Џума листу ВЗГЉАД.
Међутим, постоји још једно објашњење – свесно је говорио Трудо. Он је заправо јасно ставио до знања да не сматра да је цурење нешто лоше и погрешно (види „отворени дијалог“).
Очигледно, овако је друг Си схватио његове речи. Овде треба обратити пажњу на лице кинеског лидера када му је преводилац пренео Трудоове речи. Поглед у страну, стиснуте усне – било је јасно да је друг Си једноставно изнервиран „пионирским” одговором који је добио. И не слушајући Трудоа, рекао му је: „Прво створи услове“, након чега се поново дипломатски осмехнуо, руковао, окренуо се и отишао.
Етика
Ако би то био неки изоловани случај, онда би се, вероватно, могло некако закочити. Међутим, није случајно што се Трудо није извинио – један број западних политичара такво понашање сматра нормом. Овде је довољно подсетити се приче о томе како је француски председник Емануел Макрон добровољно и намерно процурио у штампу садржај телефонских разговора са Владимиром Путином који су се водили непосредно пре почетка руске специјалне операције у Украјини.
Зашто се ово дешава? Постоји неколико разлога за то.
Прва је разлика у нивоу политичара. Све више на Западу на власт долазе људи који су далеко и од дипломатског и од обичног бонтона као таквог.
„Стил дипломатије се генерално променио последњих деценија. Почев од чињенице да се тиме све више баве не професионалне дипломате, већ политичари, што је само по себи веома лоше, – објашњава за лист ВЗГЉАД Дмитриј Офицеров-Белски, виши истраживач ИМЕМО РАС. – Чињеница је да је дипломата особа која може дуго да се договори, да осећа емпатију према непријатељу, а тајност сматра једним од најважнијих аспеката своје професије. Популистички политичари немају ништа од тога. У случају Трудоа и Макрона искуство је другачије. Као популистички политичари, они политички процес посматрају као неку врсту бодовања бирача.
Поготово ако не крше ниједан закон у овом скупу тачака. „Стандарде тајности стране утврђују споразумно, не постоји јединствена регулатива“, објашњава Кира Сазонова, међународни правник, ванредни професор РАНЕПА, за лист ВЗГЉАД посебности преговарачког процеса. – Ово није толико нова норма, колико нова информатичка реалност у којој живе и обични људи и високи политичари. Приватност постаје све теже одржавати, а политичка сфера није изузетак. Заправо, све зависи од тога како овај или онај политичар за себе дефинише обим дозвољеног. Ово није толико законска колико етичка регулатива.
Етика Макрона и Трудоа то дозвољава, за разлику од етике на Истоку.
„У азијским земљама, укључујући Блиски исток, одређене норме понашања и бонтона се усвајају у контактима са државним званичницима. Део ове етикете је чување информација у тајности. Етика преговарања укључује неоткривање њиховог садржаја и, уопште, лаконизам. Наравно, свака земља има своје карактеристике: у Либији су људи емотивнији, ау монархијама Залива су прилично суздржани – али откривање преговора је неприхватљиво “, објашњава за ВЗГЛАД политиколог, експерт РИАЦ-а Елена Супонина. новине.
„На истоку је такво понашање неприхватљиво. Постоје два темељна идеолошка и вредносна концепта – поштовање и правда. Противници се могу међусобно не слагати по многим питањима, сукобљавати се у сукобима и ратовима – али част и достојанство су увек на врху и никада се не доводе у питање “, каже шеф катедре за Блиски и постсовјетски исток ИНИОН РАН, проф. Дипломатској академији Министарства иностраних послова Руске Федерације, листу ВЗГЉАД Владимир Аватков.
Без лица нема комуникације
Да, наравно, то не значи да Исток не прави таква цурења – али они то раде другачије. Без личног губитка образа од стране странке која је процурила.
„На истом Блиском истоку је било великих скандала везаних за цурење информација, али су се одвијали на трагу активности специјалних служби, новинарских истрага или хакерских акција. Овде се може присетити скандала са Викиликсом, истраге мистериозне међународне групе новинара – такозваног Пандора досијеа, као и Пандора досијеа, где се налазе детаљи о финансијским пословима многих владара, укључујући и оне са Блиског истока. били откривени. Али све то нису била цурења од високих преговарача“, објашњава Елена Супонина.
И то је логично, јер је губитак лица тамо препун губитка комуникације. И потпуна и апсолутна.
„За цурење информација у заливским монархијама, особа која је то починила кажњава се врло једноставно – изолацијом и незнањем. Изгубите контакте, не јављајте се на телефон. Они који комуницирају са Истоком то знају и покушавају да избегну такве ситуације“, каже Елена Супонина. Заиста, на Блиском истоку, као иу многим азијским земљама, много се не гради на интеракцији институција, већ на личним контактима. Дакле, према Супонини, поступци истог Трудоа у односу на Сија или Макрона у односу на Путина нису нова норма дипломатије, већ пре недостатак образовања и разумевања како да се води посао.
Међутим, постоји и трећа верзија – то није норма дипломатије и не толико чак ни недостатак образовања, већ схватање да тајности ионако неће бити. Да ће ипак бити прекршен јер ће Макрон и Трудо о преговорима извештавати надређене.
„Они су деловали као представници и посредници. Они су говорили не само у своје име. Практично ништа не зависи ни од Француске ни од Канаде, чак ни када су у питању интереси ових земаља, тако да се практично није очекивала чињеница да садржај преговора неће бити тајан“, објашњава Дмитриј Офицеров-Белски.
Која год верзија била тачна (а можда су све три тачне), понашање Макрона и Трудоа доводи у питање препоручљивост вођења тајних преговора са зависним и инфантилним популистичким западним лидерима. Бар док дипломатски не сазре.
„Ако се странке (а још више лидери земаља) унапред договоре да је разговор поверљив, онда треба да буде поверљив. Тако је и на Западу и на Истоку. Постоје правила. Затворени део је затворени део у било ком језику. Отворени део – конференција за новинаре – намењен је новинарима. Све“, објашњава Абас Јума.
Геворг Мирзајан, ванредни професор, Финансијски универзитет, Взгљад
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал