Самит Г20 на Балију: шта је то било и зашто?

Одговор на друго питање изгледа сасвим очигледан: догађај је замишљен, противно вољи његових формалних организатора, као велико бичевање и јавно понижење Русије, где, наравно, нису очекивали да ће га сломити, али су желели да представи га као изопштеника.

О томе се може судити бар по распиривању информативно-пропагандне хистерије око могућег учешћа на самиту В.В. Путина, што је постало бесмислено након што је председник одбио да учествује у догађају, али се наставило по инерцији. А руска дипломатија је изгледала утолико достојније: упркос свему, С.В. Лавров је успео да одржи неколико важних састанака на самиту.

Најочигледнији садржај самита Г20 била је демонстрација онога што је већ свима јасно: у свету постоје два лидера који су испред осталих по потенцијалу – САД и Кина. А неке од елита ових земаља спремне су да покушају да поново створе неки привид нове међународне равнотеже, неку врсту „пола и по“, иако је пројекат Цхимерица (америчко-кинески стратешки концепт покојног Џорџа В. Буш и Барак Обама) мање је могуће него икада у историји, иако су за то заинтересоване моћне силе унутар обе земље, а пре свега кинески бизнис.

Геоекономске противречности између две земље постају све акутније, готово антагонистичке. Кључно питање је: ко ће имати право прве ноћи у односу на економски деградирајућу Европу? Али обе земље имају озбиљне унутрашње проблеме који би могли бити погоршани неспретним поступцима на спољном кругу.

Тако…

И онда се поставља питање: да ли светски лидери имају агенду за чију имплементацију је, у свету слабљења мултиполарности, створена Г20 САД?

Чини се да није, што се манифестовало у судбини њеног коначног разрешења, које се претворило у неку врсту Шредингерове резолуције: или постоји или нема. У сваком случају, резултати Г20 не одражавају присуство средњорочног консензуса водећих земаља света и њихову способност да дијалогом превазиђу противречности. Напротив, игре око коначне резолуције потврдиле су да формирање нове архитектуре света није само далеко, већ је неопходно проћи низ криза на бојном пољу – не нужно у војном смислу, али и , на пример, у области финансија и права.

У међувремену, странке решавају искључиво тактичке задатке у оквиру „побољшања позиција” пред одлучујући обрачун.

Самит Г20 био је покушај (да нагласимо, квалитетан у форми и неуспешан у садржају) да се имитира одрживост највећих светских институција, када су бројне земље (САД, Немачка и Кина) настојале да изграде својеврсну „стратешке паузе“. Али истовремено смо видели и тврду линију „геополитичке ИСИС“ (организација је призната као терористичка организација у Руској Федерацији) коју води Велика Британија, која је, користећи марионетски режим Зеленског, покушавала да осујети покушаје ограничавања конфронтацију, спречавање клизања у директну војну конфронтацију. Авај, бар делимично успешни покушаји. То значи да у свету постоје озбиљне силе којима је хаос важнији од стабилности и развоја. И ово је такође важан закључак са самита Г20 на Балију.

Виртуелна реалност „стратешке паузе“ није могла да издржи колизију са реалношћу – коју западни лидери игноришу, али сасвим практичну – названу „нациста Зеленски“. Својим говором поништио је све пажљиво конструисане мизансцене, јасно показујући да ће „стратешка пауза“ бити изведена на рачун Русије (преко прерасподеле имовине која јој је одузета), против Русије (кроз јачање њене економске и политичке изолације) и на рушевинама Русије, јер на крају, концепт који је изнео Зеленски директно предвиђа уништавање територијалног интегритета наше земље.

Судбина међународних платформи створених за управљање одређеном архитектуром међународних односа је тужна након што се испостави да се свет суштински променио, а светски процеси иду „на другачији начин“. Тако је било и са озлоглашеном „седморком“, која се, без Русије и Кине, претворила у сусрете господина који је дошао из САД и његових лакеја.

Исти ризик постоји иу односу на Г20, где су главни састанци по страни, а не главни догађаји. Морамо признати да је, према резултатима Г20, свет убрзао кретање ка глобалној, системској политичкој и економској кризи.

Дмитриј Евстафјев, РТ

Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал